Toni Bler veruje u partnerstvo sa SAD

Britanski premijer Toni Bler veruje da će uskoro ubediti američkog predsednika Džordža Buša da prihvati ambiciozni plan i tako prvi put uvede najvećeg zagađivača u svetu u međunarodno partnerstvo u borbi protiv klimatskih promena. Plan bi uključio uspostavljanje mreže šema za korišćenje ugljen-dioksida i jedan od pet glavnih predloga koje su podneli Nemačka i Velika Britanija uoči samita G8 narednog meseca.
Koncept međunarodnog sporazuma uključio bi industrijske zemlje G8 i neke od siromašnih zemalja, ali velikih zagađivača kao što su Indija i Kina, što je bila prva sporna tačka koju je izneo Bler na samitu u Glininglesu 2005. Britanski zvaničnici veruju da su sada blizu postizanju nacrta sporazuma uoči samita u junu u nemačkom odmaralištu Hejligendamu.
Bler želi da postigne sporazum pre nego što Buš napusti Belu kuću i oni bi trebalo da održe razgovore danas u Beloj kući u okviru poslednje posete Blera kao britanskog premijera Vašingtonu.
Iako su neke grupe za zaštitu životne sredine verovale da Bler troši svoje vreme u ubeđivanju Buša, predsednik je „promenio način razmišljanja“ povodom ovog pitanja, izjavio je specijalni posrednik Blera za klimatske promene Eliot Morli. Nezavisno od šema za korišćenje ugljen-dioksida, drugi elementi koje su potencirali Britanci u deklaraciji G8 jesu: sporazum o stabilizaciji rasta temperature vazduha u svetu ne više od dva stepena Celzijusa, ili smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte za 50 odsto do 2050; sporazum o davanju kompanijama i zemljama nove tehnologije kao „nagradu“ ukoliko oni zaustave pošumljavanja; novi program za proizvodnju energije po obrascu šeme EU koji predviđa smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20 odsto do 2020. kroz korišćenje jednostavnih tehnika kao što su sijalice koje štede energiju i zeleni gradovi; novo obavezivanje u cilju pomoći siromašnim zemljama u Africi da se prilagode promenama.
Na osnovu novog plana, Kina i Indija ne bi bile suočene sa obavezujućim ciljevima, već bi im umesto toga bilo omogućeno da nastave svoj izvanredan ekonomski rast u zamenu za angažovanje u uspostavljanju šema za korišćenje ugljen-dioksida koje bi pokrile neke od industrijskih sektora koji su najveći zagađivači, kao što su metalska industrija i proizvodnja cementa.
Kompanijama u tim sektorima bile bi garantovane dozvole za emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova u nadi da će tako pre smanjiti zagađenje nego plaćanjem dozvola.
Dalje šeme za korišćenje ugljen-dioksida – ovog puta sa obavezujućim ciljevima i kaznama za one koji se ne pridržavaju svojih obaveza – bile bi postavljene u cilju pokrivanja zagađenja u razvijenim zemljama, među kojima su SAD i Australija koje su odbile da potpišu Protokol iz Kjota. SAD već eksperimentišu s regionalnim i trgovinskim šemama, ali se Bela kuća i Kongres protive federalnim šemama.