Treba da budemo servis građanima

Za razliku od imenovanja ostalih direktora, baš ovo je izazvalo neuobičajenu pažnju javnosti. Posle nešto manje od mesec dana, ponovo je bilo na sednici Skupštine opštine. Sabira Hadžiavdić je na istoj sednici, na zahtev nadležnog ministarstva, posle pribavljanja neophodne saglasnosti, formalno najpre rešena, a potom ponovo imenovana za v. d. direktora. Naš razgovor počeli smo pitanjem zašto je ova diplomirana pravnica, istaknuta članica Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka i vrlo aktivna odbornica u prethodnom sazivu Skupštine opštine, bila zainteresovana baš za ovo mesto.

– Po koalicionom sporazumu BDZS su pripala dva direktorska mesta, mesto sekretara Skupštine opštine, načelnika Opštinske uprave i mesto u Opštinskom veću. Ja sam ponosna što je za tri, od pet tako važnih mesta, naša stranka odabrala žene. To je pokazatelj kakav odnos BDZS ima prema ženama. Mene je za ovo mesto predložila stranka i lično gospodin Muamer Zukorlić, narodni poslanik, smatrajući da ću obavljati kvalitetno posao u oblasti za koju je stranka i inače bila veoma zainteresovana. Javnost će se svakako setiti da smo, kao odbornici BDZS, na nemalom broju sednica Skupštine opštine u prošlom sazivu, predlagali da pitanja iz domena socijalne politike budu uvrštena na dnevni red. U žižu javnosti želeli smo da stavimo probleme vezane za socijalnu zaštitu stanovništva ove opštine koje je veoma osiromašilo, pitanja vezana za kriterijume raspodele novčanih sredstava. Ukazivali smo na određene nelogičnosti, tražili da i druga udruženja, osim Crvenog krsta, dobijaju sredstva. Bili smo uporni kada se usvajao budžet da se sredstva opredele i za vakufsku kuhinju koja je imala nekoliko stotina korisnika obe konfesije. Zato nam se činilo da je logično da onda preuzmemo ovu oblast, a time i odgovornost da unapredimo rad koliko to dozvoljavaju zakonska akta i materijalne mogućnosti.

Vaš dolazak izazvao je, međutim, probleme. Zašto? Kako ih sada sa vremenske distance, tumačite?

– Prvi problem je nastao sa sindikatom koji me nije prihvatio. Tražili su da objasnim izjavu koju sam dala medijima vezanu za kvalitet rada ove ustanove. I dalje stojim iza izjave koja ne generalizuje čitav sistem Centra za socijalni rad, već se odnosi na pojedince koji misle da su iznad zakona. Svrha rada ove ustanove je da bude servis građanima, da obezbedi dostupnost usluga, da je svima na raspolaganju, sve što proističe iz zakonom određenih prava, pod istim uslovima za sve koji su u socijalnoj potrebi. Kada su građani saznali da ću biti direktor, lično su mi se obraćali, kako bi mi ukazali na nedoslednosti, propuste, kršenje procedura u radu Centra za socijalni rad. Otuda sam imala potrebu da kažem da ću sve učiniti da do toga ne dolazi.

Reč „javašluk“koju ste upotrebili tada, očigledno je veoma zasmetala. Da li sada, posle dva meseca, mislite da je ipak bila prejaka kao ocena rada ove ustanove?

– Možda je reč sama po sebi prejaka, ali da bih je ublažila trebalo bi da idem u brojne detalje i navodim primere, a to nisam želela na početku rada. Verujte, svakoga dana dobijam pritužbe građana na funkcionisanje Centra za socijalni rad.

Kakve su to pritužbe? Koji su to problemi?

– Najveći problem je isplata jednokratnih davanja i priznavanje prava na socijalna davanja. Jedno se odnosi na sredstva koja su za ovu oblast namenjena iz budžeta opštine, a drugo na sredstva koja se dobijaju sa nivoa države. Građani nisu zadovoljni. Zakonski uslovi strogo propisuju sve uslove na osnovu kojih se priznaje ili ne priznaje pravo podnosiocima zahteva. Pojedinci su morali da ispunjavaju svaki detalj iz tih uslova, a drugima je to bilo olakšano. To tvrde oni koji su podnosili zahteve za obe kategorije.

