Tradicijom do sve većeg broja studenata

Za prethodnih devet decenija iz ove škole izašlo je više od 11.000 diplomiranih inženjera, preko 1.500 magistara i mastera i više od 760 doktora nauka, na koje je Fakultet posebno ponosan. Današnja svečanost će biti prilika da se okupe sadašnji i bivši studenti, zaposleni, prijatelji i saradnici ove visokoškolske ustanove, koja je po svojim rezultatima među vodećim institucijama u oblastima hemijskog inženjerstva, biohemijskog inženjerstva i biotehnologija, inženjerstva zaštite životne sredine, inženjerstva materijala, metalurškog inženjerstva i tekstilne tehnologije.

Dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) Đorđe Janaćković nabraja samo neke od uspeha koji su obeležili prethodni period: povećanje interesovanja za ovaj fakultet za 30 odsto, što je pratio porast broja upisanih studenata na sve studijske programe, intenzivna naučna istraživanja, podmlađivanje nastavnog kadra, rekonstrukcija pet laboratorija za izvođenje studentskih vežbi, koju je Fakultet finansirao sopstvenim sredstvima, kao i hvale vredan podatak da su nastavnici i saradnici TMF-a u ovoj godini objavili preko 260 naučnih radova u časopisima sa SCI liste.

Bolonja i reforma obrazovanja

Profesor Janaćković kaže da su reformom obrazovanja i uvođenjem bolonjskog načina studiranja doneti novi nastavni planovi i programi 19 studijskih programa osnovnih, master i doktorskih studija, koje danas pohađa preko 2.200 studenata. NJima nastavu drži oko 100 nastavnika, a još oko 140 istraživača zaposlenih na fakultetu i Inovacionom centru fakulteta. Među kandidatima koji upisuju prvu godinu osnovnih studija oko 40 do 50 odsto dolazi iz gimnazija, a ostatak iz srednjih stručnih škola. Povećano interesovanje za studije na TMF-u doprinelo je da se poslednjih godina upisuju brucoši sa velikim brojem poena.

– Naša škola daje dobro bazično obrazovanje iz fundamentalnih i inženjerskih nauka, tako da diplomirani inženjeri mogu lako da prelaze s jednog posla na drugi u okviru onoga čime se bave, a to su vođenje procesa proizvodnje, kontrola kvaliteta, projektovanje tehnoloških procesa, istraživanje, razvoj i upravljanje proizvodnim sistemima. Tu smo visoko pozicionirani, naši diplomci imaju dobra znanja, što je povećalo tražnju za ovim fakultetom – kaže Janaćković.

On dodaje da se loše stanje u hemijskoj industriji i metalurgiji tokom devedesetih godina prošlog veka, kao posledica sankcija i ratnih dešavanja, odrazilo na zapošljavanje, ali da poslednjih godina ima pomaka. Diplomci TMF-a uspevaju da nađu posao širom Srbije, ali i van naše zemlje, jer je diploma ovog fakulteta priznata svuda u svetu bez nostrifikacije.

Na pitanje šta im je donela bolonja, dekan ističe da je način studiranja i rada, prisustvo predavanjima i pre svega eksperimentalnim vežbama bilo obavezno i u starom sistemu studiranja, pa u tom smislu nema velikih razlika u ispunjavanju studentskih obaveza. Napominje da je dužina studiranja skraćena, a direktna posledica toga je da prosečan student danas može da usvoji manje znanja nego ranije. Ipak, na TMF-u se trude da održe nivo znanja svojih studenata, jer je, kako kaže Janaćković, studiranje ozbiljan proces koji zahteva angažovanje i studenata i profesora, a što je njihova interakcija intenzivnija, moguće je akademcima preneti više znanja.

Naučnoistraživački rad

Od 2004. godine, uvođenjem doktorskih studija, značajno je unapređen naučnoistraživački rad Fakulteta.

– Mi smo jedan od vodećih tehničkih fakulteta u regionu u oblasti naučnih istraživanja po broju radova publikovanih u međunarodnim časopisima, kao i po broju realizovanih projekata po konkursu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Međunarodna saradnja, koja je posedica intenzivnog istraživačkog rada, doprinela je prepoznatljivosti TMF-a. Učestvujemo, između ostalog, u švajcarskom naučnom programu SCOPES, međunarodnim projektima u okviru FP7, TEMPUS, ERASMUS +, sarađujemo sa norveškim Ministarstvom spoljnih poslova – program HERD, švedskom agencijom za međunarodni razvoj – SIDA, katarskom nacionalnom fondacijom za nauku, GEF i UNIDO programima… – objašnjava prodekan TMF-a Petar Uskoković.

