Traga se za više od 1.600 osoba na Kosovu

Od 1999. do decembra 2016. godine izvršeno je 1513 ekshumacija, prilikom kojih je pronađeno 6097 posmrtnih ostataka, navodi se u izveštaju Međunarodne komisije za nestala lica koja predlaže nekoliko preporuka za rešavanje problema nestalih.

„Jedna od preporuka je da Kosovo i Srbija treba da uspostave zajedničku saradnju u rešavanju ovog pitanja. Ono što je jako bitno jeste da do korišćenja DNK-a analize u identifikovanju posmrtnih ostataka, oko 2000 osoba je identifikovano putem vizuelnog prepoznavanja, te strahujemo da je u periodu od 1999. do 2000. godine dolazilo do grešaka u prepoznavanju. Imamo DNK-a profile za više od 400 posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici , ali nijedan se ne podudara sa uzorcima koji su uzeti od članova porodica. Preporuka je da se ovi slučajevi ponovo razmotre, jer je korišćena vizuelna identifikacija, kako bi se ustanovio procenat greške. Odgovornost za rešavanje ovog problema imaju domaće institucije, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Rešenje je moguće  kroz jedan transparentan proces”, istakao je Metju Holidej, ispred Međunarodne komisije za nestala lica.
„Nastavljamo da radimo na rešavanju slučajeva, jer porodice nestalih čekaju odgovore’’, ističe

Milorad Trifunović , koordinator udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KIM.

„Mi nećemo prestati dok sva nestala lica ne pronađemo , to su 1664 članova porodice bez obzira na nacionalnost ,oni su svi za nas isti. Sada smo dobili pomoć od UN-a, otvorili smo multietničku kancelariju u Prištini , gde ljudi mogu da dođu da ostvare svoja prava. Međunarodna komisija za nestala lica ulaže dosta napora u rešavanju ovog problema, ali ostali ne čine dovoljno“, kazao je Trifunović.

Predsednik kosovske komisije za nestala lica, Prenk Đetaj ističe da je proces traženja nestalih usporen i da nedostaju tehnički i ljudski kapaciteti na Kosovu.

„Ako predstavimo neki izveštaj ili plan, treba ne samo da konstatujemo stvari, već da vidimo ima li pomaka. S obzirom da se 1660 lica vode kao nestali, naša obaveza je da radimo kako bi pronašli posmrtne ostatke. Moja primedba je bila da imamo zajednički pristup svim međunarodnim  institucijama, mislim da treba da postoji saradnja.Od izveštaja koji je napravljen 2010. godine nije bilo pomaka, nije napravljena strategija, npr. za rešavanje pitanja posmrtnih ostataka koji se ne podudaraju sa uzorcima krvi, a stoje u mrtvačnici u Prištini. To su posmrtni ostaci više od 300 osoba. U ovom izveštaja trebalo bi da bude više preporuka kako pristupiti rešavanju onih slučajeva posmrthih ostataka koji su identifikovani klasičnim metodama , posle 1999. godine. Moramo napraviti posebnu strategiju  i rešiti ovaj problem’’, rekao je Prenk Đetaj.

Bajram Ćerkini, iz udruženja Glas roditelja iz Južne Mitrovice izrazio je zabrinutost jer je u poslednje dve godine pronađeno samo 19 posmrtnih ostataka. Libor Člad, predstavnik Kancelarije Evropske unije pohvalio je ovaj izveštaj i naglasio da će EU nastaviti da podržava institucije u pronalaženju nestalih osoba.