Todorović: Naši sudovi vode politiku nezameranja

– Ali, kako je i kažnjavanje novinara po važećim propisima moguće, na stvari se može gledati i šire, pa i kao na mogućnost kažnjavanja medija. Reč je, naime, o dve društvene vrednosti, koje su obe legitimne, odnosno opravdane, i zaslužuju društvenu, pa i pravnu, dakle i sudsku zaštitu. Na jednoj strani su prava ličnosti, dostojanstvo, čast, ugled, privatnost, a na drugoj sloboda izražavanja. U demokratskom društvu je neophodno zaštiti ličnost svakog građanina, ali je takođe neophodno svakome omogućiti slobodu izražavanja. U saveremenom javnom životu, a posebno u politčkoj sferi, ova dva dobra često dolaze u koliziju, bivaju suprotstavljena jedno drugom, pa je neophodno pronaći optimalni balans između njih – ukazuje Todorović.

On dodaje da problem nije nov i nije samo naš.

– Skoro svi znamo o oštroj polemici između Vuka Karadžića i Jovana Hadžića o reformi srpskog jezika, kada je Vuk retorički postavio pitanje kako bi se zvao Hadžić da on, Vuk, nije u azbuku uveo slovo J… Da li je u tome bila reč o duhovito izraženom argumentu da svaki glas u jeziku mora imati svoj znak u pismu ili o uvredi? Kada je Margaret Tačer bila na vrhuncu svoje političke moći, imala je i oštre kritičare. Tako je jedan u novinama napisao: The bitch Maggie… Sud je presudio da premijerka mora da istripi i takve javno izrečene ocene o sebi, odnosno da je kučka, jer to zahteva sloboda izražavanja u demokratiji – podseća naš sagovornik.

Todorović dodaje da je poslednjih decenija Evropski sud za ljudska prava dao veliki doprinos ustanovljavanju pravila po kojima se u svakom konkretnom slučaju u sudskom postuku moraju ceniti činjenice i okolnosti, kako bi se uspostavio balans između uživanja i zaštite prava ličnosti i slobode izražavanja tako da to bude u funkciji demokratije u društvu. On ističe da postoje presude koje su donete protiv Srbije, a koje vrlo jasno definišu ta pravila, dodatno se pozivajući i na odluke istog suda donete protiv drugih država.

– Naši sudovi su krenuli, i idu u sasvim drugom pravcu. Oni vode politiku optimalnog (ne)zameranja. Dakle, tuženi novinari i mediji se obavezuju na plaćanje minimalnih novčanih iznosa, tako da je tužiocima, odnosno žrtvama političke propagande uvek (a posebno ako i kada dođu na vlast) moguće reći: Usvojili smo vašu tužbu, šta hoćete!? A tuženima, medijima iza kojih često stoji aktuelna vlast: Morali smo da usvojimo tužbeni zahtev, ali toliko malo treba da platite… – navodi Todorović.

Prema njegovim rečima, nužno je da sud tamo gde sloboda izražavanja zaslužuje prevagu odbije tužbu, iako su u javnoj raspravi izrečena mišljenja i stavovi koji su objektivno izazvali duševni bol onoga na koga se odnose, a tamo gde prevagu treba dati zaštiti prava ličnosti, da visina novčane naknade bude adekvatna značaju povređenog dobra.

– Ovako, kako naši sudovi sada postupaju, prava ličnosti se bagatelišu, njihove povrede upravo time se i stimulišu, pa se sloboda izražavanja pretvara u svoju suprotnost, a javna rasprava se lišava elementarnog minimuma morala i pristojnosti, i pretvara u zlonamernu diskreditaciju, i time gotovo uništavanje političkih protivnika. Takođe, ta svojevrsna “uravnilovka“ može, i često biva pogubna za male, lokalne, nezavisne mediji, kojima i relativno mali iznosi novčanih nakanda mogu da ugroze opstanak – naglašava.

Todorović dodaje da izlaz treba tražiti u dva pravca: Prvi je uspostavjanje nezavisne sudske vlasti, a drugo izmena propisa.

– Sudije se moraju zaštiti kako od bivših, tako i od sadašnjih i budući vlastodržaca da bi sudili nepristrasno, pravično,na osnovu Ustava i zakona. I da bi odgovorili svojoj Ustavnoj dužnosti, a ne da se dovijaju politikom optimalnog (ne)zameranja. U ovome je odgovornost sadašnjih i budućih nosilaca političke moći jednaka. Drugo, neophodno je izmenama propisa, aktivnošću nadležnih resornih organa izvršne vlasti, ali i redakcija i novinarskih udruženja, jasno razdvojiti medije od političko-propagandnih glasila – ističe naš sagovornik.

Todorović dodaje da prvima treba garantovati i omogućiti uslove za profesionalni rad, a druge onemogućiti da pod maskom izveštavanja i javne političke rasprave, zapravo, vrše svojvrsne propagandno-političke egzekucije, ragi uspostavljanja lične diktature.