„Darija Kisić jeste kompetentna, ali…“: Bivši šef odeljenja na Torlaku o novoj v.d. direktorki

Darija Kisić imenovana je 16. maja na to mesto, a smenjen dosadašnji v.d. direktora Dragačević. On je u prvoj fotelji Torlaka sedeo od januara prošle godine, kada je smenjena Vera Stoiljković. Prema dosadašnjim informacijama, navodno je Dragačević iz medija saznao za svoju smenu.

U međuvremenu zvanična potvrda stigla u Službenom glasniku, kada je objavljena odluka Vlade Srbije.

Torlak kao veliki svetski igrač za vakta Jugoslavije

Već godinama unazad Torlak je bio jedna od najzatvorenijih institucija za medije, osim kada se predstavljaju projekti koji će se u njemu realizovati.

Istovremeno, ta institucija bila je poznata u svetu još za vakta stare Jugoslavije, kao jedna od najboljih u kojoj se prave vakcine i izvoze po raznim merdijanima. U njoj su radili čuveni stručnjaci svetskog glasa, od virusologa Ljubinka Stojkovića sa svojim saradnicima, pa do pokojnog epidemiologa Radmila Petrovića…

Neki od njih živo se sećaju sjajnog vremena Torlaka, ali i njegovog pada i potpunog zatvaranja za javnost.

Jedan od njih je Miroslav Stajić, diplomirani biolog i specijalista medicinske mikrobiologije, koji je u Torlaku bio šef Odeljenja za proizvodnju toksoida difterije, šef Odeljenja za kombinovanje bakterijskih vakcina i autor proizvodnje seruma protiv zmijskog otrova, sada u penziji.

On vest o ponovnoj smeni u prvoj fotelji Torlaka komentariše za Danas rečima:

Darija Kisić jeste kompetentna za Torlak, ali…

„Darija Kisić kao epidemiolog je sasvim kompetentna osoba da bude na čelu Torlaka. Poznaje problem imunizacije, prevencije i, ono što je prioritet Torlaka, serume, vakcine i dijagnostička sredstva. Ali me iznenađuje nagla smena bivšeg direktora posle godinu i četiri meseca. Tako je smenjena i Vera Stoiljković, u januaru 2023, i postavljen Luka Dragačević. Prema mojim saznanjima, Dragačević je navodno rekao da nije znao da će biti smenjen“, priča Stajić za Danas.

Prema njegovim rečima, praksa naglog smenjivanja čelnih ljudi u Torlaku „stara je oko dve decenije“.

„Meni se čini da je sad ovako Kisić postavljena jer je došlo do promene na čelu Ministarstva zdravlja. Nije više tu Danica Grujičić, već Zlatibor Lončar“, objašnjava on.

Dodaje da zaposleni u Torlaku „uopšte nisu spremni da bilo šta pričaju, ne za javnost, već uopšte“.

„Zaposlene u Torlaku ništa ne pitam“

„Plaše se posledica koje bi mogli da imaju ukoliko istupe u javnosti. Ja ih i ne pitam, jer ne želim da im stvaram probleme, ali je činjenica da je malo stručnjaka koji su radili sa mnom ostalo na Torlaku. Često prolazim pored Torlaka i vidim da je skinut krov sa nekoliko pripadajućih zgrada. Ne znam šta se dešava. Ranije je postojala ideja da se deo laboratorijskih životinja i zmija prebaci u Jajince. Ja sam u Torlaku počeo da radim pre 50 godina. Naravno, sada sam u penziji, ali pamtim svetski poznate intelektulane veličine koje su tamo radile“, priča Stajić.

Kako dodaje, seća se čuvenog virusologa Ljubinka Stojkovića koji je sa njim, radnicima, igrao fudbal.

„A on je bio lični prijatelj Alberta Sejbina, poljsko-američkog istraživača, takoreći izumitelja polio vakcine. Lično je poklonio Torlaku originalne sojeve 1960. godine. Sada, možemo da gledamo samo ono što je ostalo od Torlaka. Bile su razne najave u protrklih 15 godina da će se tamo praviti, na primer, kubanske vakcine protiv raka pluća, kineske protiv kovida, ruske protiv kovida, ali vidimo dokle je šta stiglo“, ističe naš sagovornik.

