Stotine radnji japanskih kompanija, nekoliko fabrika i ambasada Japana u Pekingu obustavili su juče rad zbog velikih antijapanskih protesta i rizika od produbljivanja teritorijalnog spora između dve najveće azijske ekonomske sile.
Obeležavanje godišnjice takozvanog Mukden incidenta dodatno je podgrejalo tenzije u odnosima između dve države opterećene sporom oko ostrva u Istočnom kineskom moru. Hiljade demonstranata okupilo se ispred japanske ambasade u ulici Liangmakjao na dan kada je pre tačno 81 godinu Japan izvršio invaziju na kinesku pokrajinu Mandžurija. Policijske snage i vojnici, naoružani do zuba, raspoređeni su duž okolnih ulica. Policija je uspela da spreči razjarene demonstrante da se probiju u dvorište ambasade. Demonstranti su noseći portrete Mao Cedunga uzvikivali antijapanske slogane i gađali flašama i jajima zgradu ambasade.
Za Kineze, godišnjica incidenta kod Mukdena je vrlo osetljiv datum, navode analitičari, a ovogodišnji jubilej im je naročito teško pao imajući u vidu intenziviran međudržavni spor oko pustih ostrva.
Stručna javnost, međutim, proteklih dana vodi polemiku da li je vlada u Pekingu određenim postupcima podstakla neke proteste, istovremeno želeći da sačuva kontrolu nad masama u strahu da bi okupljanja vrlo lako mogla da se okrenu protiv vlasti. Kako piše Njujork tajms, kineski analitičari ukazuju da su vlasti u Pekingu vrlo oprezno želele da pojačaju pritisak na Japan, ali i da održe sklad sa unutrašnjom politikom uoči predstojećih promena u rukovodstvu na kongresu KP Kine u oktobru. „Partija vrlo vešto manipuliše javnim mnjenjem, a vidljivi su znaci da je ove demonstracije organizovala vlada“, smatra Liu Đuning, bivši istraživač u kineskoj vladi, sada nezavisni politički analitičar.
Neki ukazuju da partija koristi demonstracije ne bi li smanjila pritisak i frustracije među građanima i skrenula im pažnju sa unutrašnjih na spoljne probleme. „Inostrane pretnje su sasvim sigurno vrlo korisna diverzija tokom perioda kada bi ljudi trebalo da posvete pažnju domaćim problemima“, ističe Sjuzan Širk, bivši asistent državnog sekretara SAD za Aziju.
Većina glavnih državnih medija u Kini pozvala je na uzdržanost, „razumni patriotizam“ i „trezvenost“, kada je reč o protestima. Vlasti su, takođe, pojačale prisustvo policije i zapretile hapšenjem demonstranata koji krše zakon.
Ovo ukazuje i na zabrinutost zbog negativnog uticaja demonstracija na kinesko-japansku trgovinu. Pojedine japanske kompanije privremeno su u ponedeljak ugasile mašine u svojim fabrikama, a proizvodnja je obustavljena u brendiranim kompanijama poput Nisana, Mazde, Tojote, Honde i Kenona. Kupovine avio karata za letove od Kine do Japana su masovno otkazane.
Prekid proizvodnje japanskih kompanija u Kini uzrokovao je pad vrednosti njihovih akcija. Agencije za kreditne rejtinge „Fič“ objavila je da bi situacija mogla da nanose štetu kreditnom statusu ovih kompanija.
Česta meta kineskih demonstranata su japanski restorani, zbog čega su vrata većine ovih objekata zaključana, a Japanci koji rade u njima ne izlaze napolje. Do dramatične eskalacije spora došlo je u petak kada je Kina poslala šest brodova za osmatranje na grupu malih, nenaseljenih ostrva u Istočnom kineskom moru, što je dovelo do rasta tenzija između dve zemlje na najviši nivo od 2010. Kina je poslala brodove kao odgovor na odluku japanske vlade da kupi ostrva, koja Japanci zovu Senkaku, a Kinezi Diaoju, od privatnog japanskog vlasnika, uprkos upozorenjima Kine da to ne čine.
Paneta pomiritelj
U okolnostima pojačanih tenzija u Pekingu je juče dočekan američki ministar odbrane Leon Paneta koji je razgovarao sa najvišim kineskim rukovodstvom. Iako nije pomenuo kinesko-japanski spor, iskoristio je priliku da pozove na jačanje vojnih kontakata između Pekinga i Vašingtona. Prethodno je Paneta boravio u Tokiju, gde je tamošnje rukovodstvo upozorio da bi sukob sa Kinom mogao da eskalira i apelovao na uzdržanost obeju strana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
