Treba li uvesti predmet srpski jezik na sve fakultete?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U potpunosti se slazem,ovo je porazavajuće kako se odnosimo prema srpskom jeziku.Srednje skole 5 casova nedeljno……Idemo putem gde se struka ništa ne pita.Sramota….

2. a naši „experti“ uredno grade kuću od krova.
   Neuspešni smo, jer se kod nas prepiru čija je diploma vrednija. Dok ratuju oko nebitnih stvari za to vreme nam republička državna administriacija, experti BU, već iškolovala dečicu na privatnim fakultetima i zaposlili ih tamo gde su i oni zbrinuti, zagarantovanonam je držanje u mulju, jer toliko im upotrebljivo znanje. Korisne veštine i znanja, to kod nas deca najčešće ne stiču tokom školovanja, od resavske škole nismo odmakli, samo što to svi pokušavamo da sakrijemo. Činjenica je, ako ne savladaš maternji jezik tokom osnovne i srednje škole, nećeš ga savladati ni na fakultetu, ali zbog toga nećeš biti lošiji inženjer. Uporno to dokazuju deca sa juga koja, za razliku od maternjeg, nemaju problema da savladaju bilo koji drugi jezik i rade van Srbije. Pravo pitanje je zbog čega su naši nastavni planovi i programi i način prenošenja znanja toliko očajni da deca ne mogu da nauče maternji, ali mogu bilo koji drugi jezik.

3. Na mom radnom mestu, u jednom od najvećih javnih preduzeća u zemlji, stiže dopis iz jedne organizacione jedinice na više od hiljadu mejl adresa.
   U tom mejlu se navodi ime i prezime jednog direktora, ime u dativu, iza prezime ostavljeno u nominativu.
   Samim tim ime poprima ženski oblik, a direktor prelazi iz uloge onoga kome se dostavlja dokument u živu osobu koja se dostavlja drugom direktoru.

   Nikome od kolega to nije zaparalo uši!

4. Zar nije lakse vratiti srpski jezik u medije? Pogledajte fond reci nekog od tabloida, ili nekog od popularnih jutjubera, ili ucesnika u emisijama koje su medju najgledanijima u Srbiji. Da ne govorimo i o sve ucestalijem „bre“, koje je sve cesce u izrazavanju drzavnih zvanicnika. Uvecavanjem napora da se srpski jezik uci u skolama stvara se situacija u kojoj je zatrovani ucenik sve „smoreniji“ pri izlasku iz svog sveta (oblikovanog medijima, drustvom i drustvenim mrezama) u svet vece kulture izrazavanja.

5. Naravno da treba.Nepismenost je ozbiljno uzela maha i dolazi do izrazaja mnogo vise u ovo doba mejlova i elektronske komunikacije. Takodje se zalazem i da se saobracaj uvede kao obavezan predmet u osnovnim i sreednjim skolama kako bi se ljudi od ranog detinjstva ucili ponasanju u saobracaju i voznji.

6. Prateci tu logiku, zasto da se zaustavimo samo na maternjem jeziku? Hajde da sve predmete iz osnovne i srednje skole, koji sada nisu po programu, uvedemo ponovo i na fakultete, da gospoda profesori imaju nova radna mesta. Cemu onda nastava u osnovnim i srednjim skolama? Cemu onda pomeranje starosne granice i polazak u predskolsko sa sest, ili cak sa pet godina? Cemu sulude ideje ministra prosvete da se sa predskolskim pocne vec posle trece godine zivota? Zasto deci krademo detinjstvo? Pomera se granica dresure na dole, a? Otrgli se ljudi kontroli, izgleda? Robovi krenuli da dizu glave, pa to treba saseci u korenu? Kao sto rekoh u nekom od svojih prethodnih komentara, sve je vise suludih ideja, neracionalnih, iskljucivih, bez ikakve ocigledne logike, cak i na ovom portalu. Ovakve gluposti samo produbljuju i sire mentalno zagadjenje Srbije, koje je, pored stanja vazduha, takodje dostiglo zabrinjavajuce razmere u najnegativnijem smislu. Sve je vise predmeta u skolama, gradivo je sve obimnije, a sve je manje prakticnog znanja. Ovaj nas sistem skolovanja je potpuni promasaj, decenijama unazad, ali to nikog ne dotice. Ili je mozda to namerno tako organizovano? Ja licno ne verujem u slucajnosti. Umesto da se ugledamo na najuspesnije i da direktno primenimo njihova iskustva bez mnogo filozofiranja, mi izmisljamo nove rupe na istoj saksiji, supljoj na sve strane. Da li se jos nekom cini da skolstvo u Srbiji uopste nije prilagodjeno nasim potrebama, vec potrebama zapada? Da li je i to slucajno? Ajde da se manemo vise ovakvih budalastina, sto je mnogo, mnogo je.

