Treba li femicid da uđe u Krivični zakonik?

Iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije odgovaraju da zakon ne poznaje pol, a takav predlog odbacuju i advokati – kažu da je zakonodavac predvideo prostor kojim bi svako delo bilo i adekvatno kažnjeno.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije promenio situaciju, jer sistem ne funkcioniše, a institucije nemaju dovoljno kapaciteta. Zato ne iznenađuje činjenica da broj ubijenih žena raste, tvrdi aktivistkinja Ivana Perić i ističe da su do sada izricane kazne male i ne deluju preventivno.

„Postoje podaci da je neko za ubistvo komšinice, što je isto femicid, zapravo dobio samo kaznu zatvora od četiri godine. To je jedan javni podatak, tako da je potrebno da se težina tog dela podigne i da zakonski može da se dosudi i najveći oblik kazne koji je propisan za to“, rekla je aktiviskinja za prava žena Ivana Perić, prenosi RTS.

Od kada je krajem 2019. godine uvedena kazna doživotnog zatvora, izrečeno je do danas deset takvih presuda, od kojih je polovina – za svirepa ubistva žena. Prvu je izrekla Ivana Josifović, sudija Višeg suda u Novom Sadu – upravo za ubistvo žene iz bezobrzirne osvete.

To je primer, kaže, da postojeća zakonska rešenja obuhvataju sve oblike krivičnog dela, a da pol žrtve ili počinioca, ne sme igrati ulogu kada je zakon u pitanju.

„Ističem da bi se time upravo podsticala diskriminacija, jer bismo na taj način u određenoj meri možda stavili u izgled da je teže izvršiti krivično delo na štetu neke određene grupe“, rekla je predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije Ivana Josifović.

Krivični zakonik predviđa specifičnost u slučaju ubistva trudnice ili deteta, koje kvalifikuje kao teško ubistvo, a oblik izvršenja, način i okolnosti takođe mogu dovesti do ovakvog sudskog ishoda, posebno ukoliko je žrtva član porodice koji je prethodno zlostavljan.

„Ja ne znam kako su incijatori tog pregloga tumačili ili kako se oni odnose i prema situacijama koje isto tako nisu isključene u praksi, a to je da je žena i izvršilac i žrtva, da li bi se onda i to smatralo femicidom. Onda to dalje može da vodi i nekim drugim situacijama, da li ćemo govoriti o nekom infaticidu ili tako nečemu, ako bi bilo ubistvo deteta, pa da li ćemo sutra ići još jedan apsurdan korak dalje pa deliti pol deteta – da li je bila devojčica ili dečak“, objašnjava Ivana Josifović.

Takvom klasifikacijom obesmišljava se kazna doživotnog zatvora, smatra krivičar Gvozden Grgur, koji kaže da kazna nije ključni faktor prevencije.

“Što se tiče konkretno samog krivičnog dela, naravno da bi tu morao da postoji i suprotan smer, znači ukoliko bi slučajno žena izvršila krivično delo ubistva nad mužem, da bi se isto tako tretiralo kad i muž izvrši krivično delo nad ženom, ali mislim da je to bespredmetno, da je zakonodavac u svim svojim segmentima postigao planove kako i na koji način će kažnjavati učinioce krivičnih dela“, rekao je advokat Grgur.

Protesti žena sa istim zahtevima održani su i u regionu. Osim Severne Makedonije, nijedna od zemalja Zapadnog Balkana, femicid ne definiše kao posebno krivično delo.