"To više nije samo lim, već auto koji ima svoj identitet": Danilo Petrović iz Vranja o svojoj "Zastavi 101" iz 1976. godine 1Foto: Danilo Petrović

„Sam po sebi, ‘Zastavin’ auto nije mnogo kvalitetan. Ali, mene kod njega fascinira to što je vrlo žilav. U Jugoslaviji je voženo puno ‘Zastavinih’ vozila, a i dalje se neka kotrljaju. Jeste da se raspadaju, ali idu. Taj auto i dalje ima dušu“, priča za Danas Danilo Petrović iz Vranja, vlasnik „Zastave 101“, popularnog „Stojadina“, iz 1976. godine.

Ovaj profesor praktične nastave mašinstva u Tehničkoj školi kaže da je taj automobil tri generacije u njegovoj porodici.

„Kupio ga je deda. On tada nije imao dozvolu i bukvalno je položio na tom našem ‘Stojadinu’. Možda nije najtačnije reći da ga je vozio, premda je u to vreme auto ljudima, posebno onima na položaju, služio kao statusni simbol. Međutim, onda ga je nasledio moj otac koji je njime obilazio Poljsku, Češku i druge zemlje. Na kraju sam ga ja nasledio, jer krv nije voda“, govori naš sagovornik.

Priseća se da je prvo vozačko iskustvo imao baš sa ovom „Zastavom 101“.

„Na njemu sam naučio da vozim, sećam se tog dana. U kolima sam bio sa svojim ocem, bio sam vrlo nesiguran i bojažljiv. Imamo dugačko dvorište oko kuće, i tu sam uspeo da savladam osnove vožnje, tajno, kad otac nije bio tu. Kasnije sam vožnju već položio lagano, iz prve, kad je za to došlo vreme“, govori on.

"To više nije samo lim, već auto koji ima svoj identitet": Danilo Petrović iz Vranja o svojoj "Zastavi 101" iz 1976. godine 2
Foto: Danilo Petrović

Petrović kaže da ga njegov automobil „nikad nije izdao“.

„Auto smo kupili 1976. godine i, dok sam ja živ, ne planiram da menja vlasnika. Porodično smo išli na putovanja i letovanja, ali nas nikada nije izdao, nikakvih kvarova nismo imali. Izvlačio nas je i iz nekih opasnih situacija u saobraćaju. Uvek smo se, sa putovanja, živi i zdravi porodično vraćali u Vranje. To me je kupilo da ja budem sto odsto siguran u njega. Samo dobro održavanje i auto može da traje koliko vi želite“, ističe sagovornik Danasa.

‘Stojadina’, kaže, koristi za vožnju po lepom vremenu.

„Imam auto za svaki dan. Ovu ‘Zastavu 101’ vozim kada je neko zanimljivo putovanje, skup, izložba ili odlazak na venčanje. Za svakodnevnu vožnju – ne. Mada, kad dođe leto, jednostavno me vuče da ga provozam. Takođe ga iznajmljujem za potrebe snimanja i slikanja matura“, priča Danilo Petrović.

Povremeno njime dođe na posao, u Tehničku školu u Vranju, ali ne često.

„I to samo onda kad mogu da vidim auto iz učionice, da ga držim na oku. Deca vole da, kada treba da odgovaraju ili poprave ocenu, eskiviraju ispitivanje pitanjima o automobilu. Ja se ne dam – kažem im sve to u kratkim crtama, a onda dodam da ću im sve lepo ispričati kad završimo sa odgovaranjem. Pozitivna su mišljenja dece, vole da se slikaju pored njega“, govori Petrović.

Ističe da voli da provede slobodno vreme samo sa vojim „ljubimcem“.

„Volim da sednem u kafić, pijem kafu i samo gledam u auto. To je neki momenat izdvojen samo za nas dvojicu. Ja, evo, govorim o njemu kao da je čovek u pitanju, kao o ravnopravnom članu porodice. Toliko je godina kod nas, da to više nije samo stvar, samo lim, već ima svoj identitet“, pojašnjava on.

Od 2013. počeo je da posećuje izložbe oldtajmera, a njegova „Zastava 101“ pobrala simpatije gde god se pojavila.

