Nenadić: Od ljudi na lokalu zavisi sprovođenje antikorupcijskog plana

Iako implementiranje LAP-a nije zakonska obaveza, ono se nalazi u mnogim strateškim dokumentima, kao obaveza predviđen je i u Poglavlju 23, a uspeh u primeni ocenjuje se u godišnjim Izveštajima o napretku Srbije u EU integracijama.

Ipak, odziv lokalnih samouprava u tom pogledu je veoma mali, jer podaci Agencije pokazuju da je čak petina gradova i opština potpuno odbila obavezu da usvoji antikorupcijski plan, dok pojedine i ne odgovaraju na dopise Agencije.

Birodi je iz tog razloga objavio “crnu listu” lokalnih samouprava koje nisu odgovorile ni na jedan zahtev, kao i onih koje su, čini se forme radi, samo usvojile Plan dok nisu formirale i Telo koje je ključno za njegovu primenu i kontrolu.

Bilo je i pokušaja manipulacije, primera radi, da lokalna samouprava uradi plan koji nije u skladu sa zahtevima LAP-a. Ili, uprkos tome što postoje jasni, precizni kriterijumi i pravila koji osiguravaju da Antikorupcijsko telo bude sačinjeno od nezavisnih ljudi sa integritetom, koji nisu vezani za stranke ili lokalnu vlast, pojedine opštine i gradovi su pokušali upravo suprotno, da u to telo ubace partijske funkcionere, zaposlene u upravi ili članove partije na vlasti.

Kako Birodi tvrdi, navedeni razlozi pokazuju da zasigurno postoji određeni otpor uvođenju antikorupcijskog mehanizma, te da pojedini lokalni funkcioneri ne žele da ta oblast bude uređena, i time ostavljaju prostor za dalji neometani razvoj korupcije.

S druge strane, nnezanemarljiv je i broj onih opština koje su pokazale iskrenu zainteresovanost da ovaj mehanizam privedu primeni u praksi.

Na sprovođenju LAP-a radila je i Transparentnost Srbije, među drugim nevladinim ili međunarodnim organizacijama, a u okviru tih aktivnosti direktno je pomagala gradovima i opštinama da napišu i usvoje lokalna dokumenta ali i nađu način za njehovovo sprovođenje.

Kako navodie iz Transparentnosti, iz iskustva na terenu jasno je da postoje brojni razlozi slabog odziva opština i gradova.

Sigurno da pojedini lokalni funkcioneri odbijaju tu obavezu jer ne žele da se ta oblast kontroliše, ali su brojni i drugi razlozi.

Dok kod nekih izvesno postoji volja da se taj mehanizam uvede u praksu, ali je sporan nedostatak kadra, obimnost materije i sama kompleksnosti sprovođenja napisanog u praksi, jedan od starih i opštih problema je i to što ne postoji sankcija za neizvršavanje ove obaveze, pa je i interesovanje samouprava da se time bave malo.

Nemanja Nenadić iz te organizacije smatra da je ovaj mehanizam prilika opštinama i gradovima da pokažu da žele da urade više od onoga što im je zakonska obaveza, jer iako LAP ulazi u mnoge strateške dokumente, ne postoje sankcije za one koji taj sistem ne implementiraju.

– To pre treba posmatrati kao priliku da se nešto poboljša nego kao još jednu obavezu koja nije ispunjena, jer nažalost imaju lokalne samouprave mnogo većih problema koji su im direktno stavljeni na teret jkroz zakon. Takođe, postoji ponekad i problem očekivanja, na koji način će se dalje stvari dešavati, da li telo koje je zaduženo za praćenje Plana treba da radi pre svega ono što je zapisano u tom dokumentu ili će se baviti i nekim sopstvenim ispitivanjima nepravilnosti, da li će uspostavljati direktne kontakte sa građanima i slično. Tako da je to faza koja najviše zavisi od ljudi koji budu izabrani u to telo i kako će oni razumeti svoj zadatak. A pre svega, koliko će ti ljudi imati iskrenu podršku od lokalnih vlasti. Čini mi se da previše toga zavisi upravo od tih pojedinaca iz vlasti i toga koliko su oni spremni da ulože truda i vremena da bi ovi mehanizmi profunkcionisali. Situacijaje takva da je najuticajniji taj ljudski faktor i da bez nekog pojedinca koji će da povuče, “zalegne” i primi taj posao na sebe, ni jedna od ovih antiklorupcijskih inicijativa ne može u praksi da donese rezultate, smatra Nenadić.

On dodaje da Transparentnost godišnje radi Istraživanja Indeksa transparentnosti lokalnih vlasti, koja pokazuju da je prostor za opštine da se pokažu ogroman, i da oni koji hoće itekako imaju prostora da napreduju.

– Recimo, imaju priliku da objavljuju informacije o svom radu, ne samo više nego druge opštine nego i republički organi. Primer je budžet gde imate opštine sa maltene svakodnevnim detaljnim podacima izvršenja budžeta, dok za republički nivo imate samo neke sumorne podatke koji se objavljuju jednom mesečno. Nemoguće je da opštine imaju više sredstava i kapaciteta za objavljivanje tih podataka od Ministarstva finansija, na primer, zaključuje Nenadić.