Traganje za „ključem“ iz rizičnog genetskog profila

Poslednjih godina ispitivanja o genetskim predispozicijama za nastanak određenih bolesti postaju deo standardne medicinske nege u zapadnim zemljama. Iz kapi krvi otkriva se da li neko ima značajno veće šanse da oboli od neke maligne ili autoimunske bolesti. Sličnim ispitivanjem moglo bi se utvrditi i kako će se kovid 19 razvijati. Ipak, prvo je potrebno da se otkrije da li postoji, odnosno kakav je to genetski profil koji neku osobu čini podložnijom da razvije teži oblik kovida 19.

Veza između genetskog profila i načina na koji se bolest kovid 19 razvija predmet je mnogih istraživanja u svetu u poslednjih godinu i po dana. Dva takva istraživanja sprovode se i u Srbiji zahvaljujući sredstvima Fonda za nauku. Jedno od njih vodi Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu u saradnji sa  Medicinskim fakultetom Vojnomedicinske akademije i Državnim univerzitetom u Novom Pazaru. Rukovodilac projekta je prof. dr Ivan Jovanić, sa kojim smo razgovarali o uticaju gena na razvoj bolesti i implikacijama koje to ima na odabir načina lečenja.

– Sve informacije o nama i našem organizmu sadržane su u molekulu  dezoksiribonukleinske kiseline – DNK.  On se nalazi u gotovo svakoj ćeliji našeg organizma i u njemu su sadržane sve informacije koje definišu ono što danas jesmo – od toga koliko ćemo biti visoki, do toga kakav ćemo karakter imati. DNK je podeljen na gene kojih ima oko 20.000. Neki geni su isti kod svih ljudi, a neki se razlikuju. Ti koji se razlikuju zovu se varijacije gena, i one menjaju sklonost ili verovatnoću da obolimo od nekih bolesti, o čemu se najviše zna u slučaju malignih bolesti, objašnjava prof. dr Jovanović.

Kao najilustrativniji primer sagovornik Danasa navodi  mutacije i izmene jednog gena koji se zove BRCA gen i koji otkriva sklonost da se dobije tumor dojke.

– Osoba koja se rodi sa jednim BRCA genom koji je izmenjen, nefunkcionalan, gotovo izvesno će do 30-ih godina dobiti ili tumor dojke ili neki drugi hormon zavisni tumor, navodi prof. dr Jovanović. On dalje dodaje da ipak većina bolesti ne nastaje zbog izmene jednog gena već je u pitanju veliki broj genetskih izmena, što povećava ili smanjuje sklonost da nastane neka bolest.

Pošto je decenijama unazad dobro poznato da geni utiču na nastanak mnogih bolesti, naučnici veruju da oni mogu igrati ulogu i u načinu na koji se kovid 19 razvija, odnosno da nepredvidivost bolesti o kojoj kliničari svedoče, može biti objašnjena i genetskim predispozicijama.

– Naše istraživanje nije pionirsko, jer je dosad urađeno dosta ispitivanja genetske predispozicije za nastanak teže forme bolesti i dobijeno je dosta rezultata. Njegova originalnost leži u izboru gena koje smo odlučili da ispitujemo, navodi sagovornik Danasa. On objašnjava da će se ispitivati geni koji su uključeni u imunski odgovor na kovid 19, pošto je u prvoj fazi istraživanja pokazano da imunski odgovor utiče na težinu kliničke slike.

Ispitivanje obuhvata tri grupe pacijenta koji imaju različitu kliničku sliku – hospitalizovane pacijente sa respiratornom slabošću kojima je potrebna mehanička ventilacija, hospitalizovane pacijente sa pneumonijom bez respiratorne slabosti, alu i pacijente sa blažom formom bolesti koji ne zahtevaju smeštaj u bolnicama. Svim pacijentima i u zdravoj kontrolnoj grupi određuju se, između ostalog, imunski i imunogenetski parametri u krvi koji se upoređuju sa težinom bolesti. Većina analiza je urađena u Centru izvrsnosti Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

– Cilj nam je da utvrdimo genetske obrasce kod svakog od pacijenta i da ih povežemo sa težinom kliničke slike kako bismo našli obrazac koji korelira sa najtežim formama kovida 19. To bi značilo da analizom takvih gena možemo da kažemo da li osoba ima predispoziciju za teži oblik kovida. Ako kovid pozitivan pacijent ima predispoziciju za teži oblik kovida, on će zahtevati posebnu pažnju i poseban terapijski pristup. Na taj način mogao bi da se spreči nastanak težih formi, objašnjava prof. dr Jovanović.

