Foto: Beta/Ana SlovićNovo razorno nevreme sa velikom količinom krupnog grada pogodilo je juče i u utorak delove Srbije. Snimci i fotografije sa društvenih mreža svedoče da su se ulice Kraljeva „zabelele“ od količine grada a u selu Brnjica grad je jakim intenzitetom padao čak 25 minuta.
Ovo je otprilike četvrti put ovog leta da smo iskusili snažne vremenske nepogode, sa kakvima nismo imali iskustva u prošlosti ili su one jednostavno bile previše retke da bi napravile značajnu materijalnu štetu.
Samo ovog leta su pala čak dva krana a u više navrata je vetar čupao drveće iz korena, bilo je poplava i Srbiji i u regionu a mnoga domaćnistva su pretrpela veliku materijalnu štetu.
Sve ovo bi se, zbog klimatskih promena i konstantnog zagrevanja atmosfere, u budućnosti moglo dešavati mnogo češće.
Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za Danas da će se u narednih 30 godina klima promeniti u istoj meri u kojoj se promenila u zadnjih 150 godina.
Planeta zemlja se od početka industrijske revolucije do danas zagrejala za jedan stepen celzijusa a isto toliko bi, u najboljem mogućem slučaju mogla da se zagreje i u narednih 30 godina, što je pet puta kraći vremenski period.
„Planeta će da se zagreje za onoliko koliko se zagrevala u zadnjih 150 godina i na takvoj planeti koja je toplija za još jedan stepen možemo da očekujemo još intenzivnije vremenske nepogode i njihovu veću učestalost“, priča Đurđević.
„Ovo se dešava zbog toga što ljudi dodaju ugljen-dioksid u atmosferu kad sagorevaju ugalj, naftu i gas i zato efekat staklene bašte radi bolje, nego što je pre radio, tako da se u sistemu zadržava više energije i dolazi do zagrevanja planete“, dodaje Đurđević.
Kako naš sgovornik dalje objašnjava to pojačavanje intenziteta vremenskih nepogoda će se dogoditi zbog toga što topliji vazduh može da primi veću količinu vodene pare.
„Vodena para je glavno pogonsko gorivo, odnosno glavni izvor energije za olujno nevreme, zato što olujni oblaci i razni olujni sistemi koji se formiraju u stvari svoju snagu crpe iz te energije koja je smeštena u vodenoj pari i koja se oslobađa pri procesu kondenzacije“, objašnjava Đurđević.
Jedan stepen povećanja temperature vazduha znači da u tom vazduhu može da se nađe sedam odsto više vodene pare.
„Pošto je danas atmosfera toplija za jedan stepen onda u proseku ima sedam odsto više vodene pare nego što smo pre imali. Kada se zagrejemo za još jedan stepen u vazduhu ćemo imate još sedam odsto više vodene pare u ondosu na današnje vrednosti“, kaže Đurđević.
Kako je dalje naveo, što je u atmosferi veći rezervoar za vodenu paru, veći je i izvor energije koji je na raspolaganju olujnim oblacima.
„Zbog toga ta olujna nevremena mogu da budu razornija, znači mogu prvo da proizvedu veću količinu kiše a mogu I da proizvedu sve druge efekte koji su vezani za olujno nevreme, a to su veće količine grada, intenzivniji fronatalni sistemi na obodu oluja koji imaju jake vetrove, tako da i udari vetra mogu da budu jači“, navodi Đurđević.
Ovo zgrevanje vazduha i povaćanje koncentracije vodene pare može dovesti i do pojave raznornih tornada u Evropi, ali i na području Srbije.
Kako kaže Đurđević, takav jedan tornado se pre dve godine dogodio na području Češke i razrušio skoro ceo jedan gradić.
„Razorni tornado nije nešto što treba da isključimmo kao nemogući događaj na našem području, pitanje je manje više vremena, ako se desilo u Češkoj desiće se i kod nas, a kad će se desiti to nemožemo da znamo. Može se desiti u naredne tri godine a može se desiti tek za 20 godina ali u nekom trenutku i mi ćemo da budemo izvučeni iz šešira u smislu da na našem području možemo da očekujemo tako razorno nevreme i zbog toga treba da budemo oprezni“, kaže Đurđević.
BONUS VIDEO:
On upozorava da bi posebno trebalo da posvetimo pažnju na ojačavanje infrasktrukture koja je već sada pretrpela veliku štetu a ta šteta bi u budućnosti mogla da bude samo veća.
„Zadnjih sto godina ljudi podižu kranove na gradilištima, nemoguće da polse toliko godina oni ne znaju da naprave kran koji otporan na nevreme, ali pošto se dešavaju jači vetrovi nego pre onda ni ti kranovi više nisu odgovarajući“, smatra Đurđević.
„Štete će u budućnosti biti veće ukoliko se ne budemo prilagodili na klimatske promene, znači moramo da se prilagodimo na nove klimatske uslove, moramo da uradimo nešto da naša infratrkutrua bude otpornija, da može da izdrži i te ekstremnije varijante vremena“, zaključuje Đurđević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
