Trampova kazna za Nemačku

Još iz tog vremena potiču koreni današnjih problema s kojima se suočavaju američko-evropski i američko-nemački odnosi koji su motivisali američkog predsednika Trampa da odluči da povuče deo američkih vojnika iz Nemačke.

To je drugo obimnije rezanje američkih snaga na nemačkom tlu posle 1990. i okončanja Hladnog rata.

Odmah posle bombardovanja 1999. održana je u Beču konferencija posvećena desetogodišnjici pada Berlinskog zida na kojoj su učestvovali tadašanji istaknuti spoljnopolitički stručnjaci, diplomate i političari.

Pitanje Kosova i bombardovanja Srbije, razumljivo, bila je dominantna tema, ali konferencija je održana prema pravilima Čatam hausa pa nije bilo mogućno citiranje izlaganja učesnika.

Budući da je jedan od najuticajnijih američkih stratega, Zbignjev Bžežinski, preminuo pre dve godine, a da su njegovi tadašnji stavovi važni za razumevanje današnjih događaja, navodimo njegovu ocenu američko-evropskih odnose na osnovu učešća u kampanji na Balkanu

„Možete li da zamislite da je neka druga evropska zemlja delovala kao SAD na Balkanu? Ni Britanija, ni Francuska, ni Poljska ne bi mogle da poraze Srbiju. Evropa je zavisna od SAD, ali nisam siguran da će to moći tako dugo da traje, jer nije sigurno da će američki narod to želeti“, rekao je Bžežinski.

Na pitanje potpisnika ovih redova da li je mogućno da SAD napuste Evropu, Bžežinski je odgovorio potvrdno.

„Da. Ali to se neće desiti tako brzo“, rekao je.

Kako izgleda, odluke američkog predsednika Trampa, potvrđuju ocene bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost od pre dve decenije o tome „šta želi američki narod“.

„Američki vojnici su u Nemačkoj da bi štitili zemlju i Evropu. Nemačka treba da plati za to. Nemačka ne plaća. Mi više ne želimo da budemo naivci“, saopštio je Tramp stojeći ispred svog helikoptera.

„Nemačka je kriminalna“, dodao je.

Američki predsednik svoju kampanju protiv nemačkog finansiranja NATO nije prekidao od početka svog mandata.

On je u martu 2017. rekao da „Nemačka duguje NATO ogromne sume“, da bi u junu najavio povlačenje dela nemačkih trupa iz Nemačke.

SAD će povući, kako je najavio sekretar za odbranu Mark Esper, okruglo 11.900 vojnika.

Broj američkih vojnika koji su raspoređeni u Nemačkoj tako će opasti sa 36.000 na 24.000.

Tačno 5.600 vojnika biće prebačeno u druge NATO zemlje, poput Italije i Belgije, a pregovori se vode s Poljskom i baltičkim državama.

Kuriozitet je da Belgija izdvaja za odbranu još manje od Nemačke, ali da će, tome uprkos, dobiti 3.000 dodatnih nemačkih vojnika.

Američki predsednik najavio je da će nešto više od polovine vojnika (6.400) da se vrati kući.

Delovi ovog paketa, među kojima je i preseljenja američke komande za Evropu i Afriku iz Štutgarta, potrebno je da se razmatraju u američkom Kongresu i NATO, najavio je Esper.

On je dodao da nema još mnogo vremena za konačno oblikovanje ove odluke, jer bi sve trebalo da se okonča za nekoliko nedelja.

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju 12.000 američkih vojnika iz Nemačke dovela je do oštre reakcije u nemačkoj javnosti.

Tamošnji političari s negodovanjem su dočekali ovakvu odluku kao potez koji slabi savezništvo i podriva jedinstvo, ali su uz to pokazali neobičnu dozu hladnokrvnosti i bezbrižnosti kao da se ništa ne događa.

Pretendent na vođstvo demohrišćana, Fridrih Merc, optimistički veruje da odluka još može da bude korigovana i da Kongres može da izmeni Trampovu odluku, ocenjujući da je ona „zvono za uzbunu, ali nije razlog za paniku“.