Oblast socijalne brige i socijalnih davanja mnoge stranke obilato koriste za populističku propagandu koja je posebno pogodna u sredinama koje su ovako siromašne kao naša. Koliko bude tih jednokratnih pomoći, recimo na godišnjem nivou?

– Bude i više od tri i po hiljade zahteva godišnje. A mesečno oko stotinu ljudi prima i novčanu socijalnu pomoć.

A zašto se u vašem slučaju toliko sve iskomplikovalo kada je reč o dobijanju saglasnosti nadležnog ministarstva za vaše imenovanje?

– Zahtev za davanje saglasnosti poslat je naknadno pošto je Skupština opštine već donela odluku o imenovanju. To se najčešće i čini u praksi, ali u mom slučaju odjednom to više nije bilo tako formalno.

Zašto se to iskomplikovalo? Ko je imao motiv? Na sednici Skupštine opštine odbornici vaše stranke naveli su i neka konkretna imena.

– Iz Prijepolja su krenuli pozivi Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja koji su imali za cilj da me predstave u negativnom kontekstu, da budem diskreditovana u javnosti, uz stalno ponavljanje da ne ispunjavam uslove za direktorsko mesto. Išlo se dotle da su tvrdili da nemam čak ni završen fakultet, iako je fakultetska diploma osnovni dokument koji se podnosi. Dalje se navodilo kako nisam radila u struci. Ne verujem da pismeni i iskusni ljudi ne znaju šta je rad u struci. On ne podrazumeva rad u ustanovi za koju se kao direktor kandidujete, već u struci iz svoje oblasti.

U dugom novinarskom radu ne sećam se da se nešto tako događalo, a direktori su u poslednje dve decenije veoma promenljiva kategorija, kriterijumi po kojima se postavljaju idu dotle da se ignoriše činjenica da ne ispunjavaju čak ni osnovne uslove vezane za potrebnu školsku spremu. Da li je sve ovo vama bilo neprijatno?

– Ja sam borac, ne plašim se izazova, to mi je dalo snagu da istrajem, da ne odustanem bez obzira na sve dodatne peripetije oko uslova koji su naknadno traženi, raznih potvrda pored zakonom predviđene dokumentacije. To jeste bilo neprijatno, ali nisam imala šta da krijem. Sva svoja dokumenta čak sam stavila i medijima na uvid. Tako sam dobila saglasnost resornog ministarstva i na sve priče stavljena je tačka. Ne želim više time da se bavim. Bavim se svakodnevno vrlo ozbiljnim problemima ljudi. To su životni problemi, egzistencijalni, neretko teško rešivi, to su ljudi koji pripadaju najugroženijim kategorijama društva. NJima treba pomoći, izaći u susret, njih treba saslušati, a onda postupati po savesti i zakonu. To je moj najveći motiv.

Pretpostavljam da imate ideje i planove čim ste prihvatili da sednete na mesto v. d. direktora u ustanovi koja se bavi tako osetljivim i ranjivim grupama stanovništva?

– Odmah kad sam došla uočila sam neke nedostatke i napravila plan da to ispravim. Ima odluka koju je donela Skupština opštine o pravima i uslugama socijalne zaštite građana opštine Prijepolje koja navodi 11 prava iz oblasti socijalne zaštite. Za sva ta prava obezbeđuju se sredstva iz budžeta opštine. Moja je namera da uradim proceduru i uputstva o načinu ostvarivanja svih tih predviđenih prava. Do sada toga nije bilo, nema uslova, nema procedure, a ja hoću da svako pod istim uslovima konkuriše za sredstva koja po odluci pripadaju.

Pripremam bazu podataka socijalno ugroženih

Deo mog plana, koji sam već počela da realizujem, je da napravim bazu podataka socijalno ugroženih. Takođe, u skladu sa planom, obilazimo sve mesne zajednice u opštini. Želim da na terenu sagledam stanje, da imam kompletan uvid u socijalnu sliku ove opštine i svake mesne zajednice posebno, da sagledam potrebe, da vidim dimenzije ugroženosti staračkih domaćinstava, uslove u kojima žive pojedinci jer za njih ponekad, nema ko ni da interveniše. Sa svim ustanovama sam već na početku uspostavila odličnu saradnju i kontakt, naišla sam čak i na neočekivanu podršku i to mi je još jedan veliki podsticaj i zahvalna sam na tome.