Tokom prve faze projekta prof. Jovanović ispitivao je karakteristike imunskog odgovora, a rezultati do kojih su došli objavljeni su u značajnim naučnim časopisima – „Frontiers in medicine“ i „Scientific reports“.

– Znamo da je veoma snažan i neumeren imunski odgovor razlog za oštećena tkiva, pre svega pluća. Dešava se naime da je imunski odgovor na virus mnogo jači nego što je uobičajeno, pa pored toga što uništava virus, on nanosi jaku kolateralnu štetu plućima. Mi smo analizirali pojedine molekule koji usmeravaju, pojačavaju, ili umanjuju, imunski odgovor, što utiče na težinu bolesti. Molekuli koje ispitujemo, igraju važnu ulogu i u nekim drugim bolestima, a mi smo  prvi u svetu uspeli da ukažemo kako na njihov značaj u progresiji kovida 19 tako i potencijalni terapijski značaj. Naši rezultati su dobra osnova za razvoj biološke terapije, koja bi neutralisala ove molekule za koje smo pokazali da kako njihova koncentracija raste, tako napreduje i težina bolesti, kaže prof. dr Jovanović.

On ističe da je projekat koji vodi samo jedna slagalica koja se postavlja u mozaiku kovida 19. „Svako od istraživanja koja se radi samo je jedan kamenčić koji nam pomaže da  dođemo do idealnog terapijskog protokola“, dodaje sagovornik Danasa.

Sijaset analiza iz kapi krvi

S obzirom na to da analize nisu jeftine, teško je očekivati da one postanu rutinske u skorijoj budućnosti. Profesor Jovanović ipak veruje da će to jednog dana biti moguće.

„Ja sam pre svega naučnik. Naučnik mora da ima viziju. Da nemam viziju, ne bih se ovim ni bavio. Nadam se i želim da i za kovid, ali i za druge bolesti, dođemo do toga da iz jedne kapi krvi može da se uradi sijaset analiza koje će pokazati ne samo našu genetsku ličnu kartu, odnosno predispozicije za sve moguće bolesti, već i idealan terapijski pristup za takvu kombinaciju gena, kao i kakav je životni stil najprimereniji, u kontekstu ishrane, fizičke aktivnosti i drugih navika“.

Fokus na rizičnim pacijentima

Upitan kako bi se ispitivanje gena moglo uklopiti u dosadašnja znanja o grupama koje imaju poseban rizik od težeg oblika kovida 19 (stariji, hronični bolesnici), profesor Jovanović kaže da može da se desi da postoji poklapanje gena sa rizičnim grupama. „Nije isključeno da su geni koji će se pokazati kao bitni za razvoj teže forme kovida takođe bitni za nastanak nekih od hroničnih ili autoimunskih bolesti. Takođe, fokusiranjem na rizične pacijente suzio bi se broj ljudi kojima bi se radile ovakve analize jer su one veoma skupe“.

Preporučena literatura SZO

Fond za nauku Republike Srbije u okviru Specijalnog programa istraživanja kovida 19 finansira 14 naučnih projekata – 11 iz oblasti biomedicinskih nauka, dva iz oblasti ekonomskih i jedan projekat iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. Ukupan budžet programa je dva miliona evra.

Pored projekta na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu i na Medicinskom fakultetu u Beogradu ispitivan je uticaj genskog profila na težinu bolesti. Fond je nedavno je saopštio da je istraživanje koje vodi prof. dr Tatjana Simić pokazalo je „da pacijenti sa kovidom 19 koji su nosioci genotipova sa nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom, imaju veću podložnost za nastanak kovida 19, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije“.

Govoreći za RTV prof. Simić je kazala da bi bilo „divno kada bi u budućnosti mogli na osnovu genetskog profila, i u trenutku kada još uvek nije došlo do razvoja teške kliničke slike bolesti, da prepoznamo pacijente, koji bi odmah bili podvrgnuti pažljivom praćenju i terapiji“. Inače, pilot istraživanje koje je uvod u ovaj projekat, sada je preporučena literatutra o kovidu na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.