Tragovi jesenjih kiša

imaginarne. Suzanine pesme su, po oceni kritike, idilične, senzualne, diskretne, ali i vrcaste i vragolaste, bez lažnih osećanja i preteranog sentimentalizma.
– U zbirci “Tragovi jesenjih kiša“ ima pesničkih slika koje pokazuju da Suzana Vujović stasava u zrelu, autentičnu poetesu. Ona se oslobađa stroge pesničke forme i ne traga za rimom. Epiteti, personifikacije, poređenja i metafore nameću se same, tamo gde im je prirodno mesto. Njena poezija nije hermetički zatvorene, njene misli i osećanja nisu enigme koje treba odgonetnuti. Po tome je bliska Desanki Maksimović. Njene pesme u trostihu upućuju na haiku, pesme u kojima je tesno rečima, a široko osećanjima – zapisao je u recenziji knjige Dragoslav Manić Forski, pesnik iz Niša, u kome će Suzana uskoro promovisati svoju novu zbirku.
Suzana Vujović je, inače, kao iskrica na pesničkom nebu zasijala već sa deset godina, kada je napisala prvu pesmu i tada su joj se otvorile poetske dveri. Sa nepunih 13 objavila je prvu zbirku “Prva lađa mog detinjstva“, a nešto kasnije usledila je i druga “Labudova krila“, kojom se mlađana Novovarošanka vinula ka zvezdanim pesničkim visinama. Za svoje stvaralaštvo bila je više puta nagrađivana na raznolikim književnim manifestacijama i likovnim konkursima, a izdvajaju se prve nagrade na Limskim večerima poezije i saveznom konkursu na temu “Majčino mleko, najbolja hrana“, kao i osvojena druga mesta na literarnoj smotri “Ikarovo pero“ i saveznom takmičenju “Tolerancija na moj način“. Osim što se bavi poezijom, ova devojka sve više iskazuje sklonost ka prozi, koja će, kako kaže, u budućnosti biti njena značajnija preokupacija.