Top lista lažnih vesti

Koliko je ova fraza popularna i opšteprihvaćena govori podatak da će od naredne godine biti uneta u rečnik.

DŽim Stejer, osnivač neprofitne organizacije za promovisanje bezbednih vesti i tehnologije za decu, smatra da lažne vesti nisu bile problem do pre dve godine i da ih je ubrzao „Trampov fenomen“ optuživanja medija za namerno širenje lažnih informacija. Da kojim slučajem američki istraživač živi i radi u Srbiji, pitanje je da li bi uopšte mogao da razlikuje lažne od istinitih vesti, jer vladajuća stranka i njeni funkcioneri u javnim obraćanjima kreiraju paralelnu stvarnost do te mere da se ponekad zapitamo da li živimo u istoj državi. Ako je verovati SNS-u i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, dovoljno je da otvorimo prozor i da vidimo kakvo je blagostanje oko nas. Što reče jedan tviteraš: „Otvorio sam prozor da vidim to bogatstvo o kojem Vučić priča, ali mi je jedan penzioner koji kopa po kontejneru zaklonio vidik“. Sudeći prema mišljenju sagovornika Danasa, lažne vesti koje su obeležile ovu godinu u Srbiji potiču isključivo iz kuhinje naprednjaka – a „mrtva“ trka za pobednika u ovoj kategoriji vodi se između reportaže sa izbora u Pećincima, slučaja „tetke iz Kanade“ i najskuplje jelke na Balkanu.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže za Danas da će Vučićeva vladavina verovatno ostati upamćena upravo po lažnim vestima, najvećoj zloupotrebi medija u istoriji Srbije, koja, kako ocenjuje, ionako nema skoro nikakvu tradiciju medijskih sloboda i dominacije profesionalnog novinarstva.

– Sve informativne emisije nacionalnih televizija su praktično fejk, jedan imaginarijum koji je u službi uspostavljanja autokratskog režima i totalitarnog načina razmišljanja, uz enormnu zloupotrebu nacionalizma i svih, godinama krojenih stereotipa. Da i ne spominjemo tabloide, koji izgledaju kao da ih kreira prostačka kombinacija Markiza de Sada, Alistera Kroulija i Gebelsa, i koji stvarnost retko dotiču, samo kada baš moraju – ocenjuje Sejdinović. On dodaje da kod nas vlada zaborav, da je javnost zbunjena i anestezirana, te se i lažne vesti brzo zaboravljaju.

– U skladu sa tim da u Srbiji vesti traju par dana, i da imaju trenutnu upotrebnu vrednosti – osim nekoliko državnih udara i atentata na predsednika Vučića u pamćenju mi je ostala ona nedavna tragikomična izjava naprednjačkog nasilnika iz Pećinaca za RTV Pink, koji je svedočio da ga je napala opozicija, iako je, dok je ta njegova izjava emitovana, društvenim mrežama odavno kružio snimak kako on siledžijski otima mobilni telefon od pripadnika DS-a i baca ga u jarak. Teško da je neko mogao da veruje da će ne samo mediji nego i mi kao društvo tako duboko posrnuti, da ovako nešto može da se, besramno, plasira u tzv. velikim medijima – ističe Sejdinović.

Čini mu se, dodaje, da se Vučić i njegova propagandna ekipa sadistički iživljavaju ne samo nad građanima koji ne glasaju za njega nego i nad sopstvenim biračima, „koje zaista doživljava kao stoku“.

Za satiričare i karikaturiste lažne vesti plasirane kao istinite često su izvor inspiracije, mada ih ponekad u toj meri iznenade da pomisle da ni sami ne bi mogli bolje da smisle.

– Mi zapravo živimo u dobu gde vlast svakodnevno izmišlja svoju paralelnu realnost, sa svojim brojkama, događajima i rezultatima kojih uglavnom nema u stvarnosti, tako da je možda bolje praviti izbor za pravu vest, ono što su rekli a da je istina, tu bismo morali da se pomučimo da nađemo tako nešto. Ipak, kad već radite izbor za fejk njuz, svakako se izdvaja čuvena “Vulinova tetka“ sa tvrdnjom o 23 unošenja po 9.000 evra u zemlju – ocenjuje za Danas karikaturista Marko Somborac. „Ali ko zna, možda neki kanadski grafolog donese te 23 avionske karte i sve nas demantuje“, dodaje.

Slučaj „tetke iz Kanade“ je i po mišljenju Nenada Milosavljevića iz NJuz neta ubedljivi pobednik u kategoriji „nije NJuz“, odnosno Vulinovo objašnjenje kako je u zemlju uneo više od 200.000 evra, koje mu je ženina tetka iz Kanade navodno pozajmila za kupovinu stana.

– Prva reakcija u našoj redakciji bila je da takvo objašnjenje čak ni nama u satiričnoj formi nikad ne bi palo na pamet, ali onda smo prionuli na posao i objavili nešto još ekskluzivnije. Saznali smo, naime, da je Vulin u Kanadu u stvari išao 205.000 puta i da je svaki put doneo po jedan evro, ali ga je verovatno bilo blam da izjavi nešto tako glupo, pa je onda objasnio da je u Kanadu išao svega 23 puta – Kaže Milosavljević za Danas. Kao najupečatljiviju lažnu vest i on izdvaja onu koja nam je stigla pred kraj godine, tokom lokalnih izbora u Pećincima.