„Prvi put sam na izložbu oldtajmera, zajedno sa svojim ocem, otišao u Niš, 2013. godine. Tada sam bio maloletan i nisam imao vozačku dozvolu. Ljudi su primetili naš auto, koji je tada proglašen za najlepšeg ‘Stojadina’ Srbije. Počele su kasnije da se nižu nagrade i pehari, bili smo na vožnjama u Srbiji, na Ohridu…“, objašnjava Petrović.

Kada pogledate ovaj automobil, jedan će vam detalj upasti u oči.

„Zastavica Jugoslavije, okačena oko retrovizora, neizostavan je detalj. Kad odem na neku izložbu, ljudi vide zastavicu i komentarišu. Neko kaže: ‘Ej, kako je bilo lepo u Jugoslaviji’. Ali, ima i onih koji ne vole da vide to obeležje bivše države. Ja govorim ljudima da je to auto iz tog vremena, da duh tog vremena živi kad neko vidi taj auto. Onda dođemo do zajedničkog zaključka da, kakvo god to vreme bilo, ipak je za mnoge bilo lepo. Drago mi je što uspem da nekima vratim sećanja“, kaže ovaj Vranjanac.

Dodaje da su mišljenja oko njegove „Zastave 101“, pogotovo mlađih ljudi, podeljena, i da su „Srbi, kao narod, navikli da im je tuđe slađe“.

„Nekako se naše ne prihvata. Mi govorimo da automobil poput ‘Zastave’ treba da služi ljudima da prevoze robu do pijace i slično. Ljudima je teško da prihvate, pogotovo mlađim generacijama, da je ovo auto koji je preživeo rat i da prihvate da i ova ‘Zastava 101’ spada u oldtajmere. Uglavnom je ljudima neshvatljivo da je ovo oldtajmer koji je u potpunosti ravnopravan sa ‘Mercedesom’ ili ‘BMV’-om“, govori naš sagovornik.

Kaže da, nakon razgovora sa njim, mladi ljudi počnu drugim očima da gledaju na njegov automobil.

„Pričam im koliko sam prošao sa njim, da mogu da odem na kraj sveta bez ijedne popravke sa svojom ‘Zastavom 101’, da je to izuzetno izdržljiv i žilav auto. Onda im kupim pažnju i njihovo razmišljanje krene u drugom smeru“, govori Petrović.

Priseća se vožnje do Rumunije iz 2019. godine, i da je, na tom reliju, koji je trajao četiri dana, bio „jedini predstavnik Srbije južno od Beograda“.

„Bio sam na jednom lepom i zahevnom reliju, vozio sam do predela Transfargarašan u Rumuniji. To je vrlo zahtevan put jer ima mnogo krivina i prevoja, a i uspon je veliki. Peli smo se na 2.200 metara nadmorske visine. Na tom reliju su učestvovala, uglavnom, ‘buržujska’ vozila, bilo je ljudi iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Rumunije. Iako je u pitanju ‘Zastava’, pokazao sam da mi Srbi ne damo na sebe i da možemo da idemo u korak sa bogatijima. Transfargarašan je predeo sa jednim od najlepših puteva na svetu, gde je snimana čuvena emisija ‘Top gir'“, govori naš sagovornik.

Automobil iznajmljen za potrebe snimanja filma „Trag divljači“

„Ekipi je, za snimanje filma ‘Trag divljači’, trebalo vozilo za potrebe Udbe. Radnja se dešava u 1979. godini, a tada su udbaši vozili takvog teget ‘Stojadina’. Izgleda da sam jedini koji ima takav auto. Da nisu iznajmili moj, trebalo je da kupe drugi, da ga farbaju, što im nije bilo isplativo. Na filmu je trebalo da ga vozi prvo Miki Manojlović, ali ga je, usled promene u scenariju, vozio Nenad Heraković. Pitao sam Nenada, u toku snimanja, da li će znati da vozi ‘Zastavu’, na šta mi je on, sa osmehom, odgovorio da je išao na more ‘Stojadinom’ i da zna da ga vozi“ priča Danilo Petrović.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari