Treći pirotski brend sa oznakom porekla: Posle ćilima i kačkavalja, zaštićeno geografsko poreklo i pirotske peglane kobasice

Rešenje o zaštiti geografskog porekla pirotske peglane kobasice Gradska uprava Pirota dobila je od Zavoda za intelektualnu svojinu.

Na današjoj konferenciji za novinare u Gradskoj upravi je rečeno da su na ovaj način sačuvani receptura i proces proizvodnje pirotske peglane kobasice i stvorena zakonska osnova za sprečavanje pokušaja kopiranja i prisvajanja proizvoda, kao i izmeštanja proizvodnje iz Pirota.

Proces zaštite počeo je pre nešto više od 2 godine. Na javni poziv za izradu elaborata, koji je ključni deo zaštite imena porekla, javio se Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu. Savetodavnu i logističku podršku pružila je Grupa za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U definisanju recepture i drugih bitnih detalja u vezi sa proizvodnjom peglane kobasice učestvovalo je Udruženje proizvođača pirotske peglane kobasice. Za izradu elaborata uzeti su uzorci kobasica za neophodne analice na poslednjem Sajmu pirotske peglane kobasice. Kod nekoliko proizvođača praćen je proces proizvodnje.

„Proizvod takvog kvaliteta, sa takvom tradicijom, zaista prevazilazi okvire Grada Pirota i ovaj proizvod je od značaja za Republiku Srbiju. Spada zasigurno u tri najkvalitetnija proizvoda koji se proizvode na teritoriji Srbije, a od sirovina koje potiču sa naših prostora. Reč je o viosokokvalitetnom proizvodu koji je odavno zaslužio da dobije oznaku geografskog porekla“, rekla je direktorka Instituta ya higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu Vesna Đorđević, dodajući da ovom zaštitom posao nije priveden kraju, već treba zaštitu uraditi i na međunarodnom nivou.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Raketić dodaje da veliku zaslugu imaju proizvođači i grad Pirot koji je pružio finansijsku i logističku podršku u dobijanju oznake geografskog porekla.

„Cela Srbija je čula za pirotsku peglanu kobasicu, ali da postoji potencijal da to bude predmet zaštite i na nivou Evropske unije“, rekao je Raketić i najavio da će do kraja ove, ili početkom iduće godine biti podnet zahtev za registraciju.

Zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić je podsetio da je osim peglane kobasice, Pirot ranije zaštitio ime geografskog porekla ćilima i kačkavalja i da ovi tradicionalni proizvodi doprinose razvoju privrede i turizma Pirota.

„Prirodni potencijal koji mi imamo na Staroj planini jesu stočarstvo. Ovo je način kako možemo stočarstvo polako da vraćamo na Staru planinu. Lokalna ekonomija mora da iskoristi ovu priliku“, rekao je Colić.

Predsednik Udruženja proizvođača pirotske peglane kobasice Marjan Savić kaže da očekuje da će dobijanje sertifikata za proizvod sa oznakom geografskog porekla dati svim proizvođačima mnogo koristi i mogućnosti prodaje i adekvatne cene.

„Zahvaljujem se Upravi grada na naporima koje je uložila da se dobije rešenje i registruje oznaka geografskog porekla, kao i svim proizvođačima peglane kobasice“, rekao je Savić.

Pirotska peglana kobasica je treći proizvod iz Pirota za oznakom geografskog porekla. Prvi je pirotski ćilim, koji je zaštićen 2003. godine, a drugi pirotski kačavalj od kravljeg mleka, koji je potvrdu autentičnosti i zaštitu dobio 2013. godine.

Turistička organizacija Pirot već deset godina organizuje Sajam pirotske peglane kobasice, a zbog epidemije korona virusa poslednji sajam sa velikim brojem izlagača i posetilaca održan je 2020. godine.

Peglana kobasica pravi se jedino u pirotskom kraju tokom zime i to od najkvalitetnijeg kozjeg, junećeg i ovčijeg mesa sa dosta belog luka i paprike, ali bez ikakvih aditiva, konzervansa i dodatnih masnoća i bez ikakve termičke obrade. Suši se na promaji i svaki dan pegla flašom, zbog čega su i dobile naziv peglane kobasice.