foto: Muzej šibicaVojvodina ima jedinstvene muzeje koje ćete teško pronaći na bilo kom drugom mestu, poput onih posvećenih šibicama, traktorima ili hlebu.
Muzej šibica u Sremskim Karlovcima, jedan je od dva na Starom kontinentu, drugi se nalazi tek u Švedskoj.
Sa svojom kolekcijom od 40.000 kutijica ovaj muzej predstavlja pravo blago za ljubitelje filumena, pred kojima je bogata istorija šibica i njenog dizajna u poslednjih 170 godina.
Slikarka Jovana Popović Benišek, posle smrti svoje pomajke, poznate glumice Jasne Novak 2002. godine, otkrila je kako je Jasna imala na desetine hiljada kutija šibica, čije je skupljanje bila očigledno njena velika strast.
Jedino što je mogla nakon tog saznanja je da otvori muzej koji će uskoro da slavi deset godina postojanja. Muzej trenutno funkcioniše onlajn, jer je Jovana u potrazi za novim prostorom.
„Nema ko nije čuo za nas. Imala sam nedavno gosta iz Indije koji je za naš muzej saznao preko nekog američkog sajta. Jasna Novak je šibice počela da skuplja 1950. godine, kada je živela u Pragu. Tadašnji burni život po restoranima i kafanama Praga, Rima i Pariza, gde je glumila, zabeležila je kroz ove minijaturne kutije, a neki primerci stizali su joj direktno sa fabričkih traka iz Japana, Nemačke, Belgije, Švedske i Španije“, rekla je Popović Benišek.
Prave umetničke minijature su kutijice iz Japana. Najstarije su sa prve polovine 19. veka i nemaju ništa na sebi. Najmanja kutijica u muzeju dugačka je tek centimetar, najveća čak trećinu metra.
Pored kutka posvećenog Jasni Novak, glumici, muzej ima kutak posvećen slikarki Ljubici Cuci Sokić i deo posvećen istoričaru i akademiku Viktoru Novaku.
Muzej je bio domaćin mnogih izložbi, promocija knjiga, svirki i radionica. Jovana se trudi da sve svoje eksponate katalogizuje i poveže sa što više kolekcionara šibica na svetu.
Tako je redovan učesnik međunarodne online izložbe kutija šibica i etiketa u Bangladešu, kao jedini predstavnik Srbije.
Muzej traktora i Džejms Bonda
Muzej Žeravica u Novom Miloševu ima neverovatnu kolekciju traktora, automobila, motocikala, parnih mašina, elektronskih uređaja i starih zanata.
Poseban deo posvećen je Dušku Popovu, tajnom agentu po kom je nastao lik Džejms Bonda.
Ideja za muzej rodila se krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je Milovoje Žeravica (1931-2009) poželeo da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad.
Našao je Fordsona, ali i mnoge druge traktore koje je zaželeo da spasi od propadanja. Tako je 1991. godine napravljena stalna postavka traktora.
Centralno mesto u kolekciji zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji i široj regiji, američki ‘Hart-Parr 30’ iz 1920. godine.
Muzejska zbirka, jedinstvena u našoj zemlji, sada se nalazi na površini od oko 1.700 metara kvadratnih u zatvorenom, dok se na prostoru ispred zgrade muzeja nalazi još sedamdesetak izloženih traktora, kao i brojne poljoprivredne mašine.
„Ovo je sve samo ne muzej isključivo traktora. Ljudima mogu da objašnjavam mesecima šta sve imamo, ali dok ne dođu, ne vredi. Prvo što svi kažu jeste „vaaau“! Najveći broj posetilaca su nam deca, od četiri do deset godina. Eksponate je danas malo komlikovano naći. Otkada ljudi imaju Histori i Diskaveri kanale, sve što im je zarđalo u kući misle da vredi milione. Pratimo oglase, obilazimo otpade, prijatelji nam dojavljuju, tako dolazimo do novih eksponata“, kaže nam Ivana Zec, kustuskinja muzeja.
Ipak, kako se u sve ovo uklapa Džejms Bond, tačnije Duško Popov? Ivana Zec kaže jednostavno i slučajno; Popov je živeo u kući gde je sada Muzej Žeravica.
Naime, Žeravice su davnih godina kuću kupile baš od porodice Popov.
“Stalna postavka Duška Popova otvorena je 2018. godine. Kada je kuća kupljena na tavanu je ostalo dosta stvari od familje Popov koje smo iskoristili kao eksponate. Postavka je otvorena uz saglasnost njegovih sinova koji su nam za našu kolekciju i sami doneli nešto od Duškovih privatnih stvari“, izjavila je Zec.
Muzej hleba – put zrna pšenice
Jeremija – Srpski muzej hleba, osnovan je 1995. godine u Pećincima kao rezultat istraživačkog rada slikara Slobodana Jeremića Jeremije koji više decenija prikuplja etnografske predmete i obredne hlebove.
Postavka pokazuje put zrna pšenice od „zemlje preko hleba do neba“, korespondirajući tako sa ciklusima Jeremijinih slika – „ciklus zemlja, hleb i nebo“.
Na prostoru od 1.200 kvadratnih metara, u niz sukcesivno podignutih objekata, smeštene su zbirke sa oko 2.000 predmeta.
„Najznačajniji i najzanimljiviji delovi postavke su likovna zbirka u kojoj se nalaze slike i crteži osnivača Jeremije i zbirka obrednih hlebova. Rekla bih da Muzej inspiriše ljude koji ga posećuju jer ogromna kreativna energija koju Jeremija ulaže ne može nikoga ostaviti ravnodušnim“, kaže Jelena Ristić iz ovog muzeja.
Muzejski fond razvrstan je u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu.
Etnografsku zbirku čine zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka predmeta za preradu pšenice i kukuruza, zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba, zbirka predmeta koji su se koristili u domaćinstvu i zbirka obrednih hlebova.
Arheološku zbirku čine praistorijska i antička zbirka, a likovnu slike i crteži Jeremije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
