Tragičan kraj sudanskog pesnika 1Foto: Pixabay/cromaconceptovisual

Istaknuti sudanski pesnik mlađe generacije Abdel Vahab Jusef, poznat po nadimku „Latinos“, stradao je 20. avgusta kada je gumeni čamac pun afričkih emigranata potonuo ubrzo pošto je krenuo sa libijske obale na putu za Evropu.

Hiljade Sudanaca koriste ilegalne migrantske rute preko Mediterana ne bi li pobegli od teških uslova života u Sudanu i dokopali se Evrope radi azila u nekoj od njenih zemalja.

Prema informacijama sa tuniskog portala „Jomhouria.com“, na čamac u kome se nalazio sudanski pesnik, pucala je libijska obalska straža. Stradalo je 45 emigranata.

Rođen u siromašnoj porodici u Manvašiju, Južni Darfur, „Latinos“ je uspeo, i pored ratnih sukoba u ovoj zapadnoj pokrajini Sudana i bez finansijske potpore, da diplomira na fakultetu za ekonomiju i društvene nauke univerziteta u Kartumu.

Tada počinje da piše poeziju i pesme objavljuje u književnim časopisima Sudana i širom arapskog sveta. Politički angažovan, bio je član pokreta „Demokratska misao“, projekta „Čitanjem za promene“ i aktivista „Grupe mladih za podršku miru“ u Sudanu.

Njegova poezija, često obojena nijansama melanholije, veoma je popularna među mladim Sudancima.

Zbog teške političke i ekonomske situacije u zemlji, odlučio je poput mnogih Sudanaca, da emigrira u potrazi za boljim životom za sebe i svoju porodicu.

S obzirom da je odlazak iz Sudana legalnim putem skoro nemoguć i finansijski veoma zahtevan, a što Abdel Vahab nije mogao sebi da priušti, odlučio je da emigrira u Evropu preko Libije, zemlje koja za mnoge predstavljala kapiju nade kroz koju se neprekidni talasi Afrikanaca, prkoseći svim opasnostima i rizicima, hrabro otiskuju u malim plovilima u nadi da će bezbedno stići do obala Ervrope.

„Latinosova“ smrt krajem avgusta zaprepastila je poštovaoce njegove poezije i prijatelje. Tragičan način na koji je stradao pesnik je proročki opisao u svojim poslednjim stihovima:

„Umrećeš u prostranstvu mora / Gde talasi bučno šamaraju glavu / A voda valja telo / Poput bušnog čamca.

Nije tako loše skončati / U cvetu života / Ne napunivši još ni tridesetu.

I nije zlo kad odeš rano, / Zlo je kad umreš sam / Bez žene / Koja ti kaže: Dođi, moje naručje je dovoljno prostrano za tebe, / I dozvoli da ti operem dušu od poganstva bede.

Kad god se žena nasmeje, noć pobegne na prstima vremena.“

Poštovaoci i prijatelji preminulog pesnika pokrenuli su inicijativu za posthumno štampanje zbirke njegovih pesama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari