Tragičan kraj sudanskog pesnika

Hiljade Sudanaca koriste ilegalne migrantske rute preko Mediterana ne bi li pobegli od teških uslova života u Sudanu i dokopali se Evrope radi azila u nekoj od njenih zemalja.

Prema informacijama sa tuniskog portala „Jomhouria.com“, na čamac u kome se nalazio sudanski pesnik, pucala je libijska obalska straža. Stradalo je 45 emigranata.

Rođen u siromašnoj porodici u Manvašiju, Južni Darfur, „Latinos“ je uspeo, i pored ratnih sukoba u ovoj zapadnoj pokrajini Sudana i bez finansijske potpore, da diplomira na fakultetu za ekonomiju i društvene nauke univerziteta u Kartumu.

Tada počinje da piše poeziju i pesme objavljuje u književnim časopisima Sudana i širom arapskog sveta. Politički angažovan, bio je član pokreta „Demokratska misao“, projekta „Čitanjem za promene“ i aktivista „Grupe mladih za podršku miru“ u Sudanu.

Njegova poezija, često obojena nijansama melanholije, veoma je popularna među mladim Sudancima.

Zbog teške političke i ekonomske situacije u zemlji, odlučio je poput mnogih Sudanaca, da emigrira u potrazi za boljim životom za sebe i svoju porodicu.

S obzirom da je odlazak iz Sudana legalnim putem skoro nemoguć i finansijski veoma zahtevan, a što Abdel Vahab nije mogao sebi da priušti, odlučio je da emigrira u Evropu preko Libije, zemlje koja za mnoge predstavljala kapiju nade kroz koju se neprekidni talasi Afrikanaca, prkoseći svim opasnostima i rizicima, hrabro otiskuju u malim plovilima u nadi da će bezbedno stići do obala Ervrope.

„Latinosova“ smrt krajem avgusta zaprepastila je poštovaoce njegove poezije i prijatelje. Tragičan način na koji je stradao pesnik je proročki opisao u svojim poslednjim stihovima:

„Umrećeš u prostranstvu mora / Gde talasi bučno šamaraju glavu / A voda valja telo / Poput bušnog čamca.

Nije tako loše skončati / U cvetu života / Ne napunivši još ni tridesetu.

I nije zlo kad odeš rano, / Zlo je kad umreš sam / Bez žene / Koja ti kaže: Dođi, moje naručje je dovoljno prostrano za tebe, / I dozvoli da ti operem dušu od poganstva bede.

Kad god se žena nasmeje, noć pobegne na prstima vremena.“

Poštovaoci i prijatelji preminulog pesnika pokrenuli su inicijativu za posthumno štampanje zbirke njegovih pesama.