– Iako postoji snimak na kojem se vidi da je simpatizer SNS-a napao aktiviste DS-a, SNS je objavila saopštenje u kojem je iznova izmislila ceo događaj i objasnila nam da je zapravo on taj koji je bio napadnut. To je najplastičniji primer da u Srbiji postoji istina i postoji zvanična istina. Možda bi bilo najbolje da SNS ubuduće izdaje saopštenja o svim događajima, zašto bi se građani uopšte zamarali činjenicama i tumačenjem onoga što vide i čuju ako naprednjaci ionako znaju sve? – smatra naš sagovornik.

Glavni urednik VOICE-a Dinko Gruhonjić kaže za Danas da nije lako izabrati lažnu vest godine, „s obzirom da je sve što Aleksandar Vučić&co. izjave zapravo ordinardna laž“. Ona koja je zavredila njegovu pažnju tiče se procesa koji se vodi protiv Inicijative mladih za ljudska prava. Oni su došli na tribinu u Bešku da protestuju što na njoj učestvuje Veselin Šljivančanin, pritom dobili batine, izlupali su im automobil a na kraju su oni okarakterisani kao „nasilnici“ protiv kojih se vodi proces.

– Naprednjaci su, naravno, imali svoju verziju koju su „diskretno“ došapnuli i Prekršajnom sudu u Rumi. To je paradigma društva u kojem živimo, a u kojem se na vlasti nalaze oni koji su na slobodi usled nedostatka dokaza. Ili usled nedostatka volje postpetooktobarskih vlasti da ih jednom zauvek pošalju na đubrište istorije. Vučićeva predizborna obećanja, odnosno sveukupno što on priča je „fake news“. Vučić predsednik, Dačić ministar spoljnih poslova, Maja Gojković predsednica Skupštine Srbije, Igor Mirović pokrajinski premijer… Zvuči kao fake news? Ali nije! Sretna vam Nova Orvelova 1984. godina! – poručuje Gruhonjić.

Iako nas često nasmeju, uticaj lažnih vesti nije nimalo bezazlen. Istraživanje pod nazivom „Vesti i deca Amerike“ sprovedeno na 583 dece i tinejdžera uzrasta od 10 do 18 godina u SAD, pokazalo je da gotovo polovina njih (44 odsto) nije umelo da prepozna lažnu vest. Niko nije sproveo slično istraživanje u Srbiji, koja je vodeća zemlja u Evropi po broju funkcionalno nepismenih i gde više od milion ljudi nema završenu osnovnu školu. Ono što je izvesno – najviše se informišu putem TV Pinka i tabloida Informer, koji su vodeći mediji u širenju lažnih vesti i kreiranju paralelne, SNS stvarnosti.

Lekić: Jelka je pobednik

– „Rokfelerova jelka trajaće do početka februara, dok će ova u Knez Mihailovoj trajati 10 godina, po ugovoru!“, Aleksandar Vučić – pobednik je u kategoriji lažne vesti godine po mišljenju predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviše Lekića.

Sinonim za Trampa’]

„Lažne vesti“ su postale sinonim saopštenja koja potiču od američkog predsednika Donalda Trampa, uglavnom u obraćanju novinarima. Međutim, upotreba izraza „fejk njuz“ postala je svetski trend pa je u 2017. zabeleženo povećanje od 365 odsto u upotrebi ovog termina.

Trifunović: Čoveče, da li je moguće?!’]

Za glumca Sergeja Trifunovića predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prva asocijacija kada su u pitanju lažne vesti.

– Kad je Vučić po ko zna koji put, pred Bogom i narodom, rekao da će skočiti plate i penzije, to je bilo baš ono – pa dobro čoveče, da li je moguće?! – navodi Trifunović za Danas lažnu vest godine po njegovom mišljenju.

Marko Vidojković: Tomislav Nikolić je nakratko postao moj heroj’]

„U gomili laži kojima smo svakodnevno izloženi, izdvojio bih vest o potencijalnoj ponovnoj kandidaturi Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, koja se pojavila na početku predizborne kampanje. Bio je to jedan od onih trenutaka koje pamtiš dugo, kao neki važan koš, gol, ili u ovom slučaju autogol. Svakako jedan od trenutaka koji su obeležili, pa čak i odlučili predsedničke izbore 2017. Sedeo sam u nekoj kafani na Savskom Vencu, kad jedan lik sa dna prostorije (vidim ga prvi put u životu) dreknu: „Vidojkoviću, izgleda da će se Toma kandidovati!“ Kako smo se samo poradovali, kao nekom golu u poslednjoj sekundi, i to ne golu koji je postigao golgeter, već onom koji je postigao najveći slepac na terenu. Najveći slepac u srpskoj političkoj stvarnosti, Tomislav Nikolić, te večeri je na kratko postao naš heroj. Onaj koji će pomrsiti račune tiraninu Vučiću i njegovoj po sve nas pogubnoj pohlepi i alavosti. Peđa Popović nam se iste večeri na fejsbuku smejao, tvrdeći odgovorno da će svi oni koji se raduju vestima o Nikolićevoj kandidaturi imati velikih problema da sebe u ogledalu ne nazovu budalom već iduće nedelje. Tako i bi. U moru laži koje se plasiraju kao istina, ovo je bila istinski lažna vest, fejk njuz, odvratni spin pohlepnog zlog starca Nikolića, a ako nas paranoja dovoljno jako radi, mogli bismo reći da je ova lažna vest najviše odgovarala upravo onome ko je bio navodna žrtva tog gistro političkog sinoubistva“, navodi za Danas pisac Marko Vidojković.