Titula na tacni

– Ništa još nije gotovo, jer nismo (i) teoretski odbranili titulu. Očekujem da to uradimo već u sledećem, pretposlednjem kolu protiv OFK Beograda. Napravili smo ogroman, verovatno i ključan korak prema najvažnijem trofeju, ali hajde da obavimo i ostatak posla, pa da se radujemo. Ima vremena za slavlje – staložen je najmlađi trener u istoriji „parnog valjka“ Aleksandar Stanojević, koji je jučerašnji slobodan dan potrošio na besomučno pregledavanje snimaka utakmice i analizu dobrih i loših strana igre svog tima.

A debitant na domaćinovoj klupi u večitim derbijima pripremio ju je do tančina. Nisu njegovi izabranici bili ofanzivni u meri u kojoj bi on želeo, pa ni napravili toliko stoprocentnih šansi koliko je planirao, ali su sa izuzetkom prvih petnaestak minuta suvereno gospodarili terenom. Da se tačno znalo ko gde u kojem trenutku i zašto stoji videlo se i po tome što crveno-beli nisu praktično uputili nijedan ozbiljan šut prema M. Božoviću, dok su se Zvezdine opasne kontre i prekidi – inače njeno najubojitije „oružje“ – mogli izbrojati prstima jedne ruke. (Ne)očekivani naslednik Gorana Stevanovića dobio je taktičku bitku sa iskusnijim kolegom Dostanićem.

– Igračima sam na poluvremenu rekao da ih sigurno dobijamo. Prosto, nisam video načina da priđu našem golu, a kamoli nas ozbiljnije ugroze. Svako je dobro odradio svoj deo posla – i ja sa pomoćnicima i igrači. Pre svih Saša Ilić i Petrović, koji su perfektno ispoštovali taktička zaduženja. Odbrana je takođe delovala jako sigurno – ima razloga za „širenje“ Stanojević.

Posle ovih 90 minuta „cena“ je, ipak, najviše porasla strelcu jedinog pogotka, na više ratničkom nego lepom, meču Radosavu Petroviću. Dugo je tim iz Humske pleo mrežu oko Stamenkovićevog gola, a onda je zadnji vezni, s velike daljine, šutem pod rašlje – slično pobedonosnim udarcima Klea i Moreire u trijumfima na dva poslednja derbija pre ovog u 28. kolu tekuće Jelen Super lige – ubrzao rušenje tradicije po kojoj Partizan nikada nije osvojio titulu ako prethodno nije bio jesenji prvak.

– Ceo život maštao sam da postižem odlučujući gol protiv Zvezde, ali bio bih nepravedan kada sreću zbog njega ne bih podelio sa saigračima. Ne iz kurtoazije, već zbog toga što je ovo pobeda kolektiva. Džaba sjajnih pojedinaca, ako ne radimo svi za ekipu. Jedino taj pristup je ispravan. Samo kada ginemo jedni za druge moguće je da neko iskoči u prvi plan. Ovog puta se meni posrećilo – skroman je prvotimac tima iz Humske, kojem su ostali još gostovanje OFK Beogradu, inače pretendentu za izlazak u Evropu, i duel sa Mladim radnikom, 16. maja u Humskoj.

Krstajić pola tima

Jedna lasta nikada nije činila proleće, ali čak i površni poznavaoci Partizanove igre mogli su se u subotu uveriti da je Mladen Krstajić pola Stanojevićevog tima. Ne samo zbog fantastičnog pregleda igre, dominacije u skoku, štoperskih trikova pokupljenih u Bundesligi i kilometraže u jednom od najjačih evropskih prvenstava, već i zbog autoriteta kod protivničkih fudbalera, sudija, navijača i saigrača, koje razmešta po terenu kao šahista figure na tabli, po potrebi im spušta i podiže adrenalin, hvali i grdi kada to nalaže situacija. Mada mu je 36. godina i kuburi s povredama, nekadašnji reprezentativac Srbije opet je bio centralna figura večitog derbija.

Defanzivac Saša Ilić

Legendarni Partizanov organizator igre „parnog valjka“ Saša Ilić odigrao je u svom 19. večitom derbiju najbolju partiju od povratka u Humsku. I zaslužio najvišu ocenu, ali ne toliko zbog svojih hirurški preciznih dodavanja, koliko zbog ogromnog posla odrađenog u defanzivi. Čak ni oni koji ga prate od ulaska u seniorski tim ne pamte kada je Ilić toliko trčao, uklizavao i oduzeo lopti protivniku, pa je sa, njemu neprirodne pozicije levog krila, uz pomoć Lomića iza sebe, potpuno neutralisao Zvezdin ključni tandem na desnoj strani – Ninkov, Lazetić, stižući pride da se ubacuje u sredinu i pomaže prvom plejmejkeru Moreiri.