Trećina ispitanika smatra da se u Srbiji poštuju ljudska prava

Takođe, 74 odsto ispitanika smatra da postoji cenzura u medijma, dok više od polovine ispitanih smatra da treba da postoji smrtna kazna pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno u saradnji sa timom UN za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom.

“Građani misle da su ljudska prava rezervisana za manjinske grupe”, stav je Dušana Pokuševskog iz Beogradskog centra za ljudska prava. On je naveo da su pravo na slobodu izražavanja, pravo na rad i život ono na šta građani prvo pomisle kada se pomenu ljudska prava. Da su im u poslednjih deset godina bila ugrožena prava izjasnilo se 22 odsto ispitanika, a najčešće se to odnosilo na povrede prava u radnom odnosu.

Samo 11 odsto ispitanika smatra da nema cenzure u medijima, dok blizu polovina ispitanih smatra da nema nezavisnih medija u Srbiji.

Takođe, njih 55 odsto izjavilo je da im je televizija primarni izvor informisanja, a za blizu 40 odsto njih je to Internet. Trećina ispitanika je televiziju N1 navela kao primer nezavisnog medija, sledi je RTS sa 13 odsto. Da je Informer nezavisna novina smatra 1.7 odsto ispitanika, njih 1.5 odsto za primer navodi Kurir, dok je jedan odsto ispitanika za primer nezavisne novine naveo list Danas.

“U budućim istraživanjima treba razložiti ovo pitanje o nezavisnosti medija i obratiti više pažnje na odnos vlasti i medija, posebno na sufinansiranje javnih medijskih sadržaja”, istakao je Ivan Protić, saradnik BG centra za ljudska prava. Što se tiče pravosuđa, 79 odsto ispitanika smatra da suđenja neopravdano dugo traju, njih preko pedeset odsto smatra da tužilaštvo nije samostalno, a blizu 60 odsto ispitanika smatra da sudije nisu nezavisne u svom radu.

Na pitanje ko utiče na rad sudija, ispitanici su u blizu 40 odsto odgovora naveli da su to državni funkcioneri, a trećina ispitanih je kao odgovorne navela političare.

Istraživanje je obuhvatilo 1.004 ispitanika, starosti od 18 godina pa naviše i pokazalo je da trećina ispitanika nema poverenja u rad nezavisnih institucija, štaviše njih 33 odsto nije znalo da navede da li neka institucija kontroliše Zaštitnika građana. Odgovor „niko“ dalo je 23 odsto ispitanika, ostali su smatrali da je on pod kontrolom Narodne skupštine, predsednika ili Vlade, dok je trećina ispitanika na ovo pitanje odgovorila sa “ne znam”.

Na pitanje da li je u Srbiji dozvoljeno prisluškivanje telefona i presretanje elektronske komunikacije, 42 odsto ispitanika se izjasnilo da je za to potrebna dozvola suda, kako je i ispravno. Sa druge strane, njih 37 odsto smatra da da se to može primenjivati kada je ugožena bezbednost zemlje, dok je 14 odsto ispitanih reklo da ovi mehanizmi mogu da se primenjuju zbog zaštite vlasti, što se kako navode organizatori, kosi sa Ustavom Republike Srbije.

Organizatori kao interesantan podatak izdvajaju da bi se ispitanici, ukoliko su žrtve diskriminacije, pre obratili Zaštitniku građana nego sudu, iako je prvobitna uloga Zaštitnika kontrola rada organa uprave. Deset odsto ispitanih ni ne zna kome bi se u toj situaciji obratili.

Takođe, 46 odsto ispitanika smatra da su nevladine organizacije besmislene i izdajničke i da ničemu ne služe. Preko polovine ispitanih se u slučaju povrede nekog prava, ne bi obratilo ovim institucijama. Organizatori su naveli da građani imaju lošu percepciju o nevladinim organizacijama jer se njihova uloga predstavlja na loš način, čemu, kako kažu, doprinose i mediji.

Milan Marković iz Tima UN-a za ljudska prava u Srbiji ovo istraživanje video je kao tester nezavisnim institucijama da procene koliko u stvari dopiru do građana i građanki Srbije i dodao je da “građani nisu povezani sa idejom o nezavisnoj zaštiti ljudskih prava pa se zato za pomoć obraćaju političarima i funkcionerima”.

Što se tiče prava nacionalnih manjina, 64 odsto ispitanika navelo je da se u Srbiji uglavnom poštuju njihova prava, ali više od polovine ispitanih  nije znalo da navede neko specifično pravo nacionalnih manjina ( poput prava na korišćenje maternjeg jezika ili slušanje nastave na istom). Preko polovine ispitanika izjavilo je da se u Srbiji poštuju prava LGBTI osoba, ali u suprotnosti sa tim oko 44 odsto ispitanih reklo je da postoji diskriminacija ovih osoba.

Da je odlučno ili više za nego protiv smrtne kazne, izjasnilo se blizu šezdeset odsto ispitanika. Organizatori ističu da je ovo posebno primećeno kod ispitanika starosne dobi od 30 do 60 godina i  da je 66 odsto ispitanika iz Vojvodine za smrtnu kaznu, a da se ovakav stav u velikoj meri ističe kod ispitanika koji su na prošlim izborima glasali za Srpsku radikalnu stranku ili Pokret Dveri.

Da podržavaju doživotnu kaznu zatvora izjasnilo se blizu osamdeset odsto ispitanih, dok preko 40 odsto njih smatra da osuđenima na doživotni zatvor ne treba pružiti mogućnost da zbog bolesti ili dobrog vladanja izađu ranije na slobodu.