Transparentnost Srbija: Pre novog konkursa za direktora EPS moraju da se okončaju prethodna dva

„Da bi se raspisao konkurs za izbor direktora EPS-a potrebno je pre toga dovesti do kraja dva konkursa koja su raspisana 2016. i 2017. godine“, rekao je Minić agenciji Beta, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se može smatrati da je aktuelni vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić sredinom decembra 2021. podneo ostavku zbog kolapsa EPS-a i da se „samo čeka da se uspostavi sistem“.

Minić je podsetio da je problem što od 34 javna i državna preduzeća samo devet ima izabrane direktore na konkursima, a da je razlog tome što je Vučić još pre dve godine rekao da „ne da vršioce dužnosti direktora“.

Grčiću je mandat istekao 2017. godine i uprkos tome što je Vučić u njegovo ime podneo ostavku i dalje je na čelu najvećeg javnog preduzeća.

Minić je rekao da Grčić, kada je postavljen na mesto v. d. direktora EPS-a, nije ispunjavao uslove jer nije imao ni pune četiri godine iskustva na rukovodećem mestu, a uslov je bio da sa visokom školskom spremom ima iskusto od pet godina.

Grčić je visoko obrazovanje i zvanje diplomiranog ekonomiste stekao na Univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici.

Od 2012. do 2016. godine bio je direktor rudarskog basena Kolubara, a za v. d. direktora EPS-a imenovan je 23. marta 2016. godine, istog dana kada je raspisan konkurs za direktora, a rezrešen Aleksandar Obradović, izabran na konkursu.

Iako po Zakonu o javnim preduzećeima na mestu v. d. direktora može da se ostane najviše godinu dana Grčić je nastavio da obavlja tu funkciju i posle novog raspisanog konkursa 2017. godine koji nije okončan.

I Državna revizorska institucija (DRI) je u decembru 2020. godine, prilikom revizije poslovanja tog preduzeća, ustanovila da vršilac dužnosti direktora EPS Milorad Grčić obavlja poslove nakon isteka mandata što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima.

„Isto imenovano lice (Milorad Grčić) više od četiri godine obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora EPS-a, što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima“, navela je tada DRI.

Reviziju poslovanja EPS-a koja se odnosila na naknade po ugovorima za rad van radnog odnosa i ostalim ugovorima sa fizičkim licima za 2019. godinu i javnim nabavkama za 2018. i 2019. godinu DRI je obavila krajem 2020. godine, nakon čega je EPS-u ostavila rok od 90 dana da se nepravilnosti otklone.

Nakon dobijenog izveštaja od EPS-a o preduzetim merama da se otklone nepravilnosti, DRI je u izveštaju objavljenom krajem decembra 2021. godine ocenila da preduzete mere „nisu u celosti ni adekvatno dokumentovane, a za neke je izražena sumnja da nisu istinite“.

U odazivnom izveštaju EPS-a iz aprila 2021. godine navedeno je da je „10. februara 2021. godine pokrenuta inicijativa kod osnivača (Vlade Srbije) za imenovanje direktora EPS-a u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima“.

Prilikom revizije, krajem 2020. godine DRI je utvrdila i da su istekli mandati predsedniku Nadzornog odbora EPS-a i trojici članova.

Predsednik i članovi Nadzornog odbora imenovani su, kako je navedeno, novembra 2014. godine i mandat im je istekao u novembru 2018. godine, ali su i u 2019. godini obavljali te funkcije što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima.

Na to upozorenje EPS je saopštio da je preduzeo mere za otklanjanje otkrivenih neporavilnosti i pokrenuo inicijativu kod osnivača za imenovanje predsednika i članova Nadzornog odbora istim aktom kao i za direktora u februaru 2021. godine.
DRI je, prilikom revizije utvrdila i da je EPS zaključivao ugovore o privremeno povremenim poslovima 2019. godine u vrednosti od najmanje 45,8 miliona dinara za poslove koji nisu privremenog karaktera, odnosno traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, što nije u skladu sa Zakonom o radu.

To javno preduzeće je obećalo da će napraviti analizu angažovanih radnika na privremenim i povremenim poslovima i uraditi sistematizaciju radnih mesta.

DRI je utvrdila i da Odluke o isplati solidarne pomoći licima koja nisu zaposlena u tom preduzeću, nisu u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za EPS jer su neke odredbe tumačene različito, a tako su iznosile i isplate.

EPS je u izveštaju DRi naveo da je izmenjen član Posebnog kolektivnog ugovora i da će „poslodavac isplaćivati naknadu troškova pogrebnih usluga zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog u visini troškova pogrebnih usluga i pogrebne opreme, a maksimalno do iznosa od 90.000 dinara, osim u slučaju smrti van zemlje“.

Revizijom je utvrđeno i da zaključeni ugovori o stipendijama sa fizičkim licima koja nisu zaposlena u EPS-u nisu izvršeni u skladu sa primenjenim Posebnim kolektivnim ugovorom jer su se prilikom obračuna koristile različite osnovice i to prosečna zarada sa pripadajućim porezima i doprinosima ili neto zarada.

EPS je, na upozorenje DRI na tu nepravilnost naveo da je doneo instrukciju za jedinstveno postupanje pri obračunu i isplati stipendija.

DRI je u izveštaju o reviziji ukazao na još niz nepravilnosti u poslovaju EPS-a, pre svega da se ne obezbeđuje konkurencija u javnim nabavkama na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, zatim da nedostaje pravilnik u slučaju reklamacije u vezi sa izvršenjem ugovora.

Među nepravilnostima u poslovanju su i to što u planiranju javnih nabavki nije rađena procena vrednosti, nije se pratilo izvršenje ugovora, a često se opis predmeta nabavke u oglasu i konkursnoj dokumentaciji razlikovao od specifikacije predmeta nabavke.

„EPS je donosio odluke o dodeli ugovora o javnim nabavkama sa ponuđačima čija je ponuda sadržala bitne nedostatke zbog čega je morala biti odbačena“, naveo je DRI.

Dodaje se da EPS često nije određivao rokove za podnošenje ponuda, nije donosio odluke o dodeli ugovora u propisanom roku, nije objavljivalo oglase o javnim nabavkama u službenim glasilima, povremenoje menjao bitne elemente ugovora ili je sprovodilo javne nabavke bez propisanog postupka za javne nabavke.