Tragedija u „Ribnikaru“ ponovo otvorila uvek aktuelno pitanje o centrima za socijalni rad: U tom sektoru fali najmanje 2.000 radnika

Međutim, ovo je samo aktuelizovalo ionako stari problem – nedostatka kadra u socijalnoj zaštiti, o čemu je Danas već pisao.

Procenjuje se da trenutno sistemu socijalne zaštite u Srbiji fali najmanje 2.000 ljudi, od toga samo 1.000 socijalnih radnika, dok su potrebe korisnika socijalnih ustanova sve veće i veće.

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, kaže za Danas da će Centar za socijalni rad posle tragedije u „Ribnikaru“ svoj posao uraditi.

–  Svi se boje greške, radnika je jako malo, prisutna je formalizacija rada kako bi se centri zaštitili, a suštinske socijalne zaštite nema – ističe sagovornica Danasa.

Ona ocenjuje da su „ušli u spiralu“ iz koje je jako teško izaći, jer su građani izgubili poverenje u sistem socijalne zaštite koji je urušavan godinama.

Kako Veljović dodaje, nameće se pitanje šta je sa drugim slučajevima koji trpe jer su kapaciteti centra limitirani, a u centrima je u toku implementiranje programa koji je toliko neprilagođen situaciji – nedostatak ljudskih resursa, loša ili nikakva tehnička oprema, slaba podrška, opterećenost poslom.

– Nažalost, naše društvo pati od kratkog pamćenja ali sve ove stvari se ponavljaju bilo da je reč o tragediji na Novom Beogradu, Rakovici, Vršcu, pa evo i pre nekog vremena smo imali slučaj devojčice koja je živela u kadi o kojem niko ne priča. Svaki ovaj slučaj je politizovan, javnost je dobila ono što treba da čuje i svi smo nastavili da živimo svojim životima kao da se ništa nije desilo. Nadam se da to neće biti barem ne ovog puta jer ako nam ovo nije opomena i poruka da smo društvo koje je dotaklo dno onda ne znam šta jeste – naglašava naša sagovornica.

Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti i ranijih godina ukazivao je na probleme u tom sektoru, a pre nepunih mesec dana slali su resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja urgenciju za utvrđivanje jedinstvene cene rada i hitne izmene koeficijenata, za šta kažu da nisu dobili nikakav odgovor.

– Više puta smo insistirali da ministarstvo, odnosno Vlada Srbije konačno preuzme odgovornost za ovaj sistem i krenu da rešavaju nagomilane probleme. Jedan od ključnih problema je činjenica da postojeći sistem obračuna plata nije dobar, da postoji veliki nedostatak radnika, da mladi ili ne žele da rade u sistemu socijalne zaštite ili masovno odlaze iz sistema, zbog nagomilanih problema. Činjenica je da nema strategije zapošljavanja i obučavanja kadra koji kroz sistem prirodnog odliva i priliva treba da uđu u sistem i od iskusnijih i starijih kolega kod kojih je prisutan „sindrom sagorevanja“ preuzmu teret posla. Takva politika ne postoji i ministarstvo ne radi ništa da se taj problem reši. Nismo dobili odgovor na konkretne inicijative ni ovu koju pominjete, a ni dosta nih upućenih tokom prethodnih godina. Rešenje nije na pomolu jer nema političke volje, a ni znanja da se isto reši jer ovaj problem dobro poznaje jedan dobar deo strukture u samom ministarstvu koji je tu bio godinama, bez obzira na to ko je bio ministar – navodi Veljović.

Nijedan ministar zadnjih 10 godina, prema njenim rečima, nije rešio nijedan suštinski problem koji muči ovaj sistem već su svojim pasivnim odnosom doprineli da postojeći problemi postanu veći, a i da se pojave novi.

