Toplotni talasi i pojave „medikejna“: Kakvo vreme tokom jeseni očekuje Balkan i Evropu?

Očekuje se da će se neki od najrazličitijih vremenskih uslova jesenje sezone događati nad jugoistočnim delovima evropskog kontinenta, uključujući Grčku i ostatak Balkana.

Meteorolog koji godinama prognozira vreme širom Evrope Tajler Rojs očekuje da će tokom rane jeseni biti nekoliko toplotnih talasa pre nego što dođu promene u vremenskom obrascu.

Meteorolozi kažu da će veliki znak u ovom delu Evrope biti kako neobično tople vode Sredozemnog mora utiču na olujne sisteme koji prelaze ovu zonu.

Pune implikacije o tome šta će mediteranske vode, koje su toplije od ostalih, značiti za vremenske prilike u ovom delu Evrope tek treba da budu utvrđene. Međutim, prognostičari razmišljaju o jednoj mogućnosti.

„Ova bi područja mogla zabeležiti porast padavina do druge polovine sezone. Ako se nastavi iznadprosečno toplo vreme, a temperatura vode ostane visoka, mogu se povećati šanse da se kasnije tokom sezone formira medikejn“, kaže Rojs.

Izraz „medikejn“ („medicane“) kombinacija je reči „Mediteran“ i „hurricane“ i odnosi se na netropsku oluju koja se hrani toplim vodama Sredozemnog mora. Kako je pojasnio, medikejn može da proizvede jake vetrove i jaku kišu.

„Ovaj scenario, bude li se odvijao, mogao bi biti jedina nada ovog dela Evrope za bilo kakvo olakšanje od uporne suše. Ako se ovaj scenario ne odvije, suša u južnoj Francuskoj, Italiji i na Balkanu potrajaće do dugo u jesen“, zaključio je Rojs.

Letna toplina polako će popuštati svoj stisak u Evropi

Zapadna Evropa pretrpela je jedan od najintenzivnijih junskih toplotnih talasa dosad, a vrućina se dodatno pojačala kako je stizao jul.

U srcu leta od Portugala do Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva zabeležene su rekordne temperature, piše AccuWeather.

Rojs očekuje da će topliji uslovi od normalnih i dalje biti trend širom zapadne i srednje Evrope tokom velikog dela jesenjih meseci.

„Uopšteno, sezona će biti topla i biće to spor prelaz prema normalnim temperaturama“, rekao je Rojs.

Očekuje se da će se dominantno područje visokog pritiska, koje je dovelo do ekstremnih toplotnih talasa ovog leta, zadržati tokom barem prvog dela jeseni.

To znači da će temperature biti u proseku jedan do dva stepena Celzijusa iznad normalnih nivoa u većem delu zapadne i srednje Evrope.

London, koji je 19. jula zabeležio istorijsku temperaturu od 40 stepeni Celzijusa, u septembru obično ima temperature od 16 do 21 stepen.

Kako jesen odmiče, temperature tokom novembra u glavnom gradu Engleske u proseku padaju na oko 10 stepeni.

Dalje prema jugu, u Parizu se temperature obično kreću od 21 do 23 stepena pre nego što  drastično padnu tokom oktobra i novembra.

Madrid obično jesen započinje s oko 27 stepeni, pre nego što maksimalne temperature padnu na 10 do 15 stepeni u drugom delu jeseni.

Rojs kaže da će ova, ali i mnoga druga mesta u Europi temperature u granicama normale doseći tek u novembru.

#Copernicus allows the monitoring of the effects of the #drought ongoing in Europe

The water shortage 🚱of the Rhine river near #Bonn 🇩🇪 is quite visible when comparing #Sentinel2 🇪🇺🛰️images of August 2021 and August 2022 pic.twitter.com/RZ6YrWB7Jo

— Copernicus EU (@CopernicusEU) August 14, 2022

Ekstremna suša i opasnost od šumskih požara

Meteorolozi AccuWeathera kažu da izgledi za raširene padavine, koje bi sprečile sušu u regijama koje su njom najviše pogođene, nisu obećavajući.

Vreme suše će biti uobičajeno u zoni od Pirenejskog poluostrva do Francuske, Italije, pa čak i na severu do južnih delova Ujedinjenog Kraljevstva, kažu prognostičari.

„Ovo bi mogla biti najgora suša za južnu Englesku, Francusku i Nemačku u decenijama“, rekao je Rojs.

U petak 12. avgusta britanska vlada proglasila je službenu sušu u delovima Engleske nakon nedelju dana vrućine.

Rojs je primetio da su ta područja Engleske pretrpela najsušniji jul ikada, a podaci datiraju iz 1935. godine.

Dugotrajna suša nastaviće da stvara probleme u pogledu snabdevanja hranom i vodom, kao i s prevozom robe širom Evrope zbog znatno niskih vodostaja reka. Poljoprivreda će takođe pretrpeti težak udarac.

Usred najgore suše u 70 godina sliv reke Po u Italiji mogao bi da se „pretvori u pustinju“, a očekuje se da će se suša nastaviti ove jeseni, prema Rojsu.

I šumski požari već su mesecima problem na ovom području, a meteorolozi očekuju da će kontinuirana suša u septembru i oktobru produžiti ovu opasnost.

Sezona šumskih požara, koja obično jenjava u septembru i početkom oktobra na jugu, verovatno će se nastaviti i tokom jeseni, objasnio je viši meteorolog Alan Repert.

Područja koja će biti pošteđena povećanog rizika od požara biće malo na celom kontinentu, naročito u ranu jesen, ali, kako je istakla meteorološkinja Alisa Smitmajer, postoji jedna regija koja bi mogla imati manji rizik od šumskih požara.

„U baltičkim zemljama palo je više padavina u proteklih nekoliko meseci nego u većem delu ostatka Evrope. Što se tiče šumskih požara, u poređenju s ostatkom kontinenta, to je područje puno sigurnije“, rekla je Smitmajer.

Oluje u drugoj polovini jeseni na severu

Prognostičari kažu da će biti potrebno vremena da se oluje prošire severnim delom Evrope kao rezultat snažnog područja visokog pritiska za koje se očekuje da će se zadržati ​​tokom prvog dela sezone.

Dok bi suša mogla ostati na području Londona i Oksforda u Engleskoj, u drugom delu jeseni u ostatku Ujedinjenog Kraljevstva moguće su učestalije oluje, kao i u delovima Irske i Norveške.

Ta područja će biti pogođena češćim kišama, a temperature bi mogle pasti na nivo niže od proseka.

„Svi hladni udari tokom druge polovine jeseni biće više na severu, gde će oluje biti češće u kasnoj sezoni“, rekao je Rojs, dodajući da bi se do kraja novembra olujni, hladni uzorak mogao proširiti na Englesku i Baltik.

Izvor: AccuWeather