Toliko toga nisu proživele ni novine s mnogo dužim stažom

Urednici, novinari i prijatelji Danasa ovog vikenda proslavili su jubilej Pionira slobodnih medija. Više od hiljadu zvanica, ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije, u petak je u Hotelu M obeležilo desetu godišnjicu jednog od stubova slobodnog novinarstva u Srbiji.
Već na prilazima hotelu po gužvi u Bulevaru oslobođenja moglo se naslutiti da se nešto važno dešava. Diplomatski automobili privlačili su pažnju prolaznika, a jedan zbunjeni taksista se upitao: „Je l’ moguće da je Karla del Ponte još ovde“.

Laureati

Danas je novinarsku nagradu Stanislav Staša Marinković, koju su prethodno dodeljivale Borba i Naša Borba oživeo 2000. Dobitnik nagrade za 1993. bio je Cvijetin Milivojević, a pre nego što je Danas postao pokrovitelj ovog priznanja za vreme Borbe i Naše Borbe nagrađeni su i Dragan Bisenić i Dragoljub Vuković. Posle obnavljanja ove nagrade pod pokroviteljstvom lista Danas, njen laureat za 2000. bio je Miroslav Filipović, 2001. nagradu su ravnopravno podelili Petar Luković i Radoman Irić, dok je dobitnik nagrade za 2002. sadašnji glavni i odgovorni urednik Danasa Mihal Ramač. Novinari Vremena Miloš Vasić i Dejan Anastasijević nagrađeni su nagradom 2003. Sledeće 2004. laureat Danasa bio je karikaturista Predrag Koraksić Koraks. Urednik Novina vranjskih Vukašin Obradović bio je dobitnik pretprošle godine, a novinar i autor emisije Poligraf na TV B92 Jugoslav Ćosić dobio je nagradu prošle godine.

List Danas je 2000. ustanovio i nagradu Nikola Burzan, namenjenu novinarima ovog lista, koju su dosad dobili Ivan Torov, Bojan Tončić, Nenad Kovačević, Zoran Radovanović, Jelka Jovanović, Safeta Biševac i Stanislav Milojković. Priznjanje Prijatelj lista dodeljuje se od 2003. kada su ga dobili Borka Pavićević, Aleksandar Slabinjko, Borjanka Milatović, Nikola Karaklajić i Ratko Stojković. Prijatelji Danasa za 2004. bili su Jon Gorder, Miroslav Miletić i Desimir Tošić. Sledeće godine ovo priznanje uručeno je Goranu Kneževiću, Draganu Sakanu iu Adamu Mihnjiku, a prošle 2006. Latinki Perović, Željku Popoviću i Predragu Matvejeviću.

Na fotografiji: Radomir Ličina i Mihajlo Ramač sa ovogodišnjim laureatima – Daglas Metjuz, Zoran Panović,

Dimitrije Boarov i Vojin Dimitrijević

Ljubazni domaćini uz osmeh su dočekivali goste koji su zbog velike gužve ipak morali da pričekaju da bi stegli ruku čelnicima Pionira slobodnih medija u Srbiji. U Hotelu krkljanac koji je iznenadio i same novinare Danasa. Gužva je potrajala dok se svi nisu snašli i zauzeli mesta u nekoliko

Vladan Batić i Vuk Drašković

otvorenih sala, terasa i bašti koja je privukla ubedljivo najviše posetilaca.
Slavlje prožeto sećanjima na početke Danasa koncentrisalo se uglavnom na prostor bašte iza hotela, pored stoletnih stabala, tik uz obod Banjičke šume.
Tradicionalne nagrade za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu u Srbiji „Stanislav Staša Marinković“ i „Nikola Burzan“ za profesionalne domete i doprinos ugledu lista, ove godine dobili su dugogodišnji novinar nedeljnika Vreme Dimitrije Boarov i danasovac Zoran Panović. Ovogodišnji laureati imali su pune ruke posla, valjalo je primiti čestitke od svih koji su izrazili poštovanje prema njihovom radu. Skromno su se smeškali i podizali čaše u znak pozdrava. Priznanja za prijatelje kuće dobili su direktor kompanije US stil Daglas Metjuz i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.

Čestitke tužilaca i sudija

Veljko Rakić, portparol i član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, čestitao je desetogodišnjicu i poželeo da i u narednih 10 godina Danas bude još hrabriji, slobodniji i nezavisniji i da još jače odgovara pritiscima političara koji hoće da se bave uređivačkom politikom umesto vlašću. Maja Kovačević Tomić, portparol i sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal, poželela je da Srbija za deset godina bude bez organizovanog kriminala, a list Danas bez te teme.