– Imamo manjak od najmanje 2.000 ljudi, centri za socijalni rad rade daleko ispod svojih kapaciteta. Prema nezvaničnim informacijama, u centrima fali preko 1.000 stručnih radnika, ustanove za smeštaj korisnika ne mogu da odgovore na potrebe korisnika, normativni okvir je zastareo i nepotpun – naglašava Veljović.

Na 700.000 korisnika 2.600 stručnih radnika

Da je situacija nepovoljna što se tiče kadrovske strukture u centrima za socijalni rad, pre nekoliko dana potvrdio je i Vukota Vlahović iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

– Na skoro 700.000 evidentiranih korisnika u centrima za socijalni rad radi oko 2.600 stručnih radnika. Taj broj je vrlo mali u odnosu na i broj korisnika i kompleksne probleme, koje ti korisnici imaju. Zapošljavanje u centrima za socijalni rad je u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali nadležnosti su podeljene. Kod nas je porodica i demografija, svakako su tu sarađuje i koliko sam upoznat na tome se intenzivno radi u Ministarstvu za rad i unazad nekoliko godina ka Vladi se šalju zahtevi za zapošljavanje. Ima određenih pomaka, ali zaista situacija je i dalje nepovoljna i treba da se poboljša u tom smislu – izjavio je Vlahović za RTS.

Govoreći o opštem protokolu zaštite dece od nasilja rekao je da to mora da bude sistemsko i da pod tim protokolom je regulisano šta ko od subjekata treba da radi.

– Normativno je uređeno, ali u praksi, iz određenih razloga od kojih je jedan i nedostatak stručnih radnika, ne funkcioniše sve onako kako bi trebalo da bude – istakao je Vlahović.

Ministarstvo: Redovno prosleđujemo zahteve za popunjavanje radnih mesta

Sa druge strane, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odgovarajući na pitanje Danasa da li su posle masovnih ubistava veći pritisci na socijalnu zaštitu, ukazuju da sve nadležne institucije ulažu maksimalne napore, svaka u svom krugu rada, u cilju jačanja kapaciteta i stvaranja jakih osnova prevencije, kako ne bi više dolazilo da tragičnih slučajeva, kakvim smo svedočili u prethodnim danima.

Navode i da su im podeljene nadležnosti sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju.

– Broj i struktura zaposlenih stručnih i drugih radnika u centrima za socijalni rad utvrđen je u skladu sa Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad, koji je u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Međutim, sa druge strane, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dosledno sprovodeći aktuelni pravilnik, u kontinuitetu preduzima aktivnosti za dobijanje saglasnosti za popunjavanje upražnjenih radnih mesta u sistemu socijalne zaštite. To znači da Ministarstvo redovno prosleđuje zahteve za popunjavanje radnih mesta Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje ili dodatno radno angažovanje – objašnjavaju za Danas u ovom ministarstvu.

Prema njihovim navodima, u 2021. godini dobijena je saglasnost za za prijem u radni odnos na neodređeno vreme za 135 lica, u 2022. za 268 lica, dok je od početka 2023. godine do do kraja aprila dobijena saglasnost za prijem u radni odnos još 173 lica. Zaposlenje se odnosi na centre za socijalni rad i ustanove socijale zaštite.

Takođe, iz ovog ministarstva dodaju da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70 odsto ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini).

– To konkretno znači da rukovodioci mogu, bez saglasnosti Komisije, da zaposle nove ljude, koji brojčano odgovaraju 70 odsto upražnjenih radnih mesta na neodređeno u prethodnom periodu. Pored toga, kada je u pitanju rad na određeno vreme, organi državne uprave mogu da u skladu sa Zakonom o budžetu, a zbog povećanog obima posla, da zaposle na određeno vreme do 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, bez sagalasnosti Komisije. O prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva – navode iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Odgovarajući na pitanje Danasa da li će ministarstvo usvojiti zahteve sindikata, navode da su u redovnom kontaktu sa sindikatima i da će i dalje nastaviti da rade na poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite.