Treba li Srbiji vivarium?

Kampus se predstavlja kao mesto za inovacije i kao jedinstven regionalni centar ovog tipa. Inicijativa je za pohvalu. Kampus će, takođe, uključiti jedan vivarium što ukazuje da će se sprovoditi testovi na životinjama. Da li je to inovativno i da li to treba ceniti?

REPLACE, REDUCE, REFINE

I pre modernog doba postojala je svest da su eksperimenti na životinjskim bićima surovi.

Maršal Hol, britanski fiziolog, 1831. je u uvodu svog referata o cirkulaciji krvi zagovarao izbegavanje testova na životinjama u najvećoj mogućoj meri.

Zoolog Rasel, i mikrobiolog Berč, 1959. godine, u svojoj knjizi Princip humane eksperimentalne tehnike, uz saradnju sa Federacijom univerziteta za dobrobit životinja – britanska NVO uspostavljena 1926 – uveli su princip Zameni, smanji, rafiniraj / Replace, Reduce, Refine, poznat i kao 3R, za primenu na životinjama koje se koriste u naučnim eksperimentima.

Naime: zameni životinje, smanji njihov broj, rafiniraj eksperimente da bi bili što bezbolniji za životinje.

Psu se koronarna arterija stisne omčom da bi se simulirao srčani napad, mišu se izaziva rak kroz genetsko inženjerstvo ili ubrizgavanje kancerogenih ćelija, a majmunu se ubrizgavaju neuro toksini koji uništavaju moždane ćelije da bi oboleo od Parkinsonove bolesti, od koje on prirodno ne oboljeva, nanose se i povrede kičmene moždine, sve da bi se na njima testirali lekovi protiv tih bolesti. Vrše se i mnogo mučniji eksperimenti.

Dodatno, te životinje se drže ograđene u malim, bezlićnim kavezima, bez mogućnosti ispoljavanja svog prirodnog ponašanja.

Možda ne volimo pacove, ali i oni su osećajna bića, pritisak i otkucaji srca im se dižu dok gledaju druge pacove koji su obezglavljeni, i pod stresom razviju hronična upalna stanja (dr Ajša Aktar, predsednica Centra za savremenu nauku – Mane životinjskih eksperimenata i njihova štete za ljudska bića, 2015).

U Direktivi (pravnoj obavezi) Evropske unije – 2010/63/EU, o zaštiti životinja upotrebljavanim za naučne svrhe, precizno i detaljno se opisuje princip 3R. EU ima i priručnik o uvođenju 3R kao predmet u gimnazijama i na univerzitetima.

A mnoštvo naučno-istraživačkih institucija i organizacija, dok nastavljaju sa eksperimentima na životinjama, jer ne postoji dovoljno alternativnih metoda istraživanja, istovremeno priznaju da se taj princip mora primenjivati.

Čak i da se 3R adekvatno primenjuje, ljudsko biće svesno dozvoljava, ako je u njegovu korist, surovost na životinjama jer sebe smatra superiornijim od životinjskih bića.

A šta sa eksperimentalnim vrstama koje nisu zaštićene zakonom, uglavnom bezkičmenjaci, a u Sjedinjenim Državama i glodari i ptice?

Upotrebljavane su masovno bez ikakve zaštite. Za njih još uvek ne postoji kompletan dokaz sposobnosti da osete bol. Ali baš zbog tog razloga ne bi li trebalo da se primene mere predostrožnosti prema njima?

Teško je izračunati tačan ukupan broj životinja koji se godišnje upotrebljava u laboratorijama, jer dosta zemalja ne objavljuje sve brojke.

U studiji Procena globalnog broja životinja korišćenih za naučne svrhe 2015, K. Tejlor i L. Alvarez procenjuju taj broj na 192 miliona.

Čulo se 2004. od Administracije za ishranu i lekove SAD (FDA) da 92 odsto lekova koji se testiraju na životinjama ne stigne do tržišta.

Tu statistiku su organizacije za zaštitu životinja eksploatisale u nastojanju da zaustave zlostavljanje životinja.

Među objašnjenjima za tu cifru stoji da je u do 40 odsto slučajeva lek toksičan za životinje i tu se zaustavlja istraživanje.

Jer, sledeće tri faze testiranja na ljudima bile su negativne, a 10 odsto tiče se lekova koje farmaceutske kompanije smatraju nerentabilnim.

Kako god tumačili ove brojke, veliki broj životinja strada beskorisno.

BIZNIS I RENOME

Trgovina životinjama za upotrebu u naučnim eksperimentima jeste biznis.

Uglavnom Kina, Mauricijus, i druge Afričke zemlje kao i one Azijske, prodaju uglavnom primate ali i druge životinje zapadnim laboratorijama.

Životinje se love u divljini ili se specifično gaje za ovu svrhu.

Međutim, EU je 2010. zabranila uvoz životinja uhvaćenih u divljini.

Veliki broj avio-kompanija sa svih kontinenata, pod presijom aktivista za dobrobit životinja, sada odbijaju da nastave sa transportom životinja koje su namenjene za eksperimente u laboratorijama. Nažalost, imućne farmaceutske kompanije mogu da obezbede privatni avionski prevoz.

