Tradicionalne verske zajednice imaju povlašćeni položaj

U izveštaju se navodi da ne postoji zvanična državna religija, ali da zakon priznaje sedam „tradicionalnih“ verskih zajednica: Srpsku pravoslavnu crkvu, Rimokatoličku crkvu, Slovačku evanđelističku crkvu, Reformističku hrišćansku crkvu, Evanđelisticku hrišćansku crkvu, islamsku i jevrejsku zajednicu, i da one imaju delimično povlašćen položaj. Stejt dipartment ističe da je poštovanje verskih sloboda od strane Vlade Srbije i dalje problematično, zbog zakona o verskim slobodama i proizvoljnog tumačenja tog zakona od strane resornog ministarstva. U izveštaju se navodi da su policijske istrage govora mržnje i vandalizma uglavnom spore i nezavršene, kao i da su neki zvaničnici u javnosti u negativnom kontekstu govorili o manjinskim verskim zajednicama. Bilo je, navodi se u izveštaju, zlostavljanja i diskriminacije građana zasnovanog na verskoj pripadnosti i verovanjima, a lideri manjinskih verskih zajednica prijavljivali su činove vandalizama, govora mržnje, fizičke napade i negativne izveštaje u medijima. U odvojenom delu posvećenom Kosovu, navodi se da je sloboda veroispovesti garantovana Ustavom koji je stupio na snagu 15. juna 2008, i da drugi zakoni i politika doprinose uglavnom slobodnom upražnjavanju religija. Vlada Kosova generalno je poštovala verske slobode u praksi, navodi se u izveštaju i dodaje da nije nije bilo značajnih promena u statusu poštovanja verskih sloboda tokom perioda na koji se odnosi izveštaj. Nivo nasilja u društvu neznatno je opao, ali  napetosti među zajednicama ostaju na visokom nivou, posebno posle proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008, navodi Stejt dipartment. Iako se čini da su društvena diskriminacija i nasilje uglavnom bili etnički motivisani, bliska veza etničke pripadnosti i religije otežala je utvrđivanje da li su događaji bili motivisani etničkom ili verskom netrpeljivošću, dodaje se u izveštaju.