Štrajk koji je izneverio očekivanja prosvetara

Ipak, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije godišnjicu takozvanog velikog štrajka obeležava 17. marta, što je datum kada je 2015. održan protest više hiljada zaposlenih u obrazovanju na ulicama prestonice, a koji je u javnosti ostao upamćen po incidentu kada su neki od učesnika polili vodom tadašnjeg ministra prosvete Srđana Verbića.

Štrajk prosvetara su 17. novembra 2014. godine pokrenula četiri reprezentativna sindikata, nezadovoljna materijalnim položajem zaposlenih u obrazovanju.

Štrajk je trajao pet meseci i bio je u zakonskim okvirima – časovi su bili skraćeni na 30 minuta, a sindikati su povremeno organizovali i jednodnevne obustave rada.

Neposredan povod za protest bilo je smanjivanje plata u javnom sektoru za 10 odsto u okviru mera štednje koje je nametnula tadašnja vlast, a  jedan od ključnih zahteva prosvetara uvođenje platnih razreda.

– Taj veliki štrajk ni po čemu nije bio veliki osim po tome koliko je trajao, jer nije napravio nikakve pozitivne rezultate za nastavnike, niti je prosveta stekla neko veće poverenje ili da su je bolje razumeli ostali. S moje tačke gledišta to je bilo dugo mrcvarenje između Ministarstva i sindikata bez nekog naročitog rezultata. Nadam se da će neki budući štrajkovi imati mnogo konkretnije i ostvarivije ciljeve nego što su onda bili – kaže za Danas Srđan Verbić, nekadašnji ministar prosvete.

Milan Jevtić, koji je u to vreme bio potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, navodi da dužina trajanja ne bi trebalo da bude merilo snage štrajka i da je to više bila produžena vrsta otpora prosvetnih radnika zbog smanjenja plata.

– Pre toga smo imali zamrzavanje plata i već tada smo bili u debelom zaostatku u odnosu na sve ostale. I onda u jednom trenutku dolazi tih 10 odsto što je izazvalo žestok otpor među prosvetnim radnicima. Jednostavno, u tom trenutku se na to moralo reagovati. To je bila inicijalna kapisla koja je ujedinila sva četiri sindikata obrazovanja. Početna ideja je bila da se ne ide po principu regate, već konvoja, dakle, kad svi zajedno krenemo, treba svi zajedno i da se povučemo  – priseća se Jevtić.

U februaru 2015, međutim, dolazi do razlaza. Sindikat obrazovanja Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ odlučuju da sa Vladom potpišu Poseban kolektivni ugovor (PKU) i Sporazum o rešavanju spornih pitanja sa obećanjima na dugom štapu.

Duga dva sindikata – Unija sindikata prosvetnih radnika i Sindikat radnika u prosveti Srbije se opredeljuju da nastave štrajk, nezadovoljni što im vlada nije dala čvrste garancije da će im zahtevi biti ispunjeni.

– Zajednički dogovor je bio da potpišemo PKU a onda je Unija odlučila da neće, pa su nastavili štrajk. Oni su hteli samo da se izdvoje, a na kraju su potpisali isto što i mi – kaže za Danas Branislav Pavlović, nekadašnji predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, koji potvrđuje da gotovo nijedna tačka iz sporazuma na kraju nije ispunjena.

Milan Jevtić kaže da su svi bili svesni da je ponuda Vlade u tom trenutku bila maksimum, jer su pregovori trajali dugo i iz same atmosfere se moglo zaključiti da se dalje od toga nije moglo.

– Ali kada smo se sa tim papirom pojavili pred našim članstvom, ono je bilo protiv toga. Šta je trebalo uraditi? Lično mislim da je trebalo preuzeti odgovornost u reći ljudima da u tom trenutku nismo spremni za više i da će  posledice biti ono što se i desilo. Krenule su represivne mere, odbijanje od plate i upravo to je izazvalo izlazak na ulice i protest na kome se desilo ono polivanje vodom ministra Verbića – kaže Jevtić.