Cilj velikih farmaceutskih kompanija je profit, stavljanje na tržište što više lekova za prodaju, što znači da će čak da izmisle i nepotrebne novine.

Na tržištu postoje, u nekim slučajevima, čitave desetine vrsta jednog istog leka, u kojima je supstanca identična.

Kupujemo lekove kao da biramo odeću, a za svaku varijantu istog leka životinje stradaju.

Farmaceutske kompanije moraju da se usklade sa pravilima akreditacionih tela.

Međutim, kako je držanje laboratorijskih životinja vrlo skupo, ima nade da farmaceutske kompanije podrže i da se prilagode istraživanja bez upotrebe životinja. I one će se modernizovati.

Neki istraživači više teže ka renomeu koji stiču preko broja svojih radova koji se štampaju u uglednim časopisima.

Što više štampanih radova, to veća mogućnost da se dobiju novi fondovi za nova istraživanja.

Sadržaj tih radova nije uvek relevantan za lečenje ljudi, ali u većini slučajeva, da bi bili verodostojni, još uvek moraju da dokažu svoje nalaze kroz eksperimente na životinjama.

ISTRAŽIVAČI (KOJI) STVARAJU BUDUĆNOST

Upotreba životinja u eksperimentalne svrhe pada u dve kategorije:

1) istraživanje ljudske biologije i bolesti,

i 2) razvijanje lekova i testiranje toksičnosti.

Najznačajnije alternativne metode istraživanja u bio-medicini, bez upotrebe životinja, zasad su: in-vitro kultura ćelija i ljudskog tkiva, organi na čipu, organoidi, in-siliko kompjuterske simulacije i algoritmi, mikro-doziranje ljudskih bića.

Ove tehnike se već upotrebljavaju npr. za toksikološko testiranje u EU, SAD, Japanu, Kanadi i Južnoj Koreji.

Dok je 3R potekao od ljudskog saosećanja i etičkih razmatranja, njegova primena dovodi do novih tehnologija sa bržim rezultatima, lakšom reproducibilnošću testiranja, preciznijim podacima, a dodatno je i jeftinije.

Neka istraživanja se ne mogu još uvek obaviti samo sa alternativnim metodama. Zato je od maksimalne važnosti da se većina resursa usredsredi – financijski, ljudski, vremenski, politički – na dalji razvitak alternativnih metoda, da bi se što pre okončalo istraživanje na životinjama (metodu starom više od 100 godina).

ETIKA

Kad se radi o suprotstavljanju upotrebe životina u naučne eksperimente, na spisku se nalaze naučnici iz raznih oblasti – lekari, veterinari, pravnici, filozofi, pisci i umetnici, prosečni građani, aktivisti, iz svih krajeva sveta, različitih kultura, religija i standarda života, roda i doba starosti.

Zahvaljujući njima nauka je napredovala, između ostalog, i zbog koncepta 3R, koji ih je primorao da utvrde efikasnije načine istraživanja.

Veliki broj naučnih organizacija i onih za zaštitu životinja nastavljaju ovaj etičkii naučni izazov.

Postoje desetine fondacija koje finansiraju projekte za inovativna istraživanje, zasnovano na ljudskoj biologiji, i mnoštvo univerziteta, institucija a i privatnih laboratorija, gde su smeštena posebna odeljenja za alternativno istraživanje i koji oglašavaju svoju podršku humanoj nauci.

KUDA IDE SRBIJA

Namena 3R principa je prelazna faza dok se ne dostigne zamena svih životinja u naučno-istraživačke svrhe.

U decembru 2022, u SAD je dvostranački usvojen Zakon o modernizaciji FDA 2.0, po kome, iako ne zabranjuje testiranje na životinjama, FDA više neće morati automatski da zahteva takva testiranje.

A u julu 2023, američkom kongresu je podnet predlog zakona CARGO, koji bi zabranio finansiranje eksperimenata na životinjama u inostranstvu.

Da bi se dostigla potpuna zamena, treba promeniti načina razmišljanja istraživača, koji bi imali manje otpora i više radoznalosti, i bili otvoreniji prema novinama, kao i u odlukama vlasti o politici naučnog istraživanja.

Kad je reč o potrebi povećanja broja i performansi alternativnih metoda istraživanja, BIO4 kampus bi mogao da ima značajnu svetsku ulogu, da doprinese stvarnim inovacijama, da zameni planirani vivarium (ni malo inovativno) sa laboratorijom gde će se razvijati alternativne metode istraživanja.

Takođe, mogli bi da se pozovu istraživači koji već rade na postojećim alternativnim metodama da uspostave svoje kabinete u okviru BIO4.

Tako bi Srbija značajno doprinela stvaranju budućnosti nauke, i postala etički besprekorna.

Naučna dostignuća i napredak medicine nastaviće da se mere i kroz dobrobiti životinja.

A svi oni, koji se sa ovim slažu, trebalo bi da se odmah direktno obrate Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacije.