Transparentnost: Visok nivo korupcije

Predsednik TS Vladimir Goati je, na konferenciji za novinare, precizirao da je Srbija plasirana na 72 mestu, od 176 zemalja i teritorija u svetu, sa skorom od 42 poena, na skali od na kojoj je 0 ocena za veoma korupirane, dok se sa 100 označavaju zemlje i teroitorije „veoma čiste“ od korupcije.

Ovaj rezultat je prilično onespokojavajući, korupcija je kao otrov za neko društvo, rekao je Goati, navodeći da se, po nekim stručnjacima, korupcija na takvom nivou smatra endemskom u nekom društvu.

Govoreći o okruženju, izvršni direktor TS Bojana Medenica je rekla da je Slovenija najbolja sa ocenom 61, zatim sledi Hrvatska sa 49, Crna Gora 45, Bosna i Hercegovina kao i Albanija 39 i Makedonija 37.

Za Kosovo se, kako je u istraživanju navedeno, rade posebna istraživanja i tamo je ocena 36.

Najbolje plasirani su Danska i Novi Zeland sa 90 odnosno 89 poena, rekla je Medenica, podsetivši da je ovo istraživanje o tome kakvo opažanje strani eksperti i poslovni ljudi imaju o korupciji u javnom sektoru u nekoj zemlji, odnosno teritotiji.

Izvršni direktor TS Nemanja Nenadić je rekao da je protekle tri godine bila veoma stabilna Vlada, što je pogodno za reforme, ali da nije iskorišćena prilika da se ojačaju poluge za borbu protiv korupcije, pominjući sud i tužilaštvo.

Vidljivo je da nema nekih velikih slučajeva takozvane korupcije na visokom nivou, koji bi bili pravosnažno okončani, rekao je Nenadić.

On je naglasio da je potrebna depolitizacija javnog sektora, da se otkloni i umanji koliko je moguće taj uticaj gde mu nema mesta, za početak od imenovanja i postavljenja rukovodilaca, direktora javnih preduzeća, rukovodilaca zdravstvenih ustanova, škola.

Govoreći o medijima, Nenadić je rekao da je situacija daleko od dobre, dodajući da je istekla jedna medijska strategija i nije u potpunosti bila primenjena, a nova još nije napisana.

Među zadacima koje Skupština i Vlada još nisu ispunili, TS novodi u saopštenju da je neophodno stvoriti uslove u kojima će mediji moći da rade sa manje pritisaka i uticaja od strane političkih i ekonomskih centara moći.

Da bi se to desilo, navodi dalje TS, treba u potpunosti primeniti postojeće medijske zakone, ali i urediti pitanja koja njima nisu rešena, kao što je ono u vezi sa državim oglašavanjem.

U proteklih pola godine ni na ovom polju nije bilo pomaka na bolje, navodi TS.

Državno oglašavanje i dalje predstavlja nerešeni problem, finansiranje medijskih programa putem konkursa nije ispunilo očekivanje, a sa izradom nove medijske strategije, nakon isteka prethodne, koja nije sprovedena u potpunosti, se kasni, navodi TS kao zadatke koje Vlada i Skupština treba da ispune.