Tog 17. marta, nakon šetnje od Skupštine Srbije i Vlade, sa  improvizovane bine u parku Manjež, preko puta Ministarstva prosvete, tadašnji predsednik USPRS Dragan Matijević pozvao je Verbića da „dođe i objasni ljudima o čemu se radi“, nakon čega se ministar iznenada pojavio u društvu svog šefa kabineta i obezbeđenja.

Kako je naš list tada izvestio, ministar je dočekan zvižducima i negodovanjem, uz povike „ostavka“ i „lopovi“, a uporne pozive Dragana Matijevića da se popne na binu i obrati prisutnim prosvetarima, Verbić je odbio i potom se kroz masu uputio prema zgradi Ministarstva.

Dok je prolazio, Verbića su nekoliko puta okupljeni polili vodom, a došlo je i do koškanja, dok je Matijević pozvao prosvetare da „ostanu dostojanstveni“ i da puste ministra da prođe.

– Incident je zaista bio spontan, nije to bilo planirano. Nismo ni očekivali da vidimo Verbića na protestu, a mislim da sa njegove strane nije bilo razumno da se pojavi među nekoliko hiljada ljudi koji su bili prilično ogorčeni na njega u tom trenutku. Sa ove distance ne mogu ništa loše da kažem za njega, jer je on bio eksponent jedne politike koja nije ni zavisila od njega. Sve naše zahteve smo upućivali ka Ministastvu prosvete, ali to nije od njega zavisilo – ističe Jevtić.

Sedam godina kasnije, Srđan Verbić kaže da bi uradio isto.

Incident sa polivanjem vodom je, prema njegovom viđenju, na neki način promenio prirodu dotadašnjeg protesta.

– Tada je bilo jasno da nije ministar taj koji pravi budžet i koji kaže smanjujte plate, nećemo da napravimo kolektivni ugovor ili nećemo da uvedemo platne razrede. Ministar je nedovoljno moćan da sve te probleme reši. Tom štrajku bi ministar koji je političar pristupio drugačije, to bi bio politički performans.  A ovde je bilo desetine sastanaka, potpuno neplodnih, nažalost priče u prazno, jer je od starta bilo jasno da ne možemo da uradimo ništa. Kad kažem mi, mislim i na predstavnike vlasti i sindikate i nastavnike. U pitanju je status profesije i mi taj status ni na koji način nismo popravili – ističe Verbić.

On se priseća i šta je predstavnicima sindikata više puta ponovio:

– Ako želite da ja budem političar i da izađem na televiziju da vam obećam da ćete za dva meseca imati nešto i da vas pritom slažem, onda smo završili. Ja neću to da radim. Ako ne možemo da rešimo problem, neću vam  obećavati ništa, iako znam da bi vama bilo lakše da vas neko slaže – prepričava Verbić svoje obraćanje sindikalnim liderima.

Na kraju ih je slagala vlast. Štrajk je okončan 24. aprila, potpisivanjem sporazuma iz kojeg gotovo nijedna stavka do danas nije ispunjena.

Uvođenje platnih razreda, isplata novogodišnje nagrade i novčane pomoći prosvetnim radnicima…sve su to obećanja na koja Unija sindikata prosvetih radnika podseća svaku vlast poslednjih sedam godina.

Verbić smatra da se protest sam od sebe urušio jer je postao besmislen. Iz ugla sindikata, ugušila ga je odluka Ministarstva da se drastično umanje primanja prosvetnih radnika od februarske i martovske zarade.

Bivši ministar pak kaže da je možda nekom nešto oduzeto, ali da toga praktično nije bilo. Sindikalci priznaju da su zaposlenima po okončanju protesta vraćene pare, jer je dogovor bio da se nadoknade izgubljeni časovi. To, međutim, niko nije proveravao.

Na naš komentar da bi štrajk verovatno bio mnogo ranije završen da su štrajkovali vojska ili policija i da je kao ministar imao podršku Vlade i tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, kao što nije, Verbić je odgovorio:“ Ništa niste pogrešili u tom zaključku“.

