Tokom pandemije starije osobe najčešće trpele finansijsko nasilje

Međutim, starije osobe nerado pričaju o tome, a mnogi ga i ne prepoznaju kao nasilje.

Predsednica Gerontološkog društva Srbije i stručna saradnica u Crvenom krstu Srbije Nataša Todorović kaže za Danas da je, prema poslednjim podacima, oko 11 odsto starijih doživelo finansijsko nasilje.

– Pre svega moramo da definišemo šta je to finansijsko /materijalno nasilje ili eksploatacija – to je forma nasilja koja obuhvata sve akcije nezakonitog ili neadekvatnog korišćenja novca, pokretne i nepokretne imovine starije osobe. Upravo je ova vrsta nasilja najučestalija kada govorimo o nasilju nad starijim osobama. Međutim, ono se retko prepoznaje od strane starijih i retko se prijavljuje – naglašava Todorović za Danas.

Među brojne primere finansijskog nasilja ubrajaju se: oduzimanje poslovne sposobnosti, zloupotrebe punomoćja, prevare, nestanak novca ili dobara, vrednih stvari, barijere u upravljanju sopstvenim sredstvima, nepoštovanje prava na nasleđe, zloupotreba i krađa čekova, kreditnih kartica, novca, penzije, iznuda, zloupotreba, menjanje sadržaja testamenata koje su starije osobe sklopile a bez njihovog znanja, prinudno sklapanje i neizvršavanje ugovora o doživotnom izdržavanju.

Nevraćanje kusura i situacija kada se starija osoba laže koliko nešto košta, je takođe vid finansijskog nasilja, a da toga stariji možda nisu ni svesni. Tipične prevare usmerene na starije osobe su i objave da je starija osoba osvojila nagradu, ali da mora da uplati novac kako bi joj ta nagrada stigla, zatim prevare sa investiranjem novca, polisama osiguranja, kao i lažnim dobrotvornim organizacijama.

Nataša Todorović kaže da se na globalnom nivou pokazalo da je tokom pandemije, nasilje nad starijima bilo u porastu, pre svega zbog socijalne izolacije starijih i zavisnog položaja starijih.

– Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da se nasilje nad starijima tokom COVIDA-19 povećalo od 17 do 37 odsto – navodi Todorović. Prema njenim rečima, posle finansijskog nasilja i zanemarivanja (namerno i nenamerno), kao najčešći oblici nasilja nad starijima slede psihičko i fizičko.

– I pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite, poput redukovane usluge, povećanih troškova lečenja, predstavljao je vid nasilja koji se pojavio kao globalni problem – ukazuje Todorović, naglašavajući da faktori rizika bivaju kompleksniji i da se povećavaju tokom kovida 19.

Jedan od razloga za povećanja rizika od nasilja tokom pandemije korona virusa bio je, kako kaže, i neprepoznavanje neformalnih negovatelja na početku pandemije, ali takođe i nedostatak prikupljanja podataka koji su dobno desagregirano (65+).

I Nadežda Satarić, socijalna radnica i predsednica Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity, saglasna je da je tokom pandemije finansijsko nasilje izraženije, ali i svi drugi oblici nasilja.

– Da je nasilja nad starijima bilo više tokom pandemije korona virusom, potvrđuju i evidentirani slučajevi u centrima za socijalni rad, kojih je ukupno bilo u 2020. godini 4.454, za razliku od 4.236 u toku 2019. godine – navodi Satarić za Danas.

S druge strane, tvrde naše sagovornice, starije osobe često ne prijavljuju nasilje iz različitih razloga, a kada se i otvore uglavnom pričaju kao da se to dešava nekom drugom.

– Kako su nasilnici najčešće iz kruga porodice ili bliskih i značajnih osoba u životu starije osobe (negovatelji, pomagači, zdravstveni radnici), o njemu starije osobe ne pričaju, bilo što ga i same ne prepoznaju ili ih je strah i sramota da kažu pa ono ostaje uglavnom nevidljivo. Izuzev, kada su opljačkani od strane nepoznatog napadača ili ako su prevareni od trgovaca koji nude robu putem telefona i poziva na prezentacije, i kada budu prevareni i daju novac lažnim dobrotvornim organizacijama onda su spremni da pričaju – ističe Satarić.

Kako bi pomogli da se što pre prepozna nasilje nad starijima, a onda i pravovremeno reaguje Crveni krst Srbije i Gerontološki centar Beograd organizovali su tokom leta obuke za 225 gerontodomaćica i za 208 starijih žena na temu prevencije nasilja nad starijima. Obuka je deo projekta „Osnaživanje starijih žena: sprečavanje nasilja kroz promenu socijalnih normi u Srbiji i Austriji (EmPreV)“, koji Crveni krst Srbije sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom i Austrijskim institutom za istraživanje sukoba a uz podršku Evropske unije, Austrijske razvojne agencije i Austrijskog Crvenog krsta.

– Starije žene i gerontodomaćice su edukaciju pozitivno ocenile, takođe smatraju da je ovakva obuka potrebna kontinuirano, jer im je omogućila da saznaju o vrstama nasilja nad starijima, faktorima rizika, kako da započnu razgovor sa osobom koja je doživela nasilje i procedure prijavljivanja. Ove obuke podržalo je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer je obuka predstavila prvi korak u prevenciji – navodi Nataša Todorović, naglašavajući da nasilje nad starijim ženama predstavlja kršenje ljudskih prava, a s druge strane, i javnozdravstveno pitanje koje utiče kako na kvalitet života starijih žena tako i na njihovo zdravlje.

Zašto ne prijavljuju nasilje:

*Stigme i stida: Starije osobe se često stide da ikome otkriju detalje vezane za zlostavljanje, posebno ukoliko su nasilnici deca i unuci;*Stavovi i uverenja: starijim osobama često se ne veruje da trpe zlostavljanje od strane članova porodice; *Strah od gubitka: strah od remećenja odnosa s decom, unucima, da neće imati ko o njima da brine da će biti prepušteni sami sebi; *Neadekvatni i nedovoljni kapaciteti službi: Mnoge starije osobe smatraju da su službe koje postoje neadekvatne i da ne odgovaraju njihovim potrebama; *Emocije: pre svega starije žene često zlostavljanje trpe i ne prijavljuju jer se plaše da ostanu same posle godina ili decenija braka, tu je i strah da budu same i počinju iz početka, plaše se svih nepoznanica koje bi velika promena donela njihovom životu, osećaju da duguju lojalnost članu porodice ili supružniku koji ih zlostavlja, osećaju krivicu ili im je stalo do zlostavljača;*Koping: mnoge starije žene tokom godina života sa zlostavljanjem razviju mehanizme kojima se ovo nasilje prihvata kao sastavni deo življenja i normalni deo svakodnevnice; *Finansijska nesigurnost: Mnoge starije žene su socijalno i materijalno deprivirane u odnosu na starije muškarce.