Trebješanin: Vučić „načet“ odlukom da se doktorat Malog proglasi plagijatom

On je uveren da je Aleksandar Vučić „načet“ odlukom da se doktorat Siniše Malog proglasi plagijatom.

Ukazujući da je time predsedniku Srbije „narušen autoritet“, Trebješanin je u serijalu Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekao da je odluka Etičkog komiteta „prva pobeda jedne institucije posle dužeg vremena“.

On, međutim, ne misli da je ta odluka, „sama po sebi, toliko značajna, jer je trebalo pet godina da bi se ustanovilo ono što je jasno i očigledno“.

Trebješanin napominje da je Vučić „do sada bio nedodrljiv, kao što su bili nedodirljvi i oni koje on štiti, bez obzira da li je reč o aferi Savamala ili nekoj drugoj, a sada prvi put imamo priliku da vidimo da ne može baš sve da zaštiti“.

„On je stao iza Malog, tvrdio da je sve u redu sa doktoratom i ako ste srušili doktorat, urušili ste i Vučićev autoritet“ objašnjava Trebješanin.

Za razliku od brojnih mišljenja da je Univerzitet osvetlao za je njega sve to „sramota, jer se dešava posle pet godina i ne bi se ni dogodilo da nije bilo protesta“.

Smatra da su „stabilnost i snaga vlasti samo privid i da će se, kad počne da se ruši, srušiti se za dva dana, jer nema temelj“.

Trebješanin je procenio da bi se Srpska napredna stranka „raspala kao kula od karata“, ako bi Vučić odlučio, kao što je najavljivao, da se povuče iz bilo kojih razloga.

Osvrćući se na „suprotstavljene tabore“ i „predratno stanje“ u društvu, on je upozorio da je to veoma loše i predvideo da će i odluka Univerziteta o doktoratu „biti deo tih povećanih tenzija“.

Problem vidi u činjenici da „imamo autoritarno društvo u kome se jedan čovek, vođa, pita za sve, koji neće da prenosi ovlašćenja na druge i koji odlučuje, od pitanja bezbednosti, do elementarnih pitanja koja se odnose na život građana“.

Živimo u vremenu koje je „daleko od normalnosti“, koje najviše liči na rijaliti šou, jer političko polje ne možete da razlikujete od rijaliti programa, u kome se čuju „najveće gluposti, najveće vulgarnosti i mržnja“, ukazao je Trebješanin.

Prema njegovom stavu, „situacija se zaoštrava, postala je arena sa navijačkom atmosferom i dva tima koji se sukobljavaju – da su naši pametni, patriote i kulturni, a drugi su divljaci, zli i izdajnici“.

„Tako se ne vodi politika, to nije politika i atmosfera najviše liči na nešto što je priprema za neki sukob i to ozbiljan sukob“, upozorio je Trebješanin.

On podseća na to da je rat u bivšoj Jugoslaviji „praktično počeo na jednoj utakmici na kojoj se zapalila iskra i sve je bilo gotovo“.

„Problem je što je atmosfera ovde zapaljiva i što jedna neoprezno izgovorena reč može da naljuti ljude da izađu na ulicu, a videli biste šta bi se dogodilo da policija interveniše“, rekao je Trebješanin.

Napominjući da to ne želi, on je poručio da bi „političari morali da prikoče i počnu da se ponašaju odgovorno“. Prema njegovom mišljenju, „vlast mora da shvati da je važno da se prizovu razumu, jer kada nasilje krene, niko nije siguran, pa ni oni koji ga izazivaju“.

„Ljudi govore o hipotetičkoj opasnosti da dođe do obračuna oružjem, jer kada nemate izlaz i kada ste saterani u ćošak svašta može da bude“, ponovo upozorava Trebješanin.

On smatra da je „vlast ta koja sateruje u ćošak, jer ima moć, od medija, do policije i sudstva, ali bi morala da prikoči i smiri strasti, jer ako nastane pakao, taj pakao će progutati sve“. To smo, prema rečima Trbeješanina, u prošlosti „već doživeli i sada imamo problem da su na vlasti ljudi koji su napravili najveću katastrofu koja je mogla da se napravi“ i zato bi, ako imaju trunku odgovornosti, trebalo ozbiljno da razmisle o politici i ponašanju.

„Da shvate, ako dođe do obračuna, da niko neće biti na dobitku i da će svi propasti“, precizirao je Trebješanin, koji smatra da o „svemu mora da se razgovara, pa čak i o hipotetičkoj opasnosti od sukoba, i da ne sme glava da se zabija u pesak“.

„Ako javno ne govorimo, čak i o jezivoj mogućnosti, time doprinosimo da se to i dogodi“, obrazložio je on i pozvao da razgovor bude argumentovan, „da bude glas razuma i u funkciji pacifikovanja strasti“.

Uprkos politici koja ide na zaoštravanje konflikta, dešavanja nisu spontana, već su programirana i zato liče na rijaliti šou, koji je i napravljen da bude što više sukoba, uvreda, verbalnog, pa čak i fizičkog nasilja, „tako da oni koji gledaju samo čekaju kada će da padne krv“, konstatovao je Trebješanin. Prema njegovom mišljenju, ta „kontrola može da ide do Miše Vacića“, ali „ne možete kontrolisati one koji će se smatrati patriotama ako nanesu zlo ljudima koje Vacić proziva“.

„To što on govori da Zelenović treba da završi u Drini neki ljudi mogu da shvate preozbiljno, da kažu da je Zelenović izdajnik, da požele da se proslave kao heroji i da mu nanesu zlo“, objasnio je Trebješanin.

Kako je protumačio, „ako postoje prećutne dozvole za nasilje kada je neko obeležen kao izdajnik, nema dileme da svako može da mu uradi šta hoće“. „To ne rade uvek neki zločinci i patološki tipovi, već i obični ljudi kada epidemija nasilja uhvati društvo“, napomenuo je Trebješanin.

On podseća da se to „dogodilo u prošlosti visoko kulturnoj nemačkoj naciji, kada ludilo obuzme, a strasti se zapale i kada krene nekontrolisano ili delimično kontrolisano nasilje“.

Pošto je, kao dodatni problem označio to što u društvu „ne postoji pristojan dijalog, već dve ukopane strane“, Trebješanih je naglasio da „i opozicija često uzvraća istom merom, što nije dobro“.

Kako je obrazložio, „ne može se na mržnju odgovarati mržnjom, već se mora pokazati da postoji drugi način koji morate i da primenite, a ne samo da govorite da su potrebni razgovor, dijalog i dogovor“.

Trebješanin se, pri tome, pozvao na primer razgovora o izbornim uslovima, „koje je vlast na početku arogantno odbijala, a sada se u dijalog uključio i Evropski parlament, što za vlast nije prijatno i što je jasan znak slabosti i popuštanja“.