Šta se pravi u Torlaku?

Kao ilustracija njegovih reči stoje zvanične informacije sa sajta Torlaka o vakcinama koje se sada proizvode, ali i o tome da se od 1962. do 2005. proizvodila celovirusna, inaktivisana trovalentna vakcina protiv gripa, da je 2005. godine započela rekonstrukcija proizvodnog pogona u skladu sa smernicama cGMP, da je 2009. godine Torlak postao deo Globalnog akcionog plana SZO, kao i da se od 2020. pravi TorVaxFlu® – akcina protiv gripa (fragmentisan virus, inaktivisana).

Od vakcina, prema istim informacijama, su protiv tetanusa, BSG vakcina, vakcina protiv tetanusa i difterije, vakcina protiv pertusisa, difterije i tetanusa.

Od seruma, na Torlaku se, prema istim informacijama, prave i dva seruma – protiv zmijskog otrova i antitoksin tetanusa.

Poslednje najave o Torlaku

Prema poslednjim najavma projekata u Torlaku, sad već bivši direktor te institucije, Luka Dragačević, rekao je u aprilu ove godine da Torlak zajedno sa desetak svetskih kompanija učestvuje u projektu proizvodnje vakcina na osnovu najsavremenije, mRNK tehnologije.

On je tada naveo da će sva neophodna oprema stići narednih meseci i napomenuo da se „od mRNK tehnologije očekuje da promeni tok budućnosti medicine.“.

Kada je bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić u pitanju, u to vreme, dakle u aprilu, obišla je Torlak i navela da je u tu instituciju dosta uloženo, kao i da se javljaju mnoge firme koje žele da sarađuju.

Kazala je da će se Torlak povezati sa više zemlja, sa Kinom, Rusijom i Zapadom, kao i da će vratiti sve vakcine u proizvodnju.

Rekla je i da je „odluka države da regeneriše taj institut veoma dobra, a da priče da je on privatizovan i da nema ko da radi nisu tačne.“

Sam Torlak je na svom sajtu o istoj poseti izvestio da je Danica Grujičić obišla radove na izgradnji novog dijagnostičko-istraživačkog objekta sa laboratorijom trećeg nivoa biološke bezbednosti u okviru Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, i istakla da je zadovoljna brzinom kojom radovi napreduju, kao i da je rok za završetak radova početak 2025. godine.

Ministarka je naglasila i da je planirano i renoviranje objekta za proizvodnju BSŽ vakcine, ali i celog Instituta Torlak.

Nova v.d. direktorka Darija Kisić još se nije izjašnjavala u javnosti o svojoj viziji Torlaka.

Istorija

Sa druge stgrane, prema objavljenim zvaničnim podacima, istorijat proizvodnje Torlaka izgledao je ovako:
– 1927. Počela proizvodnja BCG vakcine
– 1930. Počela proizvodnja vakcine protiv difterije po Ramonu i seruma protiv difterije i tetanusa
– 1934. Počela proizvodnja vakcine protiv tetanusa po Ramonu
– 1958. Proizvedena vakcina protiv velikog kašlja, od domaćih izolat
– 1959. Počela proizvodnja suvih bakterioloških podloga
– 1960. dr Albert Sejbin poklonio Institutu „Torlak“ originalne sojeve polio virusa za proizvodnju OPV-a i iste godine počela proizvodnja žive, oralne vakcine protiv dečje paralize (OPV)
– 1962. Počela proizvodnja celovirusne inaktivisane vakcine protiv gripa
– 1965. Počela proizvodnja alergena
– 1968. Počela proizvodnja laktopreparata
– 1995. Počela proizvodnja seruma protiv zmijskog otrova
– 2020. Počela proizvodnja vakcine protiv gripa, splitovane, inaktivisane – TorVaxFlu®