Milan Pekić, direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Srbije, izjavio je juče, kako prenosi Politika, da 40 odsto mladih marihuanu ne vide kao drogu, kao i da se najveći deo prodaje droge u okolini škola odnosi upravo na marihuanu, što je ocenio kao veliki problem.
Mišljenja sagovornika Danasa o ovom procentu su podeljena, u zavisnosti od toga kako vide marihuanu, kao lek ili drogu.
Miloš Simić, jedan od osnivača udruženja IRKA i predsednik Socijalnog kanabis kluba Beograd, kaže da je razlog ovog procenta to što su mladi Srbije informisani, znaju da je to istina i šta se dešava u svetu i okruženju.
„Zato što znaju da je Svetska zdravstvena organizacija skinula kanabis sa liste narkotika opasnih po zdravlje i život, i da su UN na zahtev SZO promenile status kanabisa u jedinstvenoj Konvenciji o psihoaktivnim supstancama. Treba istaći da po zvaničnom reprezentativnom istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije iz 2021., čak 50 odsto mladih od 18 do 30 godina povremeno ili redovnije koristi kanabis i toliko ih je za punu legalizaciju, dok je 78 odsto njih za medicinsku primenu biljke“, ukazuje Simić.
Dodaje da je mladima jasno da kanabis nije opasan i da ne izaziva zavisnost.
„Samo oni koji nikada nisu probali kanabis a gledaju i veruju medijima u Srbiji i konstantnoj propagandi protiv naše tradicionalne biljke, mogu da misle da je on opasan. Nadam se da ta mladost Srbije može da u značajnoj meri utiče da se status kanabisa i u Srbiji promeni, da represija i prepuni zatvori korisnika nestanu i da punoletni ljudi ne budu nikada višer proganjani zato što žele da se leče kanabisom ili da ga koriste kao relaksant i prevenciju po sopstvenoj volji“, ističe Simić.
Sa druge strane, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, Ivica Mladenović, navodi da postoji veliki otpor da se prihvati da je to psihoaktivna supstanca.
„Marihuana, odnosno ljudi koji je uzimaju, imaju jednu specifičnu osobinu, a to je da je gratifikuju i da pokušavaju druge ljude da uvuku u krug konzumenata. Sa druge strane, postoji veliki otpor u mnogim državama da se prihvati par činjenica: prvo da je to droga koja kod mladih momaka oko 18 godina okida najstrašnije moguće psihoze ludila koje sam video; drugo, marihuana dovodi do amotivacionog simptoma na duži rok“, ističe Mladenović.
Objašnjava da te dve stavke pokazuju da se radi o psihoaktivnoj supstanci koja je i te kako opasna.
„Mladi, odnosno adolescenti od 18 do 20 godine, imaju ideju da treba sve da probaju, pa samim tim i marihuanu, pogotovo što postoji jako širok krug ljudi koji je favorizuju“, zaključuje Mladenović.
Student i aktivista Pavle Cicvarić navodi da marihuana svakako jeste psihoaktivna supstanca isto kao i alkohol.
„Uglavnom se ovo pitanje svede na raspravu da li treba legalizovati marihuanu ili ne, imajući u vidu da je alkohol legalan. Postoje argumenti i sa jedna i sa druge strane. Činjenica je da se mladi sve ranije susreću sa njom, pa ove podatke razumem kao pokušaj relativizacije situacije. Od polovine 20. veka, korišćenje marihuane je bilo veoma društveno neprihvatljivo“, ukazuje Cicvarić.
Objašnjava da je sada drugačije zato što se jednostavno više zna o marihuani.
„Svakako, nisam tu da morališem na ovu temu. Koristili marihuanu ili ne, mislim da je svako odgovoran za svoje ponašanje“, zaključuje Cicvarić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.