Daglas Metjuz kaže da je sloboda štampe mogućnost medija da prenose šta se zapravo događa, a da je to i te kako važno za javnost.
– Onoliko koliko sam imao prilike da dosad primetim, verujem da u Srbiji to funkcioniše. Ima mnogo primera poštenog obelodanjivanja informacija i, naravno,

podržavam da se tako i nastavi. Uglavnom čitam novine na engleskom, tekstove o biznisu, ali znam šta znači Danas za slobodu štampe u Srbiji. Mišljenja sam da ima veoma dobru reputaciju kao medij koji pošteno i objektivno informiše – rekao je Metjuz za Danas posle prijema priznanja.
Raspoloženi gosti – od političara, ministara, direktora tajnih službi, načelnika Generalštaba, kolega iz drugih redakcija, prijatelja iz nevladinih organizacija, umetnika, „radnog naroda i poštene inteligencije“ – uživali su u ponudi, ambijentu, ćaskali i podsećali se godina kada je Danas počeo sa svojom misijom. A ta sećanja probudio je i dokumentarni film koji su gosti posmatrali na nekoliko velikih video bimova.

Zbog čega čitaju i cene Danas?

Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće dobro se seća početaka Danasa i kaže da je pre deset godina to bio veoma rizičan poduhvat, jer se dnevne novine ne pokreću s tako minimalnim sredstvima koje je imao Danas.

– Uz sve padove i uspone Danas jesu novine koje su pogled u sutra, jer ponekad traže odgovore na koje ovo društvo nema hrabrosti da odgovori – kakva je zaista Srbija. Bez obzira na to što ponekad pravi i kompromis u tome, mislim da je Danas izuzetno važan list i volela bih da takav opstane i dugo poživi. Cenim što je Danas evropske orijentacije, uostalom Srbiji je mesto u Evropi, a pokušaj vezivanja države za takozvano panslavensko društvo koje više ne postoji u stvari je tragično robovanje priči u kojoj neki drugi na primeru Balkana pokušavaju da pokažu da su ponovo sila – ističe predsednica NUNS.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš trudi se da prelista većinu dnevnih novina u Srbiji, a Danas je jedna od novina na kojima se zadržava duže, a možda i one za koje odvaja najviše vremena.

– Cenim ga pre svega što objektivno, korektno i pre svega redovno prati dešavanja u Vojsci. Nama treba pažnja javnosti i kritika i podrška, ali važno je da javnost dobije pravu informaciju o tome šta mi radimo, a Danas upravo to radi. To cenim, podržavam i zato sam i ovde jer uvažavam kako Danas prati Vojsku – naglasio je general Ponoš.

– Vaš list je među prvima ukazao na pogubne efekte sive ekonomije i razmere koje je takav oblik poslovanja poprimio kod nas. Mislim da bi u narednom periodu tome trebalo posvetiti još veću pažnju. Potrebno je da se razobliče svi modeli, jer siva ekonomija nisu samo tezge na buvljaku i prodaja na kutijama. Privrednici su i od ministara u prošlom sazivu tražili da preduzmu energičnije mere jer prema grubim računicama više od četiri milijarde evra godišnje okreće se kroz nelegalne tokove novca. To je gubitak u državnom budžetu od oko milijardu evra i u daleko moćnijim zemljama od naše, zbog toga bi odavno zvonilo na uzbunu. Zato bi na novu vladu trebalo izvršiti veliki pritisak kako bi prestala da kroz sivu ekonomiju vodi socijalnu politiku, a pomoć medija je privrednicima u tom delu najdragocenija – rekao nam je vlasnik konfekcije Modus i predsednik Unije tekstilaca Milan Knežević.

Pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević od kada je prestala da izlazi Naša Borba redovno čita Danas. Smatra da je izrastao u jedan moderni dnevnik i veruje mu.

– Ono što bih zamerio Danasu je da je, kada je počeo da izlazi, imao taj levičarski ton. To preterano levičarenje me je uvek nerviralo, ali s obzirom na to da sam redovan čitalac mogu to i da kažem. Danas je postao zamena za Politiku koja je, bar meni, nekada bila sinonim za srpsko novinarstvo. Mislim da s izuzetkom Danasa i Blica, nemamo relevantnih novina. Ili je to klasična žuta štampa, ili nešto što baš nema vrednosti, tako da mislim da su Danas jedine prave novine, a to ne govorim zbog toga što sam gost na vašoj proslavi, već zato što imam poverenja u ove novine i zbog toga sam redovan čitalac – rekao je Dimitrijević.

