Treba li verovati Kriznom štabu?

Dok doktor Branimir Nestorović i dalje poručuje da je sada pravi momenat za zaražavanje, imunolog Srđa Janković i zamenica Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević kažu da se treba čuvati. Slična razmimoilaženja postoje i kada se pokrene diskusija o tome da li je kovid 19 sada u junu podjednako opasan kao i u martu, odnosno da li je virus oslabio.

Paralelno sa kontradiktornim porukama, javnost je suočena i sa sumnjom u zvanične informacije o broju zaraženih i preminulih od korone, nakon što je Birn objavio tekst, na osnovu uvida u zvaničnu bazu podataka, u kojem su predstavljeni podaci prema kojima je broj žrtava virusa kao i broj inficiranih znatno veći od zvanično saopštavanih. Povodom neslaganja u broju zaraženih epidemiolog Predrag Kon je kazao da će vlast pružiti objašnjenje, ali ono još uvek nije stiglo.

Sve ovo zajedno poljuljalo je poverenje u Krizni štab i struku, i to u trenutku dok broj obolelih u Srbiji raste a građani se pozivaju da pokažu ličnu odgovornost i da se pridržavaju mera. Sagovornici Danasa smatraju da medicinski deo Kriznog štaba pod hitno mora da zadobije poverenje a to je kako kažu, moguće jedino pružanjem istinitih informacija.

– Jako je loše što se gubi poverenje jer nam se može dogoditi da zdravstvena situacija bude još gora, a ko će onda imati autoritet da kaže ljudima šta da rade i kako da se ponašaju. Nisam spreman da toliko optužim medicinske stručnjake jer među ljudima koji su bili u kriznom štabu ne vidim toliko motiva da manipulišu javnošću i podacima, dok kod političara naravno to vidim – kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

On dodaje da su „ljudi potpuno dezorijentisani“ a da se nepoverenje u Krizni štab dalje preliva na sve lekare na svim nivoima zdravstvene zaštite.

– Važno je da se ljudi koji su odgovorni za zdravstveni sistem konsoliduju među sobom i dogovore da će raditi isključivo vođeni Hipokratovom zakletvom bez obzira na to ko ih i na koji način ucenjuje. Mi moramo da verujemo da među lekarima postoje oni koji su spremni da rade svoj posao dosledno do kraja i koji su spremni da ukažu na one koji tako ne postupaju. U suprotnom, šta je alternativa – ističe Veljanovski.

Psiholog Goran Tomin pak smatra da poverenje u Krizni štab od starta nije bilo na dovoljno dobrom nivou da bi oni mogli da rade svoj posao koji nije nimalo lak.

– Od samog početka stizale su nam kontradiktorne poruke, a različiti članovi štaba davali su oprečne izjave. Ovo sada što imamo je dodatno pogoršalo situaciju. I mislim da je delom dovelo i do širenja epidemije. Mi sada ne znamo šta da mislimo – da li je krizni štab sastavljen od lekara ili je sastavljen od političara i ko zapravo donosi odluke, kaže Tomin.

Kako objašnjava, u kriznim situacijama veoma je važno informisanje, koje mora da bude pravovremeno, konstantno i najvažnije istinito, što nam je nedostajalo.

– A ako postoji poverenje, onda će građani sarađivati i slušati šta im se govori. Ako nema poverenja, onda neće ni sarađivati. Mi recimo imamo poruku da treba da izbegavamo masovna okupljanja bez poštovanja mera, a onda na televiziji vidimo proslave u izbornoj noći. I očekujemo od lekara da osude takvo ponašanje bez obzira na to o kome se radi. To je jedini način da se vrati poverenje – zaključuje Tomin.

Kada se oduzme sloboda, oduzme se i odgovornost

Goran Tomin ističe da građani Srbije nisu neodgovorniji od građana drugih zemalja a da je trenutno prebacivanje odgovornosti na njih način da se građanima pripiše neuspeh u sprečavanju širenja zaraze. „Mi smo imali vrlo restriktivne mere tokom kojih nam je oduzeta sloboda. Te restriktivne mere su značile da odgovornost nije na nama, jer ako nam neko oduzme slobodu, oduzeo nam je odgovornost i preuzeo je na sebe. A onda smo imali naglo ukidanje svih mera i poruku – sada ste vi građani za sve odgovorni. Na drugoj strani, na primer u Nemačkoj su postojale određene mere koje su bile jasne, kontinuirane i koje traju sve vreme. Građani su se na njih navikli, znaju da tako mora i poštuju ih. Pri tome, građanima Nemačke jeste slata poruka da su i oni odgovorni, ali to je bila podržavajuća prijateljska poruka“, objašnjava Tomin.