Ljubav je početak, polazak, proleće, budućnost, nada. Postoji li lepše osećanje no biti zaljubljen? Ima li lepše slike do dvoje koji se drže za ruke ili zagrljenih sa dvema nadama u jednoj žudnji? Nema ničega lepšeg do početka.
Samo je ljubav ta koja može još jednom početi. Filozofija ljubavi je filozofija početka. Ukoliko filozofija uopšte može da spozna smisao bivstva, onda je to da je taj smisao ljubav. Filozofija je s pravom prevedena kao ljubav za mudrošću. Ljubav je eksploziv, spasenje, nesreća, uteha, ekstaza, bekstvo, sigurnost, blagodat, mržnja, toplina, lepota, ludilo, čežnja. Mnogoobrazna kao ništa drugo, ona prožima sve pore sveta i svuda ostavlja svoj trag kao nespretni lupež u noćnoj tmini.
Ko je može shvatiti? Peter Travni to pokušav u svojoj knjizi “Filozofija ljubavi” (“S. Fischer”, Frankfur na Majni 2019). Ne kroz trezveni sistem, već kroz misaone figure. On pita filozofe, ispituje fenomene i dotičući se višestranosti fenomena, jer ljubav, to on pokazuje, poznaje mnoge forme: ljubav prema Bogu, prema bližnjima, velika ljubav, ljubav prema mudrosti, romantična ljubav, ljubav-mržnja. Ona je poklon koji može da preraste u prokletstvo, u misteriju, koju tek bivstvo omogućuje. Ljubav je nijansa, jedinstvena kao oblak.
Ljubav, dakle, ima više oblika. Hrišćanska ljubav prema bližnjima ili uzbudljiva erotska ljubav. Romantična sreća kad se pronađe srodna duša ili veliki jad pri neuzvraćenoj ljubavi. Romantična ljubav, što zvuči kao uzbuđeno kucanje srca i veličanstveno osećanje da je pronađen pravi partner.
Ovde je reč o pravoj ljubavi – ne o novcu, prestižu, socijalnom statusu. Danas pretpostavljamo da romantična ljubav stoji na početku jednog odnosa. Ali to nije bilo uvek tako. Ova vrsta odnosa je pronalazak romantike. U ranijim stolećima ta forma ljubavi nije igrala nikakvu ulogu. Onda se stupalo u brak da bi se familija nastavila i posed ostavio u nasleđe. Ideja romantične ljubavi nastala je u 18. veku kao suprotnost ideja društva koje su ekonomija i prirodne nauke odredile. U romantičnim predstavama o ljubavi na delu je omađijanost i strasti koje, čini nam se, tek daju smisao životu. Pesnik Novalis je to ovao formulisao: „Svet mora biti romantičan. Tako se vaspostavlja njegov izvorni smisao“.
Autor ove knjige flamboajantnih kratkih eseja jeste Peter Travni, rođen 1964, koji je apsolvirao filozofiju u Bohumu i doktorirao u Vupertalu s temom posvećenom Martinu Hajdegeru. Posle habilitacije predavao je na različitim univerzitetima u zemlji i inostranstvu, da bi 2012. osnovao “Martin-Heidegger-Institut” na “Univerzitetu” u Vupertalu, čiji je on upravnik. Travni je jedan od priređivača dela Martina Hajdegera (“Heidegger-Gesamtausgabe”), posebno za ediciju “Crnih svezaka”, kojom se diskusija o Hajdegerovom antisemitizmu iznova rasplamsala. Kroz 57 kratkih eseja Peter Travni pripoveda o ljubavi, i patnji, i predmetu naslade. On piše o majčinskoj ljubavi, o samoljubivosti, o pornografiji. O sećanju sa ljubavlju na umrle i problematične odnose polova. Kao da ne postoji jedan aspekt u širokom kosmosu ljubavi, seksa i simaptija koga se Travni ne dotiče. I pri tome ga čitalac rado prati u tim ispitivanjima. Travni piše opušteno, svakodnevnim jezikom, ipak sa misaonom dubinom.
Travni, na primer, ispituje ljubavne pesme “Bitlsa” i pita se kako ovi tekstovi i melodije funkcionišu. Čini se da pričinjava zadovoljstvo da se iznova slušaju zbirke ploča (diskova) i on se pita koje su to melodije, čime i zašto ostavile trag. U nekim od ovih kratkih eseja autor zahvata značajna filozofska pitanja, kao na primer o odnosu ljubavi i slobode. Ova knjiga svojom višestranošću u osvetljavanju fenomena podstiče na sopstveno razmišljanje o ljubavi. Izvanredno nadahnjujuća knjiga koju svesrdno preporučujemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
