Traže se nove lokacije za radioaktivni otpad

Prema sporazumu koji će uskoro biti potpisan sa Rusima, te godine će specijalni kontejneri za prevoz radioaktivnog otpada visokog intenziteta biti na raspolaganju Srbiji i svako dalje odlaganje transporta bi našu zemlju puno koštalo – kaže za Danas Milan Pešić, rukovodilac VIND projekta u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.

– Kada proces bude završen, u Vinči više neće biti radioaktivnog otpada visokog intenziteta. Time ćemo rešiti veliki problem, jer to gorivo je čuvano prema standardima od pre 50 i više godina, a i samo skladište u Vinči je privremenog karaktera – ističe Pešić.

Prema rečima našeg sagovornika, radovi na izgradnji novog nuklearnog skladišta za otpad niskog i srednjeg intenziteta, koji su takođe predviđeni projektom, već su započeli, a podrazumevaju podizanje trećeg hangara u Vinči. Dugoročno gledano, sav otpad iz Vinče mora se prebaciti na neko drugo mesto, a odgovarajuće lokacije za nova skladišta u Srbiji već se traže.

VIND projektom predviđen je transport istrošenog goriva iz reaktora u Vinči na reprocesuiranje u Rusiju, dekomisija samog reaktora (prilagođavanje zgrade reaktora za korišćenje u drugu svrhu bez ograničenja) u skladu sa sigurnosnim standardima, predviđenim rokovima i procenjenim troškovima, kao i rešavanje problema skladištenja radioaktivnog otpada.

Pošto skladište visokoobogaćenog svežeg ili istrošenog nuklearnog goriva predstavlja opasnost od potencijalnih terorističkih napada, SAD i Rusija su 2004. postigle sporazum o vraćanju ove vrste goriva u zemlju porekla. Uzbekistan i Češka su prošle godine vratile istrošeno radioaktivno gorivo u Rusiju, ove godine to su učinile Litvanija i Bugarska, slede Mađarska, Kazahstan, Libija, Rumunija, Poljska i 2010. Srbija.

Prema Pešićevim rečima, tek kada istrošeno gorivo iz Srbije ode u zemlju svog porekla, gde će nakon prerade trajno biti uskladišteno u podnožju Urala, započeće se sa dekomisijom reaktora koja će trajati pet do šest godina, u zavisnosti od raspoloživog novca.

Na nedavnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju, ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić najavio je potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Rusijom za januar 2009. i istakao da je za finansiranje transporta radioaktivnog goriva neophodno obezbediti 25 miliona dolara. Deo sredstava obezbedile su SAD donacijom od četiri miliona dolara i Češka u visini od milion dolara, a deo će u narednom periodu obezbediti Vlada Republike Srbije.

U skladu sa projektom VIND, u Vinči je počelo da se gradi novo skladište za radioaktivni otpad.

– Ovde trenutno postoje dva skladišta za smeštaj radioaktivnog otpada niskog i srednjeg intenziteta, hangar 1 i hangar 2, koji su skoro puni. Izgradnja hangara 3 je počela i u njega će biti smeštan sav radioaktivni otpad koji u narednom periodu bude pristizao u Vinču, uključujući i osiromašeni uranijum iz NATO projektila sa juga zemlje. Iako će hangar 3 biti izgrađen prema najnovijim međunarodnim standardima, dugoročna politika naše zemlje podrazumeva izmeštanje skladišta radioaktivnog otpada iz Vinče na neko drugo mesto. Za tu potrebu formirana je i Radna grupa pri Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj koja radi na pronalaženju odgovarajuće lokacije za trajno skladište u Srbiji, objašnjava za Danas Milan Pešić, rukovodilac VIND projekta na Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.

Tri decenije rada, 53 godine problema

Reaktor u kojem se nalazi istrošeno nuklearno gorivo kupljen je 1955. godine od moskovskog Instituta za teorijsku i eksperimentalnu fiziku. Nekoliko godina kasnije počeo je sa radom, sve do 1984. kada je isključen zbog tehničkih problema. Sve do danas reaktor je van pogona, a pitanje njegove dekomisije pokrenuto je tek 2002. godine.