Foto: J. Patarčić/DanasKada dođe decembar i praznici zakucaju na vrata, deo ulice Nade Dimić u subotičkom naselju Prozivka pretvori se u izložbeni prostor prirodnih jelki, koje čekaju da opleme i unesu prazničnu atmosferu u kuće svojih “udomitelja”.
Ispred jednog od prodajnih kamiona, zatičemo usamljenog Radovana Popovića kako se šeta među razgranatim jelkama koje je doneo iz rasadnika u Novoj Varoši, a koje nema ko da kupi.
Kako objašnjava, ove godine prodaja ide loše, a kupci povremeno zastanu, pogledaju i produže svojim putem.
“Tu sam od petka izjutra i do danas nisam prodao 100 komada jelki”, kaže Radovan pomalo razočarano.
“Ranije je išlo i granje. Ove godine ne ide ni granje”, dodaje, pokazujući na gajbe ispunjene “materijalom” za venčiće i ikebane.
Na ovom mestu Radovan prodaje jelke od 2000. godine, a kako kaže, pamti bolja vremena.
Prisećajući se dana kada je ova ulica celom dužinom bila ispunjena jelkama, Radovan kaže da je tada znalo da bude parkirano i po 10 kamiona iz kojih su se prodavale.
Danas su njih ostala samo tri kamiona, a i ono malo jelki što donesu, ne mogu da prodaju.
“Koliko god da ceniš, proda se. Narod nije pravio pitanje hoće ili neće, nego samo mu se svidi i uzima. Vraćao sam se prazan. Pun kamion jelki doteram, po 300-400 komada, ne vratim ni jednu, a sad ne možeš 200 komada da prodaš. Tri kamiona ima ovde, nek ima 500-600 jelki ukupno, al nema više”, predočava naš sagovornik.
Zbog čega je ove zime prodaja utihnula, Radovan kaže da ni sam ne zna.
Moguće je da ljudi nemaju novca ili da su odlučili da prirodnu zamene veštačkom jelkom iz praktičnih razloga, jer mogu godinama da je koriste i ne moraju da čiste iglice koje opadnu usled toplote u domovima.
Ni to što su cene ostale na prošlogodišnjem nivou ne pomaže mnogo, napominje Radovan, ali je “plac poskupeo, poskupelo je gorivo, sve, piće i hrana, ljudima su sve kraći džepovi”, zbog čega razmišlja da li da i dalje dolazi i bavi se ovim poslom.
“Velike su oko 3.500 do 4.000 dinara, srednje oko 3.000, a male po 1.000 i 1.200 dinara, ali možeš da ceniš koliko god hoćeš, slabo se prodaje. Da ima interesanata, pa hajde, ali slabo. Nešto se zbiva. Šta je u pitanju, ne znam. Uzima dosta narod veštačke jelke, ali nije to to. Tradicija je tradicija. Ja sam pravoslavac i kako bi bilo da ja veštački badnjak uzmem i unesem u kuću”, pita se Radovan.
Do tradicije, kaže, još uvek delimično drže stariji građani koji znaju da nema tog ugođaja koji može da zameni prirodnu jelku, jer čim se unese u kuću, ceo prostor zamiriše.
“Jutros mi je baš jedna gospođa rekla, ‘kupio mi je muž veštačku jelku, doneo u kuću i ja mu kažem nosi to đubre napolje, neću da ga vidim u kući. Ja imam svoju tradiciju i hoću da kupim jelku’. I došla je i kupila jelku”, priča Radovan.
A jelki ima svih vrsta. Od dobro poznate smrče, preko jele koja je i najtraženija, pa do borova za koje se u poslednje vreme kupci sve češće interesuju.
“Bor je malo masniji. Ima svoju smolu i dugotrajan je, jer neće brzo da opadnu iglice. Može da stoji dugo i sad vidim da mnogi koji jednom uzmu, non-stop uzimaju i da su zadovoljni”, ističe ovaj iskusni prodavac.
Radovan i njegove kolege se nadaju da će se prodaja poboljšati kako se bude približavao vikend i proslava Božića po gregorijanskom kalendaru, ali na osnovu dugogodišnjeg iskustva, već kad dođe na prodajno mesto i otvori kamion, zna kakav će promet imati tog dana.
“Po jutru se dan poznaje”, poručuje Radovan Popović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
