Evropski parlament predložio je pre nekoliko dana ukidanje pomeranje kazaljki na satu dva puta godišnje.
U okviru rubrike Pitanje dana pitali smo sagovornike šta misle o ovom predlogu.
Milovan Šuvakov, istraživač sa Instituta za fiziku
– Treba. Pitanje je da li je i koliko ovo imalo pozitivnog efekta i kada je radno vreme počinjalo ranije, dok su štetni efekti naglog pomeranja sata dva puta godišnje mnogo veći. Ovo je razlog zašto su neke zemlje ukinule takozvano letnje vreme, a druge ka tome idu.
Nenad Milosavljević, novinar Njuz neta
– Zimsko i letnje računanje vremena treba ukinuti, ali ne treba slepo slediti Evropsku uniju koja bi samo da ukine taj sistem bez uvođenja novog. Mi bi trebalo da uvedemo Vučićevo računanje vremena, prema kojem bi dan trajao dok Vučić radi, dakle od četiri ujutru do sledeće noći u tri sata, a noć bi zvanično trajala dok on spava, znači od tri do četiri ujutru. Time bismo rešili i problem računanja kratkodnevice i dugodnevice jer bi svaki dan bio takozvana Vučićeva dugodnevica.
Anđelka Kovačević, šefica Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu
– Letnje i zimsko računanje vremena bilo je uvedeno kao privremena mera tokom Prvog svetskog rata, kako bi se sačuvala energija i obezbedilo više radnih sati tokom svetlosti dana. Međutim, najnoviji podaci hronobioloških istraživanja Istraživačkog servisa Evropskog parlamenta ukazuju na negativne posledice po zdravlje pri promeni računanja vremena. Osim toga, ekonomski efekat nije veliki, jer u zimskim mesecima ono što se sačuva na korišćenju električne energije potroši se na grejanje. Definitivno život na Zemlji i naši biološki časovnici su „podešeni“ prema našoj matičnoj zvezdi – Suncu.
Dr Nada Macura, portparolka Hitne pomoći
– Mislim da je ispravnije da se ravnamo po jednom vremenu. Inače, sama promena vremena ne ostavlja posledice po organizam osim u periodu od jednog ili dva dana u trenutku kada se vreme menja. Mislim da vreme ne treba menjati.
Nevenka Dimitrijević, specijalistkinja opšte medicine
– Ne znam zašto je to uopšte uvedeno. Pokazalo se da pomeranje vremena kada se mora ustati sat ranije remeti funkcionisanje organizma i postojeću radnu aktivnost, opada koncentracija i time se povećava opasnost od nasumičnih radnji koje mogu naneti štetu onome ko ih obavlja ili onima za koje obavlja te poslove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.