U sličnom tonu razmišlja i predsednik Komiteta za odbranu nemačkog Bundestaga, Volfhang Helmih.

On smatra da povlačenje američkih vojnika neće naštetiti nemačkoj i evropskoj bezbednosti.

„Siguran sam da povlačenje neće oslabiti odbrambene sposobnosti NATO u Evropi“, rekao je.

Neočekivano je, međutim, da je nemačka javnost po prvi put skoro jednako podeljena na one koji su za i protiv američkog povlačenja, sa značajnim rastom onih koji očekuju potpuni američki odlazak iz Nemačke.

Nemački komentatori iza ove odluke vide druge motive koji tom potezu daju karakter političkog kažnjavanja Nemačke.

„Ovo je prvi put lični obračun jednog predsednika. To je jedna kamikaza- akcija, ocenila je visokopozicionirana članica rukovodstva nemačkih liberala, Mari Agneš Štrak Cimerman. Direktor Minhenske bezbednosne konferencije koja poklanja posebnu pažnju transatlantskim odnosima, Volfgang Išinger, potvrđuje da je u pitanju Trampova kaznena akcija koja „demontira kredibilitet NATO“.

„Nemačka je najvažniji evropski partner SAD u NATO. Kad su nemačko-američki odnosi loši, trpi ceo NATO. Ovo za Rusiju uopšte nije loša vest“, ocenio je Išinger.

Povlačenje će stvoriti duboki jaz između Nemačke i Amerike, za koji „veliki deo odgovornost snosi američki predsednik svojim stalnim antinemačkim istupima i antipatijama prema kancelarki Merkel“, ocenio je dnevnik Velt u svom uvodniku, koji, inače, veliku odgovornost baca i na nemačku vladu.

Velika koalicija nanela je veliku štetu nemačkim nacionalim interesima jer je energično pretpostavila izgradnju gasovoda Severni tok 2, odnosima sa SAD i evropskim saveznicima uprkos njihovom protivljenju.

Trampova akcija smatra se kaznom za nemačko-ruski energetski savez.

Nisu male ni ekonomske štete koje će pretrpeti regioni i gradovi koji su bili domaćini američkoj vojsci.

Samo vazduhoplovna baza Ramštajn godišnje donosi regionalnoj ekonomiji oko dve milijarde dolara.

Posebno će biti pogođen Štutgart: SAD žele da svoju kompletnu komandu borbenih snaga povuku u Belgiju.

Ova odluka zasad donela je Trampu malo aplauza, ali to ne znači da neće biti sprovedena.

Trampov demokratski protivkandidat, Džo Bajden, još pre tri nedelje najavio je da će preispitati ovu odluku ukoliko pobedi na predsedničkim izborima u novembru.

Republikanski senator Mit Rumni, koji je s Trampom inače povezan uzajamnom, neskrivenom netrpeljivošću, nazvao je Trampov potez šamarom prijatelju i savezniku, a poklonom Rusiji.

Nominacija penzionisanog pukovnika Daglasa Mekgregora za američkog ambasadora predstavlja još jedan korak u evoluciji američke, odnosno Trampove perspektive prema Nemačkoj.

To zapravo, nije promena, to je potpuni zaokret za 180 stepeni, pravac koji je potpuni raskid sa američkom tradicijom posle 1945.

Ukoliko bude doista imenovan, Mekgregorovi pogledi mogu i te kako da utiču i na pregovore o Kosovu i spoljnopolitičke izbore Srbije.

Mekgregor je podržao Trampovu odluku o povlačenju američkih vojnika iz Nemačke.

On je pristalica koncepta judeohrišćanske Evrope i superiornosti nacionalnih nad nadnacionalnim institucijama.

Objašnjavajući zašto podržava predsednika Trampa, rekao je da je poput Trampa protiv globalista, nihilista i marksista koji prete Americi.