Od prvog broja koji je izašao na 24 stranice – do 3541. Danas je bio prinuđen da smanjuje broj stranica, izlazi samo za beogradsko tržište, privremeno se seli zbog toga što su mu zapečaćene prostorije, tekstove objavljuje samo na Internetu, menja mesto štampanja…
– Toliko

toga nisu preživele ni novine s mnogo dužim stažom – komentarisao je posle odgledanog filma jedan bivši ministar.
Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Dragan Janjić izuzetno ceni Danas i novinare, profesionalce koji su ga osnovali.
– Postoji nekoliko medija u Srbiji čiji je doprinos razvoju demokratije i slobodi štampe u Srbiji izuzetan, a među njima je svakako i list Danas. Kada medij prave ljudi koji su u novinarskoj profesiji, kada se ne pravi novcem tajkuna i voljom političara, onda to mora da bude dobro. Naravno, takvi mediji po pravilu u društvima kakva su tranziciona nemaju takav uticaj koji imaju mediji iza kojih je mnogo novca, bliskost s političarima, biznismenima, ali utoliko su važniji

ilovan Jauković, Dušan Mitrović, Žarko Korać i Veran Matić

i dragoceniji – obrazlaže Janjić uz osmeh, jer ga kolege prekidaju „dobacujući“ čestitke i „doskočice“ zbog prelaska s mesta glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta u Ministarstvo kulture i informisanja.
Ono što je oraspoložilo i nasmejalo goste na proslavi bili su političari kojima je život na papiru udahnuo naš najbolji karikaturista Predrag Koraksić Koraks. S video bima političari – viđeni Koraksovim okom i rukom – otpevali su: „Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan, Danasu je rođendan, rođendan, rođendan“. Kasnije tokom noći često se moglo čuti pevušenje ove pesmice, jer je nekolicini gostiju ova pevljiva numera „ušla u uši“.
Ništa manje zadovoljstva posle dovoljno popijenih aperitiva kraj Banjičke šume nije izazvao

ustafa Jusufspahić, Abdulah Numan i Robert Mekdugal

ni pečeni vo koji se okretao na ražnju, ali ni ostale „poslastice“ koje, pekući se iznad svetlećih komada žara, čine nezaobilazan dekor svakog domaćinskog slavlja.
– E, vola na ražnju nisam očekivao od jednog građanskog lista – našalio se kolega iz Foneta.
Proslave jubileja uvek su dobra prilika za nostalgične priče i anegdote koje su obeležile jedno doba. Odjednom su vaskrsla sećanja na hapšenja tiraža Danasa, kažnjavanje i zatvaranje novinara.
Noćni urednik Danasa, konstantno pod pritiskom, sećao se najzanimljivijih izgovora zbog kašnjenja na noćna dežurstva: „Izgubila sam levu cipelu“, „Pala sam s ringišpila u blato“…
Pravu pometnju među devojkama izazvalo je pojavljivanje pobednika Velikog brata pijaniste Ivana Ljube koji je odmah posle svog prvog solističkog

Stiven Vordsvort i Rade Bulatović

koncerta došao s upravnikom Beogradske filharmonije Ivanom Tasovcem. Koleginice u večernjim toaletama, već umorne od stajanja, đuskanja, ića i pića, poskakale su sa svojih stolica kada su primetile da se približava favorit mnogih majki.
– Od ovoliko ljudi mogle ste da se slikate s kim ste htele, a vi ste izabrale baš pobednika Velikog brata – komentarisao je ljubomorni kolega.
Iako su svi bili dobro raspoloženi, najveseliji su ipak bili novinari Danasa, pogotovo novinari i saradnici sportske rubrike. Oni su za „svoj sto“ okupili najviše posetilaca, sve vreme đuskali uz zvuke džez kvinteta, sa svojim urednikom na čelu koji je plenio plesačkim pokretima.
Priča o grupi siromašnih novinara, vrsnih profesionalaca, preživela je deset godina i postala živa legenda. Niko ne treba da brine za budućnost novina kojima su na rođendan došli „ovako važni gosti i ugledni prijatelji“, kako je rekao jedan od posetilaca. Kakvu bi, inače, trebalo da imaju budućnost novine koje su 2002. dobile nagradu Međunarodnog instituta za štampu i Fridom hausa Pionir slobodnih medija i proglašene Listom godine u svetu po izboru pariskog Le gid de la pres.
Danas je često menjao vizuelno lice, ali uvek se držao maksime koju je pre šezdesetak godina zapisao Njujork tajms – da „niko ne može biti objektivan, ali objektivnost mora da bude cilj.
Foto: Aleksandar Veljković, Miroslav Dragojević i FONET