Treća na svetu u kliničkoj medicini

Četvoročlani tim iz Srbije, u čijem sastavu je bila i naša sugrađanka, osvojio je treće mesto, odmah iza kolega iz Berlina i Moskve i to u konkurenciji više od 50 univerziteta iz 48 gradova sveta.

Trodnevni „okršaj“ znanja u celosti se odvijao na engleskom jeziku, a takmičenje se zasnivalo na rešavanju neuobičajenih medicinskih slučajeva iz prakse kod kojih je teško uspostaviti dijagnozu i terapiju. Nalik onima koji su u fokusu popularnog doktora Hausa u istoimenoj američkoj seriji. „Dodatna komplikacija je bila ta što je svaka ekipa morala da kroz debate sa drugim timovima naučno argumentuje svoje rešenje problema, a konačne ocene davao je žiri sastavljen od grupe ruskih, američkih i nemačkih eksperata iz različitih oblasti“, objašnjava Aleksija.

Iako se radi o međunarodnom takmičenju, odlazak srpske ekipe, u kojoj su pored Aleksije bili i Beograđani Matija Đukić i Vladimir Gluhović i Sandra Đokić iz Bjeljine, nije prošao, međutim, baš tako glatko kao njihovo takmičarsko dostignuće. Fakultet nije dobio direktan poziv, ali su naši studenti sastavili najkvalitetniju ekipu i poslali prijavu. U „onlajn“ kvalifikacijama uspešno su rešili dodeljene kliničke slučajeve i tako sebi obezbedili mesto među 10 ekipa koje su prošle u veliko finale. I tu mukama nije bio kraj. Poslali su više od 40 mejlova na različite adrese tražeći finansijsku podršku za odlazak na ovaj svojevrsni medicinski turnir, jedini ove vrste u svetu. Nakon brojnih bezuspešnih pokušaja pomoć beogradskog Medicinskog fakulteta, privatnog stomatološkog fakulteta iz Pančeva, kao i bjeljinske lokalne zajednice je konačno stigla.

Ovi mladi ljudi, zbog kakvih srpska medicina ne bi trebalo da se brine za budućnost, potvrda su one latinske poslovice da je put do zvezda popločan trnjem. Ali, oni na brojne profesionalne, ali i dosadašnje životne prepreke, gledaju kao na neki novi izazov koji valja savladati što uspešnije. Za njih je, ipak, suštinska, briga i posvećenost pacijentu.

– Lekar bi trebalo pre svega da voli ljude i da ima sposobnost da sa njima uspešno komunicira. Za lošu relaciju nisu, međutim, odgovorni samo lekari već i pacijenti koji bi trebalo više da poštuju znanje, trud i zalaganje doktora, ističe Aleksija Stefanija, koja je, kako tvrdi, zanimanje odabrala više intuitivno, ali negujući i porodičnu tradiciju. NJena majka Vesna Herera je iskusni specijalista anesteziologije, a medicinarskim vodama uspešno „plovi“ i starija sestra Doris.

Prestižna nagrada osvojena u Rusiji je samo kruna dosadašnjeg Aleksijinog angažovanja i marljivog rada na polju medicine. Tokom studija, koje privodi kraju sa prosečnom ocenom 9,81, bila je jedan od zapaženijih demonstratora na katedrama anatomije i biohemije. Učesnica je i brojnih nacionalnih istraživačkih kongresa biomedicinskih nauka, na kojima je predstavljala radove iz fiziologije i psihijatrije.

– Nisam baš sigurna kojoj oblasti medicine ću se baviti u perspektivi. Sfera interesovanja su mi psihijatrija i proučavanje ljudske duše. Poseban izazov je i dečja hirurgija, a ako se budem opredelila za neku od grana interne medicine, bila bi to hematologija. Na svoj način je zanimljiva i pedijatrija, kaže Novovarošanka koja je dobitnica i više opštinskih nagrada i priznanja za izuzetne rezultate postignute tokom studiranja. NJen talenat, marljivost, upornost i izuzetnu oštroumnost, ovdašnji prosvetari prepoznali su još u osnovnoj školi, koju je završila kao đak generacije. Svoju porodicu i rodni grad uspešno je predstavljala i tokom srednjoškolskog perioda u srpskoj prestonici, gde je paralelno pohađala Petu beogradsku gimnaziju i prestižnu Muzičku školu „Stanković“. Lekica, kako je zovu drugari iz zavičaja, odlično svira klavir i govori više stranih jezika.