Hiljade demonstranata okupilo se u Manami, prestonici Bahreina, nakon dvodnevnih sukoba s policijom u kojima je ubijeno dvoje ljudi. Veliki broj demonstranata prisustvovao je sahrani učesnika protesta koji je ubijen na sahrani drugog demonstranta. Deo demonstranata je rekao da neće da se skloni s glavnog trga sve dok ne budu ispunjeni njihovi politički zahtevi.
Ministar unutrašnjih poslova je izjavio da su uhapšeni pripadnici policije koji su navodno umešani u ubistva. Bahreinski kralj Hamad bin Isa al Kalifa je u televizijskom obraćanju obećao da će sprovesti istragu u vezi sa ubistvima demonstranata. Sjedinjene Države, koje imaju veliku bazu mornarice u Bahreinu, izrazile su zabrinutost zbog ubijenih i pozvale na uzdržanost.
SAD su veoma zabrinute zbog nasilja koje je obavilo proteste u Bahreinu, navodi se u saopštenju portparola Stejt departmenta Pi Džej Kraulija, Glavni zahtev demonstranata je odlazak šeika Kalife bin Salmana al Kalife, koji je na funkciji premijera već četrdeset godina. Kako prenose dopisnici Bi-Bi-Sija, ostali zahtevi su oslobađanje političkih zatvorenika, otvaranje radnih mesta, izgradnja stanova, širenje nadležnosti parlamenta, usvajanje novog ustava.
Nije poznato koliko će se ljudi pridružiti demonstracijama, budući da će mnogi morati na posao nakon praznika kojim je obeležen rođendan proroka Muhameda. Do sada je zabeležen veliki odziv. U televizijskom obraćanju, koje je inače retkost, kralj Hamad je izrazio žaljenje zbog ljudskih gubitaka i rekao da će nastaviti da sprovodi reforme koje su započete 2002, kada je emirat postao ustavna monarhija.
Nakon njegovog obraćanja hiljade demonstranata se okupilo na Bisernom trgu u centru Maname. Prema nekim navodima na Trgu je bilo više od 10.000 ljudi. Društvo omladine Bahreina za borbu za ljudska prava saopštilo je da je veliki broj demonstranata doneo šatore i ćebad. Grupa je navela da su internet veze u zemlji ograničene.
Posle sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1971, tenzije između sunitske elite, kojoj pripada i dinastija, i šiita često su prerastale u nerede. Situacija se smirila 1999. kada je šeik Hamad postao emir. On je oslobodio političke zatvorenike, dozvolio prognanima da se vrate u zemlju i ukinuo zakon prema kojem je Vlada mogla da stavlja pojedince u pritvor na tri godine bez suđenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.