„To me nikad niko nije pitao“: Gde idu pare od participacije pacijenata?

Prihodi od participacije, nisu javno dostupni, zdravstvene ustanove na svojim sajtovima u okviru finasijskih izveštaja ih uglavnom ne objavljuju ili to čine neažurno, te pacijenti i ne znaju kuda ide njihov novac.

Samo prošle godine, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), participacija koju su od osiguranika naplatile zdravstvene ustanove i apoteke iznosila je 11,16 milijarde dinara, odnosno u proseku 930 miliona dinara mesečno.

– Najveći deo naplaćene participacije, 10,36 milijardi dinara (92,83 odsto) jeste za lekove izdate na recept u apotekama. Ostatak od 800 miliona dinara (7,17 odsto) naplaćeno je u ostalim zdravstvenim ustanovama (domovi zdravlja, bolnice, klinički centri, RH centri i dr.) – navode za Danas u RFZO.

Ističu da zdravstvene ustanove i apoteke podatke o naplaćenoj participaciji iskazuju u mesečnim izveštajima uz fakturu za izdate lekove na recept i pružene zdravstvene usluge koju dostavljaju RFZO.

Na pitanje za šta se najčešće koristi taj novac, iz RFZO objašnjavaju da ide u više namena.

– Novac od naplaćene participacije apoteke koriste za nabavku lekova, a zdravstvene ustanove za materijalne troškove u svrhu pružanja zdravstvene zaštite (komunalne usluge, bankarske usluge, usluge komunikacije, kompujterske usluge, tekuće popravke, kancelarijski materijal i ostalo) – navode iz Fonda za zdravstveno osiguranje.

Ipak, direktori zdravstvenih ustanova o parama nerado govore ili vas upućuju na zvanične mejlove na koje nikada ne dobijete odgovore.

Univerzitetski klinički centar Srbije: O tome se nećemo oglašavati

„To me nikad niko nije pitao. Ne mogu sad iz rukava da kažem. Ja znam jedan podatak, ali ne smem, moramo to precizno. Ne možete to da vidite sa sajta, nema šanse“, rekao nam je dr Milika Ašanin, direktor Univerzitetskog kliničkog centra Srbije na pitanje koliko najveća zdravstvena ustanova u Srbiji godišnje prihoduje novca od participacije pacijenata.

„Sve mora da ide preko PR, pa ćemo mi da izvučemo precizne i tačne podatke. Dobićete vi sve što treba, ne brinite“, naveo je Ašanin, nakon čega smo kontaktirali PR službu i po dogovoru poslali pitanja na zvanični mejl.

Međutim, ni tri dana kasnije nismo dobili odgovore koliko Klinički centar Srbije godišnje prihoduje od participacije, ko raspolaže tim novcem i u koje svrhe se koristi. Jedini odgovor koji smo nakon tri dana dobili od PR, i to u telefonskom razgovoru, bio je da je „Stav Uprave Kliničkog centra Srbije da se tim povodom neće oglašavati“.

Iako smo zatražili da nam to odgovore sa zvaničnog mejla, kao odgovor na naša poslata pitanja, ni to se nije dogodilo, pa se postavlja pitanje ko onada odlučuje u Upravi KC i koliko se poštuje reč direktora.

Pitanja bez odgovora ostala su i kada je Univerzitetski klinički centar Vojvodine u pitanju.

Sa druge strane, dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva i bivša direktorka GAK Narodni front priča kako je bilo dok je vodila najveće porodilište u zemlji.

– Dok sam bila na čelu zdravstvene ustanove, novac od participacije su bila sredstva koja su išla u fond same zdravstvene ustanove. Koristili smo ih za različite stvari u bolnici ili dodatne vanstandardne zdravstvene usluge, recimo za krečenje, za obnovu materijala… Mislim da je poslednjih godina došlo do situacije da sve te pare idu u Fond za zdravstveno osiguranje, da više zdravstvene ustanove ne raspolažu tim novcem. Sve je centralizovano. Onoliko para koliko vam oni daju sa toliko raspolažete, tako da bolnice zavise direktno od Fonda – dodaje naša sagovornica, koja je bila na čelu „Fronta“ od 2013. do 2017. godine.

Zdravstvena zaštita finansira se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Jedino što osiguranici plaćaju, ukoliko nisu oslobođeni jeste participacija za zdravstvene usluge ili za lek. Participacija je novčani iznos koji pacijenti plaćaju do punog iznosa i regulisana je Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Za svaku naplaćenu participaciju, zdravstvena ustanova je po zakonu u obavezi da pacijentu izda račun koji je propisao RFZO. Po 50 dinara na ime participacije platićete svaki put kad odete na pregled kod izabranog lekara ili specijaliste, za laboratorijske analize, ali i za svaku fizikalnu terapiju…

Šta kaže zakon

Zakonom o zdravstvenom osiguranju definisano je da ukoliko osiguranik smatra da mu je participacija, odnosno zdravstvena usluga neosnovano naplaćena, ima pravo da svojoj matičnoj filijali podnese zahtev za refundaciju , tj. povraćaj novca.

Ukupan iznos participacije koji osiguranik može da plati u toku kalendarske godine je limitiran na najviše polovinu mesečne zarade, odnosno penzije isplaćene za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini.

Za osiguranike koji ne ostvaruju zaradu, odnosno penziju, iznos je limitiran na najviše polovinu prosečne neto zarade u republici isplaćene u poslednjem mesecu u prethodnoj kalendarskoj godini. Ukupan iznos koji je limitiran odnosi se na participaciju plaćenu za sve zdravstvene usluge, osim participacije za implantate, medicinsko-tehnička pomagala, medicinska sredstva i procentualno učešće za lekove sa A1 liste.

Lica koja za fiksnu participaciju izdvoje više nego što je limitom predviđeno, po isteku kalendarske godine, mogu da u matičnoj filijali refundiraju deo troškova koji prelazi utvrđeni limit. Novac se refundira na osnovu dokaza o plaćenoj participaciji, odnosno računa za plaćenu participaciju.