   1. Svaka čast na komentaru! U potpunosti se slažem.

7. Kako je moguće da se neko popeo kroz hijerahiju obrazovanja i došao do diplome npr. mastera a da ne zna maternji jezik, ko će da ih uči ove na fakultet? Isti ovi što su ih pratili u gimnaziji a njih obrazovali ovi sa filozofskog!? Ovu zemlju vode polupismeni kompletni idioti i lažovi bez manira i opšte kulture

8. Ja podrzavam predlog da se srpski jezik uvede na svi fakulteti. Ne smeju nase javne licnosti da se brukaju iz gramatiku i lepo govorenje. Nego da naucu da pricaju ko slavuji, a u tebi da raste neka milina dok gi slusas. Evo, naprimer, ja dok pricam, ljudi se sas levu ruku krste od uzbudjenje i milinu.

   1. Kada se to uvede i oni ostave inpresivan utisak tada ne će niko da sumlja da im hvali znanja.

9. Ako za 12 godina osnovne i srednjexškole ne nauče osnovnu gramatiku i ne opismene se, neće im pomoći ni srpski na fakultetu. Prema tome, to je bacanje para.

10. Ma ajde da ukinomo osnovne i srednje skole i neka se deca odma upisuju na fakultet . Ako nisu naucili maternji jezik u osnovnoj i srednjoj skoli ne moraju ni na fakultetu.

    1. U tom slučaju treba ukinuti i fakultete a na sve ključne pozicije u društvu zapošljavati ljude sa „vezom“. Znači ko ima bolju „vezu“ dalje će i dogurati.
       U stvari nismo ni sad daleko od tog modela-previše ljudi na ključnim društvenim pozicijama je sa sumnjivim obrazovanjem ili čak i bez toga, a većina ih se zapošljava preko „veze“ i najbolja preporuka koju imaju je članstvo u nekoj od mnogih nakaradnih stranaka.

       1. Da

11. A moze da se organizuje obavezan kurs za narodne poslanike – jezik + gradjansko vaspitanje + veronauka

12. Treba uvesti i srpski jezik i fizičko vaspitanje!

13. Smajli koji se krsti levom rukom

14. Fascinira me činjenica da je ovaj tekst pročitalo desetoro ljudi (s obzirom na temu i dužinu teksta). Ceo radni vek mi je protekao u oblasti tehnike pa sam se tako načitala tekstova koje su sročili inženjeri raznih profila- mnogi od njih su vrsni stručnjaci. Odsustvo poznavanja elementarne gramatike i pravopisa (o stilu da ne govorimo) je ono što je poražavajuće. Ne delim mišljenje pojedinih čitalaca da „ko nije naučio u osnovnoj i srednjoj školi- neće ni na fakultetu“. Naučiće ako je to uslov da počne sa izradom diplomskog rada ili se bar postidi činjenice da mu je maternji jezik kamen spoticanja.

    1. Kad bi svi oni imali Office na srpskom sa podrškom za automatsko ispravljanje gramatike i pravopisa (kao što ima za engleski i “fabrički” je uključeno, podcrtava nepravilno), možda bi shvatili gde greše i vremenom naučili kako treba.

15. Treba jer je pola studenata nepismeno

16. Ne ako ce se proucavati knjizevnost. Celu srednju skolu sam prosao bez i jedne lekcije iz gramatike, samo smo citali Ruse. Veze nema sa zivotom.

17. Slazem se sa uvodjenjem srpskog jezika kao predmeta, ali ne i sa tim da je austrijski student po znanju i izrazavanju iznad diplomiranog profesora ili lektora srpskog jezika.

