Uvek u januaru pokušavam da napravim prognozu za predstojeću godinu. Ekonomske prognoze su poznate kao teške; ali, uprkos činjenici koja je izražena u zahtevu Harija Trumana za jednorukog ekonomistu (koji ne bi mogao da kaže „u drugu ruku“), stekao sam reputaciju da sam verodostajan.
U poslednjih nekoliko godina sam ispravno predviđao da će bez jačeg fiskalnog stimulansa (koga nije bilo ni u Evropi ni u Sjedinjenim Državama) oporavak od Velike recesije iz 2008. biti spor. U izradi ovih analiza više sam se oslanjao na analize prekrivenih ekonomskih sila nego na složene ekonomterične modele.
Tako na primer, početkom 2016. se sticao utisak da je jasno da ne postoji verovatnoća da se manjak globalne agregatne tražnje koji je očigledan poslednjih nekoliko godina drastično promeni. Zato sam smatrao da prognozeri snažnijeg oporavka na svet gledaju kroz ružičaste naočare. Ekonomski događaji su se odvijali u velikoj meri onako kako sam ja prognozirao.
Što se baš i ne može reći za događaje iz 2016. Godinama sam pisao da ako se nešto ne preduzme u vezi sa sve većom nejednakošću, naročito u SAD, ali i u mnogim drugim zemljama širom sveta, biće političkih posledica. Ali se nejednakost i dalje produbljivala, pri čemu su šokantni podaci pokazivali da se prosečan životni vek u SAD skraćuje.
Te rezultate je prošle godine zasenila studija En Kejs i Angus Diton, koja je pokazala da se životni vek skraćuje za ogromne segmente populacije, uključujući takozvane besne ljude Pojasa rđe Amerike.
Ali, budući da prihodi najmanje plaćenih 90 odsto stagniraju gotovo trećinu veka (i beleže znatan pad), podaci o zdravlju su jednostavno potvrdili da stvari ne stoje dobro za ogromne delove zemlje. A iako je Amerika možda u situaciji koja je ekstrem ovog trenda, stvari su samo malo bolje u drugim zemljama.
Ali, ako se sticao utisak da je jasno da će biti političkih posledica, njihovo obličje i tajming su bili daleko od očiglednog. Zašto je negativan efekat usledio u SAD baš kada se činilo da se ekonomija oporavlja, a ne ranije? I zašto se manifestovao u trzaju ka desnici? Naposletku, republikanci su bili ti koji su blokirali pomoć za one koji gube posao kao rezultat globalizacije koju su oni svesrdno zagovarali. Republikanci su bili ti koji su u 26 država odbili da omoguće širenje Medikejda i samim tim uskratili one sa dna za zdravstveno osiguranje. I zašto je pobednik neko ko živi od iskorišćavanja drugih, ko otvoreno priznaje da ne plaća svoj pravični poreski udeo i od izbegavanja plaćanja poreza pravi nešto čime se treba ponositi?
Donald Tramp je iskoristio duh vremena – situacija nije bila dobra i mnogi birači su hteli promenu. Sada će je dobiti – stvari se više neće odvijati normalnim tokom. Ali retko kad je bilo više neizvesnosti. Koje će politike Tramp sprovoditi i dalje je nepoznanica, a da ne govorimo o tome koje će biti uspešne ili šta će biti njihove posledice.
Izgleda da je Tramp rešio da pokrene trgovinski rat. Ali kako će na to odgovoriti Kina i Meksiko? Tramp možda itekako shvata da će onim što on predlaže biti prekršena pravila Svetske trgovinske organizacije, ali možda takođe zna da će biti potrebno mnogo vremena da STO presudi protiv njega. A do tada trgovinska računica Amerike može da bude rebalansirana.
Ali dvoje mogu da igraju tu igru – Kina može da preduzme slične akcije, mada će njena reakcija najverovatnije biti diskretnija. Ako bi izbio trgovinski rat, šta bi se dogodilo?
Tramp možda ima razloga da veruje da bi mogao da pobedi; naposletku, Kina je zavisnija od izvoza u SAD nego što su SAD od izvoza u Kinu, što Sjedinjenim Državama daje prednost. Ali trgovinski rat nije igra s nultom sumom. I SAD su u poziciji da mogu da izgube. Kina može da bude efikasnija u svojoj odmazdi da bi izazvala snažan politički bol. A Kinezi su možda u boljoj poziciji za reagovanje na pokušaje SAD da im nanesu bol nego što su SAD za reagovanje na bol koji bi možda Kina mogla da nanese Amerikancima. Može samo da se nagađa ko može bolje da podnese bol. Da li će to biti SAD, gde obični građani već dugo pate, ili Kina, koja uprkos problematičnim vremenima uspeva da ostvari rast više od šest odsto?
Još važnije, agenda Republikanac/Tramp sa smanjenjima poreza koji idu na ruku bogatima čak više nego što bi ukazivao standardni recept Velike stare partije, zasnovana je na ideji o prosperitetu koji bi bio rezultat profitiranja pripadnika najnižih slojeva od imućnosti pripadnika najviših – nastavak ekonomije ponude Reganove ere, koja zapravo nikada nije funkcionisala. LJuta retorika ili tupavi tvitovi tri sata iza ponoći možda mogu da ublaže bes onih koje je Reganova revolucija ostavila iza sebe, bar na neko vreme. Ali koliko dugo? I šta se onda događa?
Tramp bi možda voleo da ukida obične ekonomske zakone, kao što čini sa svojom verzijom vudu ekonomije. Ali ne može. Ipak, dok najveća ekonomija sveta vodi u nepoznate političke vode 2017. i dalje, za običnog smrtnika bi bilo čisto srljanje da pokušava da daje prognoze, osim onih koje su konstatacija očiglednog – vode će gotovo sigurno biti pune valova, te će mnogi ekspertski brodovi, ako ne i većina, potonuti na dugom putu.
Autor je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, profesor na Univerzitetu Kolumbija i glavni ekonomista na Institutu Ruzvelt.
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