Epilog velikog štrajka bio je i razlaz među reprezentativnim sindikatima obrazovanja koji do danas traje. Sindikati su izgubili snagu, poverenje članstva je izigrano, niko za poslednjih sedam godina nije uspeo da na ulicu izvede tako veliki broj ljudi kao što je bilo 17. marta 2015.

Sa ove distance Milan Jevtić ocenjuje da je sve što se dešavalo bio raskorak između želja i realnosti.

– Mi koji smo učestvovali u pregovorima smo znali da Vlada neće moći da ispuni čak i ono što je obećala. Za sebe mogu da kažem da sam to znao. Međutim, kada sa tim papirom izađete pred članstvo oni su to smatrali za izdaju i poniženje. Imam utisak da smo ili mi ili je neko drugi podgrevao kod prosvetnih radnika mnogo veća očekivanja nego što su ona bila realno ostvariva u tom trenutku – kaže Jevtić, koji je u ime Unije potpisao sporazum sa Vladom, nakon što je predsednik tog sindikata Dragan Matijević podneo ostavku.

Matijević nije odgovorio na poziv Danasa da iznese svoje viđenje ovih događaja.

Jevtić ocenjuje da je, objektivnim merilima mereno, položaj prosvetnih radnika danas lošji nego pre velikog štrajka.

– Moguće je da ovi protesti koji se sada ogranizuju nisu upućeni na pravu adresu, ali oni predstavljaju kontinitet i pokazivanje latentnog nezadovoljstva prosvetnih radnika. Ja ga osećem jer nosim dnevnik i svaki dan sam među svojim kolegama – ističe Jevtić.

Na pitanje ko danas može da izvede masu prosvetnih radnika na ulicu, Branislav Pavlović odgovara: „Niko“.

– Moraju da se smene nesposobna rukovodstva sindikata. Većina ne zadovoljava kriterijume da budu sindikalni lideri. Ne može penzioner da bude na čelu sindikata, to nema nigde u Evropi. Imam poverenje u Slovića (predsednik GSPRS“Nezavisnost“ prim.aut), tu su i Kokot (predsednik Nezavisnog sindikata prpsvetnih radnika Vojvodine), Markov (na čelu Foruma beogadskih gimnazija), Jevtić iz Unije…postoje ljudi koji bi mogli da preporode sindikalni pokret i da mu vrate pravu snagu. Mi jesmo međusobno konkurenti, ali ne može jedan sindikat da donese odluku da ne sarađuje sa drugima, a radimo za istu stvar. Tako može da se ponaša sindikat koji okuplja 80 ili 90 odsto članova. Sindikalni lideri moraju da sarađuju, treba da se izađe sa dva ili tri zahteva, štajk treba da se koristi kao metod jer se kroz istoriju pokazao kao efikasno sredstvo. A šta je dobijeno, to je drugo pitanje. Nikad nije dobijeno sve što je traženo, ali je bar nešto ostvareno – navodi Pavlović.

Kako se Vučić zahvalio prosvetarima

„Danas, na dan kada su svi sindikati doneli odluku o obustavljanju štrajka, imam obavezu, ali i čast, da svakom prosvetnom radniku, onima koji jedu taj težak i suv učiteljski, nastavnički i profesorski hleb, u ime Srbije, u ime njene dece, kažem jedno veliko hvala. Hvala zato što razumete, hvala zbog žrtve koju ste podneli i hvala zbog lekcije koju ste nas naučili“, poručio je u otvorenom pismu prosvetnim radnicima tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

On je obećao da će prosvetari biti prvi koji će osetiti dobre rezultate teških mera koje je vlada preduzela i kada budu delili ono što je, zahvaljujući i njima, ušteđeno.

Danas protest i štrajk

Godišnjicu velikog štrajka Unija sindikata prosvetnih radnika obeležiće danas protestom u podne ispred Ministarstva prosvete i potom ispred Vlade Srbije. U školama, članicama ovog sindikata, biće održan jednodnevni štrajk sa skraćenim časovima na 30 minuta. Unija ima članstvo u oko 770 škola.