Transparentnost Srbija: Neopravdani zastoj u pripremi zakona, tehnička vlada samo izgovor za kašnjenje javnih rasprava o nacrtima zakona

TS je saopštenju navela i da se „tehnička vlada“ može zato smatrati „samo kao izgovor za nerad i neispunjavanje obaveza“, naročito, kako je navedeno, kada je reč o u strateškim aktima planiranim zakonodavnim aktivnostima.

Dodaje se da zakonska ograničenja postoje samo kada je reč o upućivanju predloga zakona u skupštinsku proceduru, te ukazuje da ni na koji način nije zabranjeno da ministarstva pripremaju nacrte zakona i da u vezi sa njima organizuju javne rasprave.

Prema podacima sa Vladinog portala eKonsultacije, od dana raspisivanja izbora – 15. februara do 8. juna na javnu raspravu nije bio iznet nijedan nacrt zakona, prenela je TS.

Tokom prethodna četiri meseca javna rasprava je započeta o nekoliko planskih dokumenata – nacrtu Strategije za mlade, Akcionom planu za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i predlogu Akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva, navela je TS.

Javna rasprava počela je, kako su dodali, i o jednom dokumentu druge vrste, Odluci o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene.

„Poređenja radi, tokom 2021. je na ovom Vladinom portalu, kao i na prethodno korišćenom http://javnerasprave.euprava.gov.rs/zavr%C5%A1ene-javne-rasprave bila oglašena javna rasprava o ukupno 28 nacrta zakona i planskih dokumenata“, navela je TS.

Ocenili su da je to „jedan od značajnih pokazatelja“ da će neophodne reforme u Srbiji u prvoj polovini 2022, ali verovatno i u njenom nastavku kasniti.

Kako smatraju, kašnjenja će biti ne samo što usled ponovljenih izbora na jednom biračkom mestu kasni konstituisanje Skupštine Srbije i izbor nove Vlade, već i jer aktuelna administracija nije pripremila i iznela na javnu raspravu nacrte o kojima bi buduća vlada i skupština mogli da se izjasne.

Naveli su da su u planskim dokumentima već dugo predviđene izmene Zakona o javno-privatnim partnerstvima i koncesijama i izmene Krivičnog zakonika, a u Medijskoj strategiji donošenje i izmena nekoliko zakona, između ostalih, i Zakona o javnim nabavkama u vezi sa medijskim uslugama.