18. Srpski jezik se uci osam godina u osnovnoj skoli i cetiri godine u gimnaziji. Posle dvanaest godina ucenja studenti su nepismeni. Iz ovoga se jedino moze zakljuciti da nisu ucili kako i sta treba u prethodnom skolovanju, a ne da sad moraju na studijama da uce srpski jezik. Nasa deca nista ne nauce u skoli jer su programi preopsirni. U skolu idu da bi videli sta da uce na privatnim casovima.

19. Treba malo pretresti nastavni kadar jer oni su ti koji daju petice Ne znam kako je moguce da nam deca imaju zakljucene cetvorke i petice a pri tom ne citaju ni obaveznu lektiru Nastavni kadar to gleda kroz prste iz kog razloga e to je sad druga tema

    1. Sada ću da ti objasnim kako je to moguće. Roditelji dolaze u školu, vrše pritisak na nastavnike i profesore, prete, ucenjuju, traže veze koje će da pritisnu nastavnika, zahtevaju visoke ocene, a nastavnik nema nikakvu zaštitu ni od škole, ni od ministarstva. Uz sve to, ima i nastavnika koji prodaju ocene. Tako deca bogatih, moćnih, nasilnih roditelja na kraju dobiju više ocene od onih koje zaslužuju. Nastavnici su shvatili da ih insistiranje na nižim ocenama i jedinicama ne vodi ničemu, samo još većem pritisku, pa su kao struka popustili i kažu: ako vama nije stalo da vaša deca imaju ocene koje zasluže, ako vama nije stalo da ih nečemu naučimo, onda dobro, pustićemo ih da prođu, jer ona će naš problem biti četiri godine, a vaš čitav život.

       Da naše društvo nagrađuje rad – bilo bi i školstvo drugačije. Ali naše društvo nagrađuje one sa vezama i novcem stečenim ma kako, tj. ljude koji su se ,,snašli“ bez obzira na način na koji su to učinili, pa eto, generacije su nam sada nepovratno upropaštene.

20. A da li se u Austriji kolumna piše tako što se svaka rečenica odvaja u poseban pasus, pa se onda stvara hibridni žanr teksta o jezičkoj kulturi u (slobodnom) stihu? Izgleda da je to neka austrijska moda. Podržavam uvođenje predmeta Srpski jezik na sve fakultete, ali ne podržavam paušalne i provokativne generalizacije tipa: „Po nivou kulture izražavanja, austrijski student sporta primetno je iznad studenta srpskog jezika i književnosti u Srbiji“. Ako želimo da promenimo nešto što je loše u našoj zemlji, ne moramo da je gazimo u blatu.

    1. Tu je na delu razdvajanje smisaonih celina, a ne slobodan stih u austrijskom stilu.

       Ja sam protiv uvođenja srpskog jezika na fakultete, a evo i zbog čega.

       1. Cilj fakulteta nije opšte i široko, već stručno i naučno obrazovanje.
       2. Osnovna i srednja škola su tu da budućim studentima razviju kulturu izražavanja.
       3. Ako studenti ne umeju da se izražavaju, to je pokazatelj da su osnovna i srednja škola kao nivoi obrazovanja zakazali.
       4. Pitanje je da li studenti ne umeju da se izražavaju – taj zaključak morao bi da se donese tek nakon opsežnog i statistički validnog istraživanja.
       5. Vrlo lako bi se moglo reći da su mnogi studenti matematički nepismeni, da su filozofski nepismeni, da ne poznaju dovoljno istoriju, ekonomiju, politiku, pa hajde onda da uvedemo obavezne kurseve matematike, filozofije, ekonomije i političke teorije na fakultete. To obesmišljava fakultete kao ustanove visokog obrazovanja jer ih pretvara u produžene osnovne i srednje škole.
       6. Nastavni programi na fakultetima su u velikoj meri zastareli i potrebna im je reforma u stručnom smislu. Opšteobrazovni predmeti bi ih samo zakomplikovali.
       7. Studenti su već preopterećeni i dodatni predmeti nevezani za oblast kojom se bave nisu im potrebni.