Treba li svako rođenjem da postane donor organa?

Brojne predrasude koje već prate oblast doniranja organa samo su povećane jer narod ne veruje institucijama, a posebno onima koji ih predstavljaju.

Prateći komentare na društvenim mrežama, može se zaključiti da je preovlađujući stav da ukoliko potpišete donorsku karticu, neko će vas sačekati iza ugla ili zgaziti kolima kako bi vaši organi bili iskorišćeni. Naravno da je to daleko od istine, ali izjave poput „mrtvi nemaju nikakva prava“ sigurno neće podići svest ljudi o značaju donorstva, niti povećati njihov broj.

Lekar i poslanik DS Dušan Milisavljević kaže za Danas da apsolutno podržava Predlog zakona o transplantaciji organa, ali da bi o njegovom značaju i važnosti trebalo da govore stručnjaci, lekari koji su ga pisali, a ne političari.

– Ne postoji ništa humanije nego kad nečiji organ nekome produži život. Struka bi trebalo da govori o važnosti ovog zakona i sigurnosti procesa transplantacije. Tada bi nestale sve nedoumice i strahovi – naglašava Milisavljević. On kaže da kao lekar podržava aktuelni predlog zakona, dodajući da isti takav postoji u 11 evropskih zemlja, uključujući i Hrvatsku i Sloveniju, koje su, za razliku od nas, među vodećima po broju donora.

– U Srbiji imamo više od 2.000 bolesnika koji mogu da se izleče jedino transplantacijom organa, ali nemamo dovoljno donora. Zbog toga većina njih može da izgubi život, a kada bi svest ljudi o značaju zaveštavanja organa bila veća, to bi bilo drugačije – ističe Milisavljević.

Podršku novom zakonu dao je i predsednik Udruženja transplantiranih osoba i osoba kojima je potrebna transplantacija organa „Zajedno za novi život“ Mladen Todić.

– Pacijenti su tužni što nema pretpostavljene saglasnosti u ovom zakonu, ali su s druge strane svesni da mi kao društvo nismo spremni na jednu takvu radikalnu meru u ovoj oblasti medicine. Ukoliko se usvoji, ovaj zakon će doneti veliki pomak u transplantaciji organa zbog ozbiljnih sistemskih unapređenja počevši od toga što će se više raditi na podizanju svesti i promovisanju transplantacije i doniranja organa kao najhumanijeg čina – kaže Todić. Dodaje da je pozitivno i to što se uvodi inspektor za biomedicinu čije su nadležnosti kontrolisanje zdravstvenih ustanova u pogledu osoblja, opreme, prostora i administracije, a utvrđeni su i uslovi za standard kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, i uslova rada i načina organizacije zdravstvenog sistema.

– Pozitivno je i to što zakon donosi precizno definisanje zdravstvenih institucija i ustanova za obavljanje poslova presađivanja, odnosno uzimanja organa i bolnica za darivanje organa – ističe Todić, koji je i sam pre nekoliko godina dobio novu jetru i drugu šansu za život.

Iako o značaju doniranja organa u Srbiji najveći doprinos daju mediji, pisanje o ovako ozbiljnoj temi na senzacionalistički način često stvara pogrešnu sliku i odvraća potencijalne donore od ovog humanog gesta. Osim predrasuda da će nam se desiti nešto loše ako za života potpišemo donorsku karticu ili da je crkva protiv ovog čina, postoje i brojni, nikada potvrđeni napisi o zloupotrebi organa.

Donorska kartica predstavlja pristanak osobe da u slučaju moždane smrti bude donor, a lični podaci donora su strogo zaštićeni. Ne postoji način da nečiji organi budu donirani, sem ukoliko doživi moždanu smrt, jer jedino u tom slučaju ostaju očuvani i mogu nekome da produže ili spasu život.

Podrazumevana saglasnost sporna?

– Poslanik opozicije Đorđe Vukadinović ocenio je da niko u Skupštini Srbije, gde se vodi rasprava o zakonu o presađivanju organa, ne spori da je potrebno unaprediti transplantaciju, ali da je mera podrazumevane saglasnosti, koju donosi, pravno i etički sporna. U setu zakona o doniranju organa sve je manje-više u redu, osim suštinske promene, a to je da svako rođenjem postaje donor organa, što samo eksplicitnom izjavom da je protiv može da opozove, izjavio je Vukadinović na konferenciji za novinare u parlamentu. Prema njegovoj oceni, posledice takve revolucionarne odredbe mogu biti dalekosežne i unose nemir među građane i to iz etičkih, psiholoških, religioznih i raznih drugih razloga. Šefica poslaničke grupe „Slobodni poslanici“ Tatjana Macura izjavila je da poslanici Skupštine Srbije nisu ozbiljno shvatili značaj Zakona o presađivanju organa, a da građani Srbije nisu dovoljno informisani o tome. Prema njenim rečima, u Srbiji je mali broj ljudi koji su zaveštali organe i on opada iz godine u godinu. Poslanica SNS Ljiljana Malušić je amandmanom predložila, kako je rekla, da s obzirom na to da imamo suficit u budžetu da napravimo što više specijalizovanih ustanova. Pravimo infrastrukturu, škole, pravimo i moderne nove bolnice za presađivanje ćelija, tkiva i ljudskih organa, dodala je. Poslanik SNS Darko Laketić je predočio da je cilj zakona da se smanji broj pacijenata koji čekaju organ, ali na taj način što će se povećati broj uspešnih transplantacija.

Na evropskom dnu

Srbija ima tri donora na milion stanovnika, a donorsku karticu potpisalo je 150.000 građana, što našu zemlju svrstava na samo dno evropske lestvice donora organa.

PSG: Zabrinutost razumna

Pokret slobodnih građana saopštio je da podržava sve mere kojima će se, uz puno poštovanje volje svakog potencijalnog donatora i porodice, obezbediti dovoljan broj organa potrebnih za spasavanje i produžavanje života. U PSG ističu da je zbog nesuvislih izjava pojedinaca iz vlasti „javnost razumno zabrinuta zbog primene nove regulative“ o doniranju organa.