Treba komunicirati sa građanima

Divac je ovo izjavila na predstavljaju ocene javnih rasprava o programskim sadržajima javnih medijskih servisa Vojvodine i Srbije u 2015. godini.

U zaključku izveštaja se navodi da je evidentno da je kod oba programska saveta, RTV i RTS, postojala volja da se javne rasprave organizuju na najbolji mogući način.

Utisak je, takođe, da su uredništva i rukovodstva, posebno RTV, pokazali iskrenu zainteresovanost za javne rasprave i njihove rezultate i da je u oba saveta postojala kritična masa članova koja je prepoznala značaj javnih rasprava i njihovo organizovanje shvatila kao više od zakonske obaveze i nečeg nametnutog što „samo treba da se odradi“, navodi se u izveštaju.

Divac je na konferenciji za novinare u Medija centru ukazala da je potrebno javno formulisati temu i kao loš primer navela poziv građanima na sajtu RTS o predlogu za uvođenje nove medijske usluge „Paket kanala RTS“.

Divac je napomenula i da je jako bitno na koji način programski saveti javnih medijskihs servisa uvažavaju sugestije i primedbe građana, kako ih predstavljaju organima upravljanja, Upravnom odboru, generalnom direktoru i kako se to pretoči u praksu.

Važno je stvoriti taj mehanizam, dodala je ona, i ne može se očekivati da sve primedbe građana budu uvažene, ali pojedine koje su u skaldu sa uređivačkim konceptom i principima mogu.

Divac je rekla da bi veb sajt medijskih javnih servisa morao biti prilagođen komunikaciji sa građanima.

Predstavnik udruženja Edukacioni centar Leskovac Ivan Grujić naveo je primer trajanja javnih rasprava i disbalansa među govornicima.

Prosečna dužina trajanja javne rasprave u RTS je 159 minuta, a RTV 94 minuta. Kada je reč o rasporedu vremena u javnim raspravama RTS, 75 odsto vremena je bilo namenjeno za ljude iz te kuće, dok je 25 odsto bilo za debatu. Nešto bolji rezultat ima RTV sa 61 odsto vremena za ljude iz RTV, a 39 odsto vremena za debatu, rekao je Grujić.

Generalni sekretar Radiotelevizije Srbije (RTS) Stanislav Veljković rekao je da su medijski servisi izmenama medijskih zakona 2014. godine obavezni da održavaju javne rasprave, a pošto to ranije nisu činili, zatražili su pomoć Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Veljković je, na primedbe o dužini rasprava i vremenu koje je ostavljeno za debatu, rekao da nijedno pitanje na sve tri rasprave u Nišu, Subotici i Beogradu nije ostalo bez odgovora, niti je nekome uskraćeno pravo da govori.

Vrlo sam nezadovoljan što, recimo, ni na jednoj javnoj raspravi nije bilo predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, rekao je Veljković.

Veljković je istakao i da je u RTS u toku izbor Programskog saveta, a da je javni medijski servis u međuvremenu dobio kompletno novo rukovodstvo – generalnog direktora i Upravni odbor.

Programski savet je, posle javnih rasprava, sačinio dokument od 44 preporuke, ali zbog svih promena nije bilo prilike da se pretoče u praksu. Sada je u toku izbor novog Programskog saveta i videćemo da li će to biti u oktobru i da li ćemo stići da do kraja godine održimo još jednu javnu raspravu, rekao je Veljković.

Zadovoljan sam vašim preporukama, ne vidimo da je bilo ozbiljnijih kritika imajući u vidu da smo prvi put ovo radili i organizovali javne rasprave, rekao je Veljković.

Veljković je rekao da su primedbe i preporuke u izveštaju dobrodošle i da će u budućim raspravama biti svakako uvažene.