Istrošeno nuklearno gorivo u Vinči koje predstavlja najjači izvor radijacije u zemlji, tokom 2010. godine mora biti transportovano u Rusiju.
Prema sporazumu koji će uskoro biti potpisan sa Rusima, te godine će specijalni kontejneri za prevoz radioaktivnog otpada visokog intenziteta biti na raspolaganju Srbiji i svako dalje odlaganje transporta bi našu zemlju puno koštalo – kaže za Danas Milan Pešić, rukovodilac VIND projekta u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.
– Kada proces bude završen, u Vinči više neće biti radioaktivnog otpada visokog intenziteta. Time ćemo rešiti veliki problem, jer to gorivo je čuvano prema standardima od pre 50 i više godina, a i samo skladište u Vinči je privremenog karaktera – ističe Pešić.
Prema rečima našeg sagovornika, radovi na izgradnji novog nuklearnog skladišta za otpad niskog i srednjeg intenziteta, koji su takođe predviđeni projektom, već su započeli, a podrazumevaju podizanje trećeg hangara u Vinči. Dugoročno gledano, sav otpad iz Vinče mora se prebaciti na neko drugo mesto, a odgovarajuće lokacije za nova skladišta u Srbiji već se traže.
VIND projektom predviđen je transport istrošenog goriva iz reaktora u Vinči na reprocesuiranje u Rusiju, dekomisija samog reaktora (prilagođavanje zgrade reaktora za korišćenje u drugu svrhu bez ograničenja) u skladu sa sigurnosnim standardima, predviđenim rokovima i procenjenim troškovima, kao i rešavanje problema skladištenja radioaktivnog otpada.
Pošto skladište visokoobogaćenog svežeg ili istrošenog nuklearnog goriva predstavlja opasnost od potencijalnih terorističkih napada, SAD i Rusija su 2004. postigle sporazum o vraćanju ove vrste goriva u zemlju porekla. Uzbekistan i Češka su prošle godine vratile istrošeno radioaktivno gorivo u Rusiju, ove godine to su učinile Litvanija i Bugarska, slede Mađarska, Kazahstan, Libija, Rumunija, Poljska i 2010. Srbija.
Prema Pešićevim rečima, tek kada istrošeno gorivo iz Srbije ode u zemlju svog porekla, gde će nakon prerade trajno biti uskladišteno u podnožju Urala, započeće se sa dekomisijom reaktora koja će trajati pet do šest godina, u zavisnosti od raspoloživog novca.
Na nedavnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju, ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić najavio je potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Rusijom za januar 2009. i istakao da je za finansiranje transporta radioaktivnog goriva neophodno obezbediti 25 miliona dolara. Deo sredstava obezbedile su SAD donacijom od četiri miliona dolara i Češka u visini od milion dolara, a deo će u narednom periodu obezbediti Vlada Republike Srbije.
U skladu sa projektom VIND, u Vinči je počelo da se gradi novo skladište za radioaktivni otpad.
– Ovde trenutno postoje dva skladišta za smeštaj radioaktivnog otpada niskog i srednjeg intenziteta, hangar 1 i hangar 2, koji su skoro puni. Izgradnja hangara 3 je počela i u njega će biti smeštan sav radioaktivni otpad koji u narednom periodu bude pristizao u Vinču, uključujući i osiromašeni uranijum iz NATO projektila sa juga zemlje. Iako će hangar 3 biti izgrađen prema najnovijim međunarodnim standardima, dugoročna politika naše zemlje podrazumeva izmeštanje skladišta radioaktivnog otpada iz Vinče na neko drugo mesto. Za tu potrebu formirana je i Radna grupa pri Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj koja radi na pronalaženju odgovarajuće lokacije za trajno skladište u Srbiji, objašnjava za Danas Milan Pešić, rukovodilac VIND projekta na Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.
Tri decenije rada, 53 godine problema
Reaktor u kojem se nalazi istrošeno nuklearno gorivo kupljen je 1955. godine od moskovskog Instituta za teorijsku i eksperimentalnu fiziku. Nekoliko godina kasnije počeo je sa radom, sve do 1984. kada je isključen zbog tehničkih problema. Sve do danas reaktor je van pogona, a pitanje njegove dekomisije pokrenuto je tek 2002. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.