Todorović: Zlostavljanje starijih je često skriveno, potrebne brže parnice ako do prijave dođe (VIDEO)

Nasilje nad starijima prvi put je spomenuto 1975. godine kao zlostavljanje bakica (granny battering) u Britanskom naučnom žurnalu, ali i nakon 45 godina smatra se da je još uvek nedovoljno istraženo, a prikupljanje i obrada podataka ostaju na nivou sporadičnih inicijativa različitih aktera.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da jedna od šest starijih osoba doživi zlostavljanje svakog meseca, a da se tek jedan od 24 slučajeva nasilja nad starijima prijavljuje.

U Srbiji, poslednje istraživanje na temu zlostavljanja starijih, koje je sproveo Crveni krst Srbije 2016. pokazalo je da je čak 18, 6 odsto starijih žena i muškaraca doživelo neki oblik zlostavljanja tokom trećeg i četvrtog životnog doba. Istraživanje je sprovedeno u devet opština, a učestvovalo je 616 starijih od 60 godina. Psihološko nasilje doživelo je 15, 7 odsto ispitanika,  zanemarivanje 13, 4 odsto, fizičko nasilje doživelo je 7,8 odsto, a seksualno 0,3 odsto ispitanika.

Pprema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu (podaci centara za socijalni rad) 2018. godine od ukupno prijavljenih slučajeva nasilja 13 odsto su bile starije osobe (2.874 žene i 1.623 muškarca).

Prema rečima Nataše Todorović iz Crvenog krsta Srbije, nasilju su u skoro svim njegovim formama više izloženi stariji koji imaju niži nivo socijalnih aktivnosti, funkcionalno su zavisni i hronično bolesni.

„Zlostavljanje starijih je često skriveno, potcenjeno i ignorisano i dugo se smatralo da je ono privatna stvar. Nije iznenađenje da se ono uglavnom prijavljuje mnogo manje nego što se dešava“, naglašava Todorović za Danas.rs.

Na pitanje koliko je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine, pomogao da se stane na put nasilju nad starijima, s obzirom da je nasilje nad starijima najčešće u porodici, naša sagovornica ocenjuje da je zakon dobar ali da ne prepoznaje starije kao posebno ranjivu grupu.

„Potrebne su i brže parnice ako do prijave nasilja dođe“, naglasila je Nataša Todorović.

Crveni krst  Srbije i mreža HumanaS današnji Dan borbe protiv nasilja nad starijima obeležiće na društvenim mrežama, zbog još uvek aktuelne epidemije Covid 19.

„Serijom video izjava starijih osoba i međunarodnih eksperata iz oblasti ljudskih prava starijih i prevencije nasilja nad starijima, koje ćemo objavljivati na društvenim mrežama tokom cele nedelje, želimo da ponovo skrenemo pažnju javnosti na ovaj problem kao i na važnost delovanja čitavog društva da se on reši. Pozivamo javni i civilni sektor, profesionalce i same starije, da tokom cele godine rade na prevenciji diskriminacije i svih oblika zlostavljanja starijih osoba“, navela je Todorović.

Ona je dodala da je jedan od simboličnih načina skretanja pažnje na ovaj fenomen i ljubičasta tračica koju bi voditelji informativnih televizijskih emisija sa nacionalnom frekvencijom danas nosili, jer smatra da su mediji ključan faktor u promeni svesti i iskorenjivanju predrasuda i stereotipa koji dovode do nasilja i zlostavljanja.

„Tokom epidemije COVID-19 starije osobe su posebno bile pod rizikom od ejdžizma, finansijskog zlostavljanja i zanemarivanja. Ovo je još jedno podsećanje koliko je važno da čitavo društvo bude uključeno u borbu protiv svih oblika zlostavljanja starijih, naročito uz svest o tome da se životni vek produžuje i da naša društva postaju sve starija. Ljudska prava starijih danas su ljudska prava nas sutra. Stanimo uz starije i podržimo dostojanstveno starenje #prepoznaj #reaguj“, navela je Todorović.

U današnjoj video poruci Claudia Mahler, novoimenovana ekspertkinja za uživanje svih ljudskih prava od strane starijih osoba, kaže da iako su starije osobe postale vidljivije tokom epidemije Covid19, njihovi glasovi, mišljenja i brige prolaze nezapaženo.

„Kako broj starijih osoba u domovima za starije, bolnicama i drugim ustanovama strahovito raste svuda u svetu žalosno je što i dalje čitamo okrutne i neljudske napise o njima po društvenim mrežama“, navela je između ostalog ona.

S druge strane, da postoji bezbroj razloga zbog koga žene ćute a trpe nasilje od svog muža, partnera, svoje dece, od drugih osoba ukazala je u autorskom tekstu „Zašto žene ne treba da ćute ako trpe nasilje“, predsednica Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity Nadežda Satarić.

„Može to biti strah od nasilnika, osećaj sramote, naročito kada su deca ili članovi bliže porodice zlostavljači, osećaj krivice, sumnje da će bilo ko verovati u njihovu priču, sumnja u spremnost sistema de se bavi konkretnim problemom i da efikasno zaštiti žrtvu, odnosno, kazni nasilnika ili ga spreči da čini ponovljene akte nasilja, zavisnost od nasilnika…Ni jedna osoba ne zaslužuje život u nasilju“, poručila je ona.

Bez podataka o nasillju nad starijima u institucijama

„Prema podacima SZO stope zlostavljanja starijih osoba su visoke u ustanovama kao što su starački domovi i ustanove za dugotrajno zbrinjavanje, a dva od tri službenika su prijavila da su počinila zlostavljanje u prošloj godini. Kod nas nije urađeno nijedno istraživanje koje se odnosi na nasilje nad starijima u institucijama. Ovakvo istraživanje bi omigućilo veću prevenciju i unapređenje uslova rada i kvaliteta života starijih“, ocenila je Nataša Todorović.

Obeležavanje od 2006.

Dan borbe protiv nasilja nad starijima prvi put je u svetu obeležen 15. juna 2006. godine, na inicijativu Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA). U Srbiji je prvi put ovaj datum obeležen 15. juna 2007. godine na inicijativu Crvenog krsta Srbije i mreže HumanaS. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava uz saradnju javnog i civilnog sektora. Ujedinjene Nacije su na zasedanju Generalne Skupštine održanom 19. decembra 2011. godine u Njujorku rezolucijom 66/127 zvanično prepoznale zlostavljanje starijih kao javno-zdravstveni i socijalni problem koji ugrožava zdravlje starijih i krši njihova ljudska prava, pa je 15. jun kao Dan borbe protiv nasilja nad starijima uvršten u kalendar UN.

Kako prepoznati zlostavljanje starijih?

Oblici zlostavljanja starijih osoba mogu biti: psihološko – uvrede, optužbe, prinude, ignorisanje, posmatranje s visine; fizičko – udaranje, štipanje, batine, pretnje nasiljem i smrću; seksualno – silovanje, silovanje u pokušaju, neprimereno dodirivanje i neadekvatan lascivan rečnik; finansijsko – iskorišćavanje zarada ostvarenja finansijskog dobitka, na primer uzimanje štednje bez dozvole ili onemogućavanje pristupa prihodu ili imovini; zanemarivanje – uskraćivanje namirnica ili davanje neadekvatne hrane, napuštanje, uskraćivanje higijenskih radnji ili čiste odeće, izlaganje socijalnoj izolaciji; strukturno – sistemsko zlostavljanje u kome društvo odriče vrednost starijim muškarcima i ženama.