Uprava ovog fakulteta nema dilemu kojim putem treba ići.

– Pratimo šta se dešava u ozbiljnim školama u svetu i pokušavamo da te modele preslikamo u našem obrazovnom i istraživačkom prostoru. Bez obzira što se često čuju mišljenja da akcenat treba da bude na primenjenim istraživanjima, sve najbolje svetske škole imaju izuzetno jaka naučna istraživanja, a iz njih proizilaze kvalitativni i kvantitativni rezultati u saradnji sa privredom. Ako hoćete da napravite neki ozbiljniji tehnološki skok, morate da radite sa visokoobrazovanim ljudima koju su prošli sve stepenice, od osnovnih do doktorskih studija, gde su istraživanja i razvoj na neki način i naučili. Naravno, ideja je da se to primeni. U poslednjih desetak godina radili smo dosta na primenjenim istraživanjima i transferu znanja u privredu kroz inovacije i razvojne projekte. Tehnološko-metalurški fakultet je jedan od osnivača Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa Mašinskim, Građevinskim i Elektrotehničkim fakultetom, gde je osnovano preko 40 kompanija, zajedničkim angažovanjem nastavnika i studenata. Iz ovog inkubatora je proizašao Tehnološki park na Zvezdari, koji vodi naša koleginica Gordana Danilović. Još 2009. smo osnovali Inovacioni centar TMF-a upravo sa ciljem da tu pokušamo da zaposlimo naše studente i da probamo da razvijamo neke inovacije bazirane na naučnim istraživanjima koje bi mogle da doprinesu tehnološkom razvoju – objašnjava Janaćković.

Saradnja s privredom

U cilju efikasnije saradnje sa privrednim subjektima, TMF je osnovao više centara, među kojima je i pomenuti Inovacioni centar. Kao pozitivan primer Janaćković navodi najnoviju saradnju sa Hemofarmom. Inicijativa za poboljšanje kvaliteta obrazovanja došla je od bivših studenata TMF-a koji sada zauzimaju visoke menadžerske pozicije u toj kompaniji.

– Prihvatili smo njihove preporuke i započeli razgovore koji treba da rezultiranju promenama u studijskim programima farmaceutskog inženjerstva. Oni su nam sugerisali u kojim oblastima treba da damo neka nova znanja i veštine studentima kako bi bili bolje osposobljeni za brže uključivanje u proces proizvodnje, kontrolu kvaliteta i razvoj novih proizvoda i tehnologija, odnosno u organizacione procese u samoj fabrici. Početkom decembra naši profesori će imati novi sastanak sa predstavnicima Hemofarma i probaćemo da saradnju odmah konkretizujemo promenama u kurikulumu . Ta kompanija je izrazila i spremnost da investira u opremanje jedne laboratorije na fakultetu, kako bi naši studenti mogli imati direktan uvid u procese u farmaceutskoj industriji – navodi Janaćković.

Ovakvu saradnju je podržalo i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao jedan od potencijalnih vidova dualnog obrazovanja. Dekan se nada da će primer Hemofarma slediti i druge kompanije, napominjući da je saradnja neophodna, jer TMF prevashodno školuje kadar za privredu. Fakultetu je najavljeno ulaganje u infrastrukturu dobro došlo, s obzirom na nedovoljna izdvajanja države.

– Svesni smo da država zbog ekonomske krize nema dovoljno novca da investira u visoko obrazovanje, ali je neophodno pronaći način, ne zbog profesora, već zbog uloge obrazovanja kao jednog od osnovnih stubova savremenog društva. Mi smo iz sopstvenih sredstava uložili između 70.000 i 80.000 evra u renoviranje laboratorija, ali je to nedovoljno. Velike su potrebe za investiranjem u opremu za nastavu i naučnoistraživački rad – napominje Uskoković.

Na pitanje šta bi trebalo promeniti u cilju poboljšanja istraživačkog i obrazovnog ambijenta, profesor Janaćković kaže da bi on lično insistirao na podizanju kvaliteta i konkurentnosti.

