Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Pre 80. godina čitaoci lista Pravda imali su priliku da otkrije+u šta je to Oz, ali i kakva se ljubav krije iza filma „Na zapovest kraljice“. List Vreme predstavio je novu slikarsku izložbu koja je krasila umetnički paviljon „Cvijete Zuzorić“ 27. oktobra 1940. godine ali i otvaranje školske godine u Institutu za italijansku kulturu.
List Vreme dočarava nam izgled Paviljona čije su zidove, u jutarnjim časovima tog 27. oktobra 1940. godine, ukrasila dela poznatih slikara Frana Šimunovića i Zorana Mušića. Opisuje nam i svečan način na koji je, za beogradsku publiku, svoje elegantne salone otvorio Institut za italijansku kulturu.
Enterijer paviljona „Cvjeta Zuzorić“ u septembru bio je upotpunjen poznatim slikarom, koloristom Milanom Konjovićem, dok su se, neznatno pre izlaganja Mušića i Šimunovića, skulpture mladog umetnika Milana Besabarića takođe našle u ovom prostoru.
Principijelan pravac Mušića i Šimunovića obeležen je slobodnim i zanimljivim kompozicijama, dok pejzaži i portreti ova dva slikarska imena zajedno sa njima stoje zapisani u redove umetnika.
Slikarska platna ova dva velika umetnika mogu se pronaći u ulju, gvašu i temperi sa motivima Beograda, Zagreba i Dalmacije.
Boraveći u Španiji, studirajući špansko slikarstvo, uspeli su da ponesu sa sobom slikarsku istinu koja će im pomoći da pronađu i ostanu na svom stvaralačkom putu.
U kulturnoj Instituciji započela je druga školska godina. Događaj je svojim prisustvom ovekovečilo više uglednih ličnosti. Neki od zapaženih su bili ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković, kao i diplomatski predstavnici Nemačke, Španije, Rumunije i Italije.
Zanimljivo predavanje održao je rektor Univerziteta u Padovi dr. Karlo Anti koji je zbog ove svečanosti i došao u Beograd gde je govorio o originalnosti i podražavanju u rimskoj umetnosti.
Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
Filmsku romantičnu tragediju „Na zapovest kraljice“ dočarava nam list Pravda. Upoznaje nas i sa pričom koja je bila temelj za dve godine napornog rada i dvesta hiljada troškova, pričom o tome ko je Oz.
Sedamnaesti vek, najslavniji period engleske istorije, predstavlja pozadinu tragične ljubavi devičanstva kraljice Jelisavete i ponosnog grofa od Eseksa.
Priča prati kraljicu koja svoga ljubavnika šalje kod dželata gde se zatim postavlja pitanje da li ga je ona volela ili joj je on bio samo igračka.
Varner Bros odlučio je da oživi ovu priču na filmskom platnu, dok je režiser Kortes uradio sve da bi se film odlikovao prirodno lepim bojama. Glavne uloge pripale su zvezdama Bet Dejvis i Erolu Flinu koji su uspeli da nam dočaraju dramatične prizore koji se ređaju brzim tempom.
U javnosti su počela da se postavljaju pitanja kao što su „Šta je Oz?“, „Ko je to?“, a sve to usled najavljenog snimanja velikog filma „Čarobnjak iz Oza“. Razlog zašto ljudi nisu upoznati sa imenom Oz leži u autoru, američkom piscu Franku Baumu, čije stvaralaštvo ovde malo ko poznaje.
„Oz je ime čarobne zemlje, ili tačnije rečeno srećne zemlje, u čijem glavnom gradu od smaragda živi svemogući čarobnjak, koji je zato i nazvan Čarobnjak iz Oza.“
Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
