Trećina domaćinstava u Srbiji se greje na drva: Višestruka šteta za životnu sredinu

Urednica sajta Energija Balkana Jelica Putniković objašnjava da bi stambeni objekti, ukoliko bi bili adekvatno izolovani, došlo do smanjenja troškova za grejanje ili hlađenje.

„Postoje moderni uređaji koji kad se usmere na te solitere nisu crveni, nego bordo, koliko ispuštaju toplotne energije. Što je najgore, zimi greju vazduh oko solitera, a leti im je vruće, pa pale klime i opet troše električnu energiju. Znači to bi im se zaista više isplatilo, jer ako vam je dobro izolovana kuća ili stan, vi imate manji trošak za grejanje ili za hlađenje“, objašnjava Putniković.

Tolika upotreba drva dvostruko šteti okolini – smanjuje se površina pod šumama, a u vazduh se izbacuju štetne čestice. Da bi se šume sačuvale, država mora da stvori uslove da se seča smanji, a energetska efikasnost i pošumljavanje povećaju.

„Treba biti racionalan da ne grejete ulicu nego da grejete samo svoj stambeni prostor. To je sad postalo popularno, država čak i subvencioniše energetsku efikasnost, zamenu prozora, oblačenje zidova“, kaže Putniković.

Čestice PM2,5 su među najodgovornijima za visoku smrtnost usled zagađenja vazduha. One u najvećoj meri nastaju sagorevanjem čvrstih goriva, nalaze se u izduvnim gasovima automobila i aviona i industrijskih postrojenja.

Kako Putniković objašnjava, potrebno je da se uredi sistem kako bi potrošnja energije bila efikasnija i ekonomičnija.

„Mislim da je država ta koja zapravo treba da napravi jedan milje u kome će se znati šta je šta, koja je cena za koga i kako da se subvencionišu neki potrošači da bi na kraju potrošnja energije bila što efikasnija i što jeftinija“, zaključuje Jelica Putniković.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveo je onlajn anketu koja je pokazala da 66,7 odsto ispitanika smatra da se grejanjem na drva i ugalj zagađuje životna sredina. Međutim, rezultati ankete pokazali su da čak 33 odsto njih nije sigurno u to ili ne zna.