– Naši nastavnici moraju da prate trendove na vodećim svetskim univerzitetima. Neophodno je da se u tehnici okrećemo ka stvarima koje su aktuelne ili će to biti u bliskoj i daljoj budućnosti. Mnoge tehnologije koje su razvijane pre više decenija ne postoje u Evropi u takvoj formi, tako da morate školovati kadar za novo vreme, za neke nove tehnološke oblasti koje će biti aktuelne u bliskoj budućnosti, na to univerziteti treba da stave akcenat. Za to je neophodno da imate dobar nastavni kadar, ali i istraživački potencijal jer kao istraživački univerzitet treba da sledimo modele jakih svetskih škola, ali da ih prilagođavamo našim uslovima, pošto ni ekonomski, ni tehnološki uslovi razvoja nisu isti – kaže Janaćković.

Profesor Uskoković dodaje da, kao što zbog malog tržišta domaća privreda mora biti međunarodno kompetitivna, to mora da prati i obrazovanje.

Studenti kao partneri

Aktivnim učestvovanjem u stalnom unapređenju nastave kroz projekte komparativne analize, zatim analize prolaznosti i reevaluacije Evropskog sistema prenosa bodova, za koji su sami osmislili metodologiju i to prvi u Srbiji, Studentski parlament Tehnološko-metalurškog fakulteta predstavlja važan faktor studiranja na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

– Studentski parlament TMF-a pruža širok spektar vannastavnih aktivnosti za studente kroz organizovanje besplatnih kurseva stranih jezika, koje ove školske godine pohađa preko 300 studenata. U okviru projekta Centar za razvoj karijere TMF-a organizujemo najmanje jedno mesečno predavanja iz oblasti veština i znanja potrebnih u poslovnom svetu. Takođe, Centar za razvoj karijere radi na razvoju programa praksi i predstavljanju kompanija u kojima bi studenti TMF-a mogli da se zaposle – kaže Vladimir Smuđa, predsednik Studentskog parlamenta TMF-a.

On dodaje da se projektni centar Studentskog parlamenta TMF bavi razvojem projekata i edukacijama iz oblasti kao što su projektni menadžment, veštine prezentovanja, prikupljanje sredstava, upravljanje vremenom, menadžment rizika i menadžment događaja. Smuđa kaže da je ovo jedini studentski parlament u Srbiji koji studentima omogućuje besplatnu edukaciju iz projektnog menadžmenta.

Među projektima Studentskog parlamenta ističe i Centar za naučnoistraživački rad studenata, koji se bavi osposobljavanjem studenata osnovnih i master studija za naučnoistraživački rad. Akademci koji uspešno izrade rad imaju priliku da ga predstave na Kongresu naučnoistraživačkog rada studenata koji organizuje Studentski parlament. Prvi kongres je održan u novembru 2015, a drugi će biti u decembru, kada će biti štampan i prvi zbornik studentskih naučnoistraživačkih radova.

– Kroz mentorski rad i obavezna predavanja iz tehnika učenja, Parlament omogućava brucošima laku adaptaciju na akademski život. Mentorski rad podrazumeva da svakoj grupi studenata prve godine biva dodeljen mentor iz Studentskog parlamenta TMF koji pohađaju više godine studija – objašnjava Smuđa, napominjući i da je TMF specifičan i po tome što studenti sami sastavljaju raspored ispita.

Svoje angažovanje i predanost u radu Studentski parlament TMF-a dokazuje i time što je od svog začetka 2007. godine imao predsednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu – Vladimira Smuđu, a student TMF Borijan Soković je trenutno student prorektor UB.

– Studentski parlament TMF-a od 2011. godine igra značajnu ulogu u studentskom organizovanju Univerziteta u Beogradu gde su brojni članovi našeg parlamenta bili članovi Saveta, Senata, Statutarne komisije, kao i univerzitetske Komisije za kvalitet – kaže Smuđa.

Bolje i više

Dekan Đorđe Janaćković kaže da je zadovoljan rezultatima koje je TMF postigao u prethodnom periodu, ali da uvek može i bolje i više i zato u narednih 10 godina Fakultet treba da nastavi da se usavršava i ugleda na najjače i najpoznatije svetske univerzitete.

Saradnja umesto konkurencije

Na pitanje koga vide kao konkurenciji među domaćim visokoškolskim ustanovama, ali i šire u regionu, naši sagovornici su saglasni da ključna reč treba da bude saradnja. Jer upravo učešće u međunarodnim projektima sa srodnim fakultetima iz zemlje i inostranstva pomaže da se zajednički dostignu visoki standardi.