Sporna upotreba JMBG: Da li i Srbija nakon Hrvatske treba da prestane da koristi matični broj?

Ostavljanje JMBG-a na svakom koraku često otvara prostor za zloupotrebe i kompromitovanje podataka, čime se otvara pitanje da li Srbija treba da prestane sa njegovom upotrebom, i pređe na drugačiji sistem identifikacije.

O opasnostima, problemima i manjkavostima upotrebe JMBG – a razgovarali smo sa Anom Toskić Cvetinović, izvršnom direktorkom Partnera Srbija i sa advokatom Rodoljubom Šabićem.

Kako su nam sagovornici objasnili, najveći problem leži u tome što jedinstveni matični broj građana sadrži pregršt informacija koje su vezane za karakteristike lica na koje se odnosi.

„Problem sa matičnim brojem je taj što otkriva lične informacije pojedinca – mesto rođenja, datum, godinu rođenja i pol. On ukazuje na konkretne lične karakteristike određene osobe. Sa druge strane, kod nas se matični broj prekomerno koristi. Ne koriste ga samo institucije kada utvrđuju identitet lica (za šta bi trebalo da postoji uvek neki zakonski osnov), već ga koriste i razni privatni subjekti – za potvrde identifikacije i kod različitih vrsta registracija. Čak i neke teretane na upisu traže JMBG, ali i razna mesta na kojima to nije neophodno“, objašnjava Toskić Cvetinović.

Kako predočava, na te načine naši JMBG postaju izloženi mogućnostima za kompromitovanje i zloupotrebu.

„Sa prekomernom upotrebom matičnog broja kod nas, kao i svim elementima ličnosti koje on otkriva, dolazi se u znatno veću opasnost da on bude kompromitovan – što se i dešavalo. Polazeći od različitih slučajeva krađa identiteta, otvaranja firmi na tuđe ime (za šta je potreban matični broj) do čuvenog slučaja kada su podaci Agencije za privatizaciju sa matičnim brojem svih punoletnih građana objavljeni na internetu“, podsetila je Toskić Cvetinović.

Gde leži problem upotrebe JMBG?

Osim što se lako može „ukrasti“, protivzakonito iskoristiti i dovesti građane u nezgodnu situaciju, način na koji je JMBG osmišljen nosi i druge prepreke za funkcionisanje lica u sistemu.

„Neophodno je napomenuti da je JMBG problematičan i za lica koja žele da promene pol. Ukoliko bi imali neke generičke oznake ne bi bilo problema pošto one ostaju iste bez obzira na pol osobe. Ipak, pošto je informacija o polu sadržana u matičnom broju, onaj ko prođe kroz promenu pola morao bi da menja i matični broj, što im administrativno otežava funkcionisanje u sistemu“, objasnila je Danasova sagovornica.

Advokat Radoljub Šabić saglasan je sa tim da se veliki problem JMBG-a tiče nepromenljivosti podataka, te da bi drugačije osmišljen ID bio znatno bolje rešenje.

„Problem sa JMBG je nepromenljivost stvarnih podataka o ličnosti. On ne funkcioniše na principu pin koda, odnosno šifre koja će omogućiti identifikaciju lica kada je to potrebno, ali koji sam po sebi ne govori ništa o osobi. JMBG koji se u Srbiji koristi projektovan je veoma davno, i sadrži pregršt ličnih podataka, što se ne smatra dobrim rešenjem. Iz tog razloga, mnoge zemlje se zalažu da se on ne koristi, a neke su ga čak i zabranile“, predočava Šabić.

Advokat objašnjava da, kada bi građanin imao identifikacioni broj koji ne govori ništa o njemu, već nekakav broj kao pin, u slučaju njegove kompromitacije mogao bi da ga promeni. Međutim, Šabić napominje da se broj, koji je koncipiran na način kao što je naš, ne može menjati.

Srbija i naznake da će JMBG izaći iz upotrebe

Šabić je za Danas napomenuo da je i sam, kada je radio kao poverenik, sugerisao da se nađe drugo rešenje umesto upotrebe JMBG-a, ali da interesovanje da se to promeni nije postojalo.

Ana Toskić Cvetinović iz Partnera Srbija kaže da se o ukidanju matičnog broja u Srbiji godinama razgovara, ali da još uvek nisu izneti konkretni planovi.

„Mi imamo, između ostalog, i zakon koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, gde se propisuju načela obrade podataka. Postavlja se pitanje da li je zapravo obrada podataka koje sadrži matični broj srazmerna i neophodna u svim pomenutim situacijama – da li je davanje matičnog broja neophodno da biste se upisali u teretanu itd., ili se to može ostvariti sa manjim obimom podataka. Takođe, da li je potrebno da neko ima pristup vašem identifikacionom broju koji kasnije može biti zloupotrebljen“, kazala je Toskić Cvetinović.

Na kraju, podsetila je da iz pomenutih razloga većina zapadnih zemalja koristi generički identifikacioni broj (kombinacija cifara koje ne ukazuju na lična svojstva građana), na osnovu kojih građani funkcionišu u sistemu javnih usluga, ali da se ne zna kada će takva praksa biti primenjena i u Srbiji.