Mekgregor nije novajlija u Nemačkoj – služio je u njoj 18 godina i istraživao odnose Zapadne Nemačke sa DDR i Sovjetskim Savezom.

U slučaju Nemačke, on se oštro protivi asimilaciji bliskoistočnih i muslimanskih migranata.

Nemačka to čini na štetu svoje odbrane i armije, jer u Berlinu vlada krajnje bizarna vlada koja mnogo više brine da obezbedi besplatne usluge milionskoj invaziji neželjenih muslimanskih izbeglica, nego što se brine o svojoj vojsci i obrani zemlje.

„Nemačka u stvari nema više borbene snage. One su beznadežno demoralizovane“, ocenio je Mekgregor 2018, da bi sledeće godine saopštio da NATO postaje zombi kome sledi konačna smrt.

Iz te perspektive Mekgregor je kritikovao američku intervenciju na Kosovu 1999, uz ocenu da je ona bila protiv pravoslavnih hrišćanskih Srba.

Posle bombardovanja na Kosovu je ustoličena na vlasti „muslimanska narko-mafija, što je nazvano uspehom za demokratiju. Ti ljudi nikada nisu bili naši prijatelji“, ocenio je Mekgregor.

Zahvaljujući muslimanskim izbeglicama i migrantima u Nemačkoj, „oni napokon stižu do cilja da pretvore Evropu u islamsku državu“.

Mekgregor je predstavnik novog istorijskog odnosa prema Nemačkoj, koji od nje očekuje da se ponaša kao svaka druga evropska nacija, bez obzira na svoju nacističku prošlost.

On je nazvao bolesnim mentalitetom svođenje celokupne nemačke istorije na zlodela iz perioda nacizma koji je trajao samo 13 godina, sledeći na svoj način tvrdnje istoričara Ernesta Noltea koji je predviđao da će Drugi svetski rat na kraju biti upamćen kao jedan od evropskih građanskih ratova.

„Postoji neka vrsta bolesnog mentaliteta koja smatra da generacije moraju da nose greh onoga što se dogodilo u 13 godina i zaborave ostalih 1.500 godina nemačke istorije. Nemačka je igrala suštinsku ulogu u centralnoj Evropi u službi i odbrani zapadne civilizacije“, rekao je Mekgregor 2018.

Tramp je već ranije najavio mere za dalju izolaciju Nemačke, za šta ima niz ekonomskih mogućnosti i potencijalnog diplomatu koji bi ih sprovodio sa entuzijazmom.

To su važne činjenice za EU, ali i pojedinačne države koje se oslanjaju na Nemačku.

Nemački stručnjaci tvrde da sve to primorava Evropu na samostalnu ulogu.

Državni sekretar za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova, Mihael Rot, već je okrenuo leđa ovoj američkoj odluci i pozvao na samouvereniju Evropu koja će da ojača evropski suverenitet.

„Mi ne treba da se jadamo i kukamo, nego da korak SAD vidimo kao šansu za jačanje našeg suvereniteta. Vreme je da Evropa ojača svoju ulogu u svetu i da stane na vlastite noge“, rekao je Rot.

Išinger ocenjuje da je „evropska armija daleki, poželjni cilj, koji trenutno nije ostvariv“.

Bivši nemački ambasador u NATO, Ridiger Liderking smatra da čak ni promena administracije u Vašingtonu neće ništa bitno promeniti.

„U svetu koji karakteriše intenzivirano rivalstvo glavnih sila – posebno između Sjedinjenih Država i Kine – povećaće se očekivanje SAD da će Evropa preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i bezbednost susednih regiona“.

Zbog toga je potrebno da „EU odlučno teži jačanju svojih vojnih sposobnosti i stvaranju strateške autonomije“.

To je takođe pitanje samopotvrđivanja u sve složenijem svetu u kojem dominira politika moći, u kojem multilateralizam i univerzalne vrednosti izgledaju oslabljene, kaže Liderking.

„Trebali bismo biti spremni za neugodna vremena u pogledu bezbednosti i odbrane“, predviđa on dalje nevolje.