Tortura nad osuđenicima u manjim zatvorima

To je jedan je zaključaka izveštaja „Prava lica lišenih slobode u zatvorskom sistemu Srbije“ Inicijative mladih za ljudska prava, koji je u ponedeljak predstavljen u Beogradu.

„Slučajevi koji su navedeni u izveštaju nisu dobili svoj disciplinski epilog bez obzira što je u nekoliko njih iniciranje za rešavanjem dolazilo od službe obezbeđenja, upravnika ili vaspitača. Iako je tim Inicijative u navedenim slučajevima kontaktirao zaposlene pri službama nadležnih okružnih zatvora, komunikacija osoblja i nedostatak humanog pristupa govore da iako nepostojeća u svom klasičnom obliku, tortura je danas u manjim zatvorskim ustanovama prisutna kroz različite vidove neadekvatnog postupanja“, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti lica lišenih slobode, u izveštaju se kaže da je na minimalnom funkcionalnom nivou.

„Razlog tome su prevashodno materijalni, a zatim i organizacioni problemi. Zavodi ne poseduju fizičke kapacitete da ispune sve zahteve koji se pred njih stavljaju, pre svega da svaka ustanova ima ambulantu i posebnu bolničku sobu. Zatim, zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru postoji ozbiljan manjak lekara i medicinskih tehničara, zbog čega najviše pate lica lišena slobode, jer im je uskraćena celodnevna lekarska zaštita. Takođe, služba obezbeđenja iz bezbednosnih razloga nije u mogućnosti da vodi osuđenike na specijalističke preglede kada oni to žele, jer nema dovoljno stražara da ostanu u ustanovi“, navodi se u izveštaju Inicijative.

Kako se ukazuje, opšti materijalni i infrastrukturalni uslovi zatvora su loši (neke od zgrada zatvora datiraju još iz 19. veka), što posebno otežava izdržavanje zatvorskih sankcija.

„Primetno je da postoji dosta propusta u radu svih zatvorskih službi, koje su jednim delom posledica rada u lošim uslovima (uslovi na radnom mestu, plate, status zaposlenja, beneficije ili njihovo odsustvo), a delom zbog nepostojanja volje političkih aktera da se posvete rešavanju već potcrtanih problema u okviru sistema za izvršenje krivičnih sankcija“, piše u izveštaju.

Istraživač Inicijative Marko Milosavljević je na tribini povodom predstavljanja izveštaja rekao da na generalnom nivou ostaje problem prevelikog broja osuđenika, kao i onih koji čekaju na izvršenje.

– Od 2011. do danas uspostavljene su 24 povereničke kancelarije, ali one u praksi još nisu zaživele na pravi način – naveo je Milosavljević. Jelena Samardžić iz Službe Zaštitnika građana istakla je podudarnosti u nalazima izveštaja ombudsmana za 2015. i izveštaja Inicijative, pre svega na problem zdravstvene zaštite, odnosno lekarskih pregleda, terapije, kao i statusa osoba sa mentalnim smetnjama.

Problem dokumenata

Jelena Srnić iz Neostarta je ukazala na probleme u vezi sa dokumentima i prava osoba kada budu pušteni na slobodu. „Problem nastaje kada lice izađe bez dokumenata, što je čest slučaj i time je uskraćen za bilo kakav medicinski tretman“, istakla je Srnić.