Foto: FoNet/ Zoran MrđaSedam pravosnažnih presuda u korist Dragana Đilasa i pravosnažna mera zabrane korišćenja njegovog imena u kontekstu krađe i planiranja ubistva predsednika nisu ostavile nikakav vidljiv efekat – lider Stranke slobode i pravde i dalje je glavna meta „najtiražnijeg dnevnog lista“ u zemlji.
Nakon nekoliko brojeva u kojima je smrt patrijarha bila glavna vest, uređivački kolegijum Informera se vratio svojoj omiljenoj temi.
„Đilasove of-šor mućke“, „Tajkun sve priznao. Đilas: Kuća je bila moja“, „Đilasov brat ima čak 28 stanova“, „SUMNJIVO! Đilasov brat poklonio vilu direktoru Krušika“.
Sudeći prema naslovnim stranama Informera, ove tema bila je najbitniji društveni događaj prethodna četiri dana.
„U pitanju je klasična diverzija“, smatra advokat Vladimir Todorić, koji zastupa Dragana Đilasa.
„To je stvaranje magle kako se javnost, ali i Dragan Đilas ne bi bavili katastrofalnom zdravstvenom situacijom u zemlji“, kaže on.
Todorić ističe da ne smatra da je poslednjom serijom tekstova Informer povredio sudsku zabranu da Đilasa komentariše u kontekstu krađe i učestvovanja u zaveri da se ubije predsednik, ali i dodaje da su urednici tabloida veoma kreativni kada je reč o izbegavanju pravne odgovornosti.
Ipak, kako navodi, najveći problem je u sudskoj praksi koja tabloidima izriče simbolične iznose na ime naknade štete.
„Najveća odšteta iznosila je 200.000 dinara plus troškovi. Sa takvom sudskom praksom, tabloidima se isplati da vređaju i klevetaju ljude, pošto višestruko više iznose dobijaju od države. Vređanje i kršenje zakona je praktično njihov poslovni model, pošto oni i dobijaju novac da bi napadali predstavnike opozicije i kritične javnosti“, ističe Todorić napominjući da to ne kaže da bi se „Dragan Đilas ili neko drugi obogatio, imajući u vidu da je sve dobijene iznose uplaćivao u humanitarne svrhe, već da bi se ova oblast uredila“.
Međutim, on naglašava da je dobio izvesne naznake da bi do promene sudske prakse moglo da dođe, „pošto je i sudijama više prekipelo“ da viđaju kako njihove odluke ne proizvode nikakve efekte.
Da bi sudska praksa morala da se menja smatra i Vida Petrović Škero, članica Saveta za štampu i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije.
Istražujući ovu materiju ona je došla do saznanja da je sudska praksa veoma ujednačena kada je određivanje odštete u pitanju.
„Ona u proseku iznosi između 50 i 300 hiljada dinara, sa malo izuzetaka. Kada se uzme u obzir šta pojedini mediji rade i kako iznova krše zakon ne obazirući se na mogućnost plaćanja odštete, jasno je da su one veoma niske“, kaže Škero.
I iako je na sudovima da izmene praksu postupanja u ovim slučajevima, ona napominje da je na medijima i udruženjima da na tome insistiraju.
„Upravo bi oni mediji koji poštuju zakon i kodeks morali da zahtevaju da se kazne povećaju. Ako postoji želja da se napravi jasno razlika između odgovornih i neodgovornih onda mora da se zahteva povećanje iznosa. Tim pre što su sve češće i sami novinari u ulozi tužioca u parnicama za naknadu štete. Međutim, mediji su uvek pisali da su sve sudske kazne drakonske. A u slučaju parnica za nadoknadu štete, niti su drakonske, niti su kazne“, navodi Škero.
Taktike izbegavanja
Prema rečima advokata Vladimira Todorića, vlasnici tabloida i portala koji često krše zakon, koriste niz taktika kako bi otežali sud u nameri da donese odluku. „Jedna od taktika je da za odgovorne urednike imenuju potpuno anonimne ljude koji nikakvog uticaja na uređivačku politiku nemaju. I onda se oni pojave u sudu, i iskreno govore da nisu bili upoznati sa određenim tekstom. Drugi metod je česta izmena odgovornih urednika, pa su onda advokati primorani da preinače tužbe, što dodatno odugovlači sudski postupak